Anaksagorina racionalističko – spekulativna kreacija (Prilog razumevanju Anaksagorine filozofije)

Anaksagora je osnivač hilozoizma. U stvari on ga razvija i afirmiše ingenioznim spekulacijama. Ali samo spekulacijama. Hilozoizam (ili sličan njemu hilopsihizam) pokazivao je svoje prve izdanke još kod Talesa (magnet privlači zato što ima dušu), pa i kod drugih filozofa pre Anaksagore (mada on dušu pridaje biljkama i životinjama). U stvari, najrealnije je tražiti poreklo hilozoizma u gnoseloško – ontološkoj koncepciji starogrčkog (prvenstveno racionalističkog i mehanicističkog) materijalizma da je sve u svemu.

Zar bi moglo onda da ‘’duša’’ bude izuzetak?

Ovo tim pre što je Heraklit tvrdio da se iz vode rađa psiha. Prirodno da bi ove povezanosti bilo dublje proraditi.

Ostaje da se savremeno istraživanje ipak sudari sa činjenicom da nisu bili baš sušti mističari i idealisti naklonjeni hilozoizmu ni u vremena bliska našoj epohi. Znači, pre će se naći hilozoistička tendencija u personifikacijama književnika, u delima i mislima mehanicista – materijalista, biologa.

Evo nekoliko velikih mislilaca i stvaralaca – hilozoista:

Zar nije Geteova misao tipično hilozoistička misao o tome da materija nije nikada bez duha, a duh nikada bez materije, niti egzistira niti može biti u dejstvu.

I Hegel je svojevremeno tvrdio da svaki atom poseduje sumu snage koja čini da ima dušu.

Zar veliki revolucionarni pisac Đordano Bruno nije govorio da ništa u svetu nije bez života i da je sve sa dušom?

Čak je i Didro tvrdio da se osećaj nalazi u svakoj materiji. Znači, hilozoizam nije tako naivna pojava u istoriji borbe ideja I nalazi se u delima brojnih velikih mislilaca. U biti za sada se samo ističe da brojne emanacije materije imaju svoje osobine. Ali je sigurno da se ni o kakvoj duši I duhu magneta, biljke, materije ne može ni govoriti u onom smislu u kojem se o čovekovoj duši i čovekovom duhu naučno misli. Hilozoističke teze jesu u suštini antropomorfističke i kao takve predstavljajui ‘’projekciju’’ čoveka na ostalu prirodu. One nemaju naučnog osnova za sada osim vrlo neznačajnih opštih rezultata i opita u oblasti psihofiziologije biljaka i životinja sa ispitivanjima izvesnih nervnih i psihičkih reakcija, ali ipak u komparaciji sa čovekom.

Ostale ideje Anaksagore su predmet filozofije. Indirektno, neke od ideja pružaju dvoljno osnova da se podvuče i Anaksagorin ateizam, što bi bilo od interesa za podrobnija istraživanja. Za sada se samo notira ova strana Anaksagorinog pogleda na svet. Na žalost, uprkos dokazanom učenošću njegove porodice u borbi protiv Tirana, uprkos njegovog progonstva i zabeleženih intervencija od strane Periklea, nema spomenika o njegovim društveno – političkim analizama i pogledima.

Za P.U.L.S.E: Branko Milić

Tekstovi o filozofiji na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Filozofija