Abrakadabra

But words are things, and a small drop of ink, falling like dew, upon a thought, produces that which makes thousands, perhaps millions, think. (Lord Byron)

Abrakadabra je verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu mnogih crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, postala i nerazdvojni deo mnogih duhovnih praksi i filozofskih struja. Posebno ako se tu osvrnemo na Telemu (Θελημα) koja ovu reč uzima za jedan od centralnih stubova svoje ideje i prakse. No, kod orijentalnih Jevreja (mizrahim, מזרחים) verovalo se da abrakadabra poseduje određene lekovite moći koje se podstiču urezivanjem, ili upisivanjem, ove reči na predmete i objekte, odnosno pravljenjem različitih amuleta s ovim natpisom. Iako se ne zna sa sigurnošću odakle ova reč, ili kako ćemo ubrzo videti – složenica, potiče, svakako se pretpostavlja da je dobrim delom preuzeta iz starog aramejeskog jezika (aramia, ארמיא ,ܐܪܡܝܐ), jezika koji je dobrim delom poslužio i kao osnova za kasniji razvoj hebrejskog jezika (ivrita, העברית).

Na osnovu zapisa iz ”Oksfordskog engleskog rečnika” (Oxford English Dictionary) prvi put se na abracadabra nailazi u delu Serenusa (Serenus Sammonicus) iz II veka nove ere koji je kao lekar rimskog imperatora koristio ovu reč za stvaranje tih amuleta u svrhu lečenja, u formi sada već čuvenog trougla.

U ovom narednom poređenju reči na aramejskom i hebrejskom jeziku videćemo ono što se smatra izvornom frazom, a iz koje je kasnije kao složenica, nastalo abrakadabra – ili aramejsko: AVRA KDAVRA.

Na aramejskom i hebrejskom jeziku:

אברא כדברא

AVRA K’DAVRA

אברקדברה

ABRAKADABRA

Samim tim avra k’davra možemo direktno prevesti na nekoliko načina, u zavisnosti od konteksta:

POPUT TVORCA STVARAĆU SVOJIM REČIMA

STVARAM (REČIMA) DOK GOVORIM

STVARAM POPUT REČI

‎א ב ר א ק ד ב ר א
‎א ב ר א ק ד ב ר
‎א ב ר א ק ד ב
‎א ב ר א ק ד
‎א ב ר א ק
‎א ב ר א
‎א ב ר
‎א ב
א

Očigledno je i jasno, na osnovu ove prethodne kraće analize, o kakvoj prirodi značenja je ovde reč – o stvaralačkom potencijalu i rečima kao osnovnim gradivnim elementima na kojima počiva čitav svet. Odnosno, reč je o jednom od mehanizama stvaranja i zbog toga vrlo često ona može biti upoređivana s još jednom reči koja aludira na sličnu simboliku – Grčkom zamenskom reči za neizrecivo Ime božije. Isto kao što je slučaj s korišćenjem reči Adonaj (יהוה) i Ha’Šem (השם) kod Jevreja kada se govori o Bogu.

Jer je prema ”Sefer Jeciri” (Knjizi Stvaranja, ספר יצירה) ”… svet je načinjen od brojeva, slova i teksta.”

מספר

mispar
broj

ספר

sefer
knjiga, tekst

סיפור

sipur
priča, komunikacija

Ali u ovom slučaju, kod Grčkih gnostika, to je:

A B R A X A S

Α Β Ρ Α Σ Α Ξ

365

Α 1  Β 2  Ρ 100  Α 1  Σ 200  Α 1  Ξ 60

Verovalo se da slova njegovog imena predstavljaju sedam stvaralačkih moći, odnosno planetarnih uticaja. Vrednost ovog imena gematrijski je jednaka broju 365 što je broj dana u godini, odnosno broj nebeskih duhova, a što još jednom upućuje na krug stvaranja. Izvornog značenja reči kojom se bavimo ovde. Jedan nemački rabin, Abraham Gajger (אברהם גייגר), nudi i drugačije objašnjenje nastanka reči Abraxas. On govori o preoblikovanju hebrejske reči za blagoslov, kroz usklađivanje s grčkim jezikom:

הברכה

Ha’Beraha

Ili, pak, da dolazi od dve posebne stare biblijsko-hebrejske reči koje daju složenicu – Otac koji Stvara:

אב

Av, Aba
otac

ברא

Bara
stvarati, stvoriti

Sasvim je izvesno da je jedno od mnogih kombinovanja ovih dveju reči, s ova dva jezika, i rezultovalo krajnjim rezultatom koji danas imamo, a koji znamo pod Abraxasovim imenom.

אב

Av, Aba
otac

בן

Ben
sin

רוח

Ruah
duh

הקדש

Ha’Kadoš
sveto, svetinja

SŌTĒRIA
APO
XYLOU

Spasenje (s krsta)

Kao što smo načeli na sâmom početku teksta, Krouli je u svetlu svoje novoeonske duhovne struje, Teleme, koristio modifikovanu reč abraHadabra, ciljano zamenivši slovo C (ק) slovom H (כ), aludirajući time pre svega na nastupajući eon Horusa (Aeon of Horus), dok je drugi razlog, i svakako dublji, u gematrijskog simbolici ove reči u njenoj blago izmenjenoj formi. Odnosno, njenoj numeričkoj vrednosti prema principu engleske (tzv. hrišćanske) kabale (qabalah). Po tom sistemu i svako latinično slovo nosi određenu numeričku vrednost, isto kao što je slučaj s hebrejskim slovima koja mogu da imati i ulogu brojeva.

Na taj način, korišćenjem slova H umesto slova C vrednost formule ABRAHADABRA postaje jednako broju 418, što potom možemo dalje povezati:

A B R A H A D A B R A = 418 = 11 = 22 = I A Ω

Jota (ιώτα) Alfa (ἄλφα) Omega (ωμέγα) – grčka verzija Jevrejskog Tetragramatona (Adonaj, יהוה), jer:

Svršetak reči je reč Abrahadabra. (AL III:75)

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

arsmagine.com/misaoni-zapisi/abracadabra/

  judaizam, kabala, misticizam