Antipolitičke mutacije Koste Bunuševca – Za vikend, dogodile su mi se dve lepe stvari. Častio sam sebe slikom Koste Bunuševca i padala je kiša. Jaki, letnji pljuskovi po celoj Srbiji, sa dovoljnom količinom padavina. Slika je mala, A3 format (otprilike), nisam imao para za veću, ali veliko zadovoljstvo. I dok ovo pišem, bacam poglede na nju. Ceo vikend sam blenuo u taj magični portret velikog umetnika, slušao muziku, povremeno odlazio do prozora i uživao u kiši. Zašto kiša? Pa, pre svega zbog kukuruza.

Ko je Kosta, nadam se da većina vas zna. Kosta Bunuševac, rođen u Splitu 1948 god. Završio beogradsku Likovnu Akademiju, profesor na Fakultetu lepih umetnosti (sad u penziji).Ostvario brojne samostalne i grupne izložbe. Multimedijalno orijentisan kroz pozorište, dizajn, arhitekturu, glumac u puno kultnih filmova, radio na televiziji… I meni veoma bitno, začetnik beogradskog Novog talasa u muzici.

Kiša, obična, letnja. Pala je u pravo vreme ne samo za kukuruz, nego za sve naše poljoprivredne kulture. A zašto sam se uhvatio baš za kukuruz (Zeamays)? Pa delom i zbog divne priče kako je nastao. U oblasti Paxila (Meksiko) sveznajući starci, radili su sedam dana na stvaranju jedne biljke (o značenju broja sedam, nekom drugom prilikom),  ali sa osam elemenata. Zrno zlata za boju i bogatstvo. Kap mleka za srce budućeg semena. Kandža ptice za održivost . Kap pumine krvi za otpornost. Perje sa perjanice ratnika zbog duha. Rebro mapša (vrsta sisara) za prilagođavanje. Komadžada zbog večnosti. Sve su to uvezali u zmijsku kožu, kao simbol obnavljanja. I čekali su svetlost sunca, da bi se pokazala velika dela. Kada je svetlost došla, sva nevina bića osetila su veliku bol. Tada se iz zemlje digao majušno list, sa neba je pala kap rose. U središtu kapi nalazio se duh novih ljudi i kukuruz je bio stvoren. Sa Kostom sam se video tog vikenda, dok je pljuštalo i rekao sam mu da ga smatram naslednikom Medijale. Miro Glavurtić, Leonid Šejka, Ljuba Popović, Dado Čurić… On se začudio i rekao: Ne, ja sam jedinstven u srpskoj umetnosti!

Rekoh mu: Pa ti si kao kukuruz! Kao pozitivna mutacija u umetnosti. Moram da imam tvoju sliku.

Kosti se događalo da ga gađaju kovanim novcem i krv mu je kapala sa lica, ali je svoje predstave igrao do kraja. Nerazumevanje je oduvek postojalo, ali sada u ovo doba Korone, prerasta u mržnju. Mutira.

Ali, dragi moji, postoje i pozitivne mutacije. Kao što je Kosta u umetnosti, kao kukuruz u prehrani. Hajde da se nadamo da će ova Korona pozitivno mutirati za nas. Neću da vas davim, objšnjavajući vam kako se smatra da je teozinta predak kukuruza, koji su indijanci Južne Amerike uzgajali vekovima i bla, bla… Hoću da kažem da se jednog dana, kada su nevina bića osetila bol, dogodila pozitivna mutacija u sitnim teozinta zrnevljem, pojavio se ON . JEDAN, sa krupnim semenom, pozitivno je mutirao. Njega su posejali i zato Srbija nije gladna. Jedna digresija. Mala Srbija je 17. svetski proizvođač kukuruza u svetu. Kiša vas nervira??? Zbog nje, ne možete da se sunčate na Adi? Džordž Bredli je na ime ovog istraživanja dobio Nobelovu nagradu. Malo? Kiša vam i dalje smeta, jer ne možete da šetate nasmejanog psa? Ima tu još, ne bih o tome. Teorija: Jedan gen, jedan enzim. Znate li bilo šta o tome, protivnici svega?

A Kosta Bunuševac? Pozitivna mutacija u srpskoj umetnosti. Volim ga, jer je njegova umetnost kao muzika. Njegovu improvizaciju osećam kao iznenadni proces (slka koju sam kupio). Puca me impresija (njegova slika na mom zidu). Vidim kompoziciju, kao lagani i pedantni izraz umetnikovog karaktera (sada je njegova slika, moja). Njene boje mi u harmoniji dodiruju dušu kao muzika, čiji zvukovi prerastaju u simfoniju i nema disonantnosti. Svetlo-plava (na mojoj slici) je flauta. Žuta kao visoki tonovi trube. Bela je aktivna i topla…

A vi? Nisam vam “lafkouč”, ali preporučujem vam da kupite sliku. Košta kao malo bolje patike ili osrednji mobilni i traje večno. Patike pocepate, mobilni se pokvari. Umetnost je kao dodir vrhova prstiju voljenje osobe, duga na nebu… U ovo nesretno doba, potrebno nam je nešto da nas oplemeni. Potrebno nam je i da nam ova godina bude rodna. Neka vas raduje kada se sjuri letnji pljusak. Da napunimo ambare kukuruzom. Ne zaboravite da on u sebi nosi kap pumine krvi.

Vojislav Radojković

Izvor: Fokus Vesti

  Kosta Bunuševac, Slikarstvo, Umetnost, Vojislav Radojković