U Londonu je u oktobru 2009, tačno na 40-to godišnjicu izlaska singla Space Oddity /69/ otvorena izložba pod nazivom: Beatles to Bowie u National Portrait Gallery. Izložba obeležava 50-to godišnjicu ‘Swinging London 60’-tih i trajaće do 24 januara 2010.
Na izložbi će biti prikazano preko 150 fotografija poznatih ličnosti iz pop i rok muzike tog vremena koje je ovekovečio novi talas mladih fotografa u usponu : Fiona Adams, Michael Cooper, Gered Mankowitz, Jean-Marie Perier, Philip Townsend i Robert Whitaker, zajedno sa slavnim i poznatim Cecil Beatonom, kao i ‘The Terrible Three’ kako ih je Breton nazvao – Terence Donovan , David Bailey i Brian Duffy.
Neke fotografije će biti prvi put izložene, biće i onih retko viđenih u javnosti.
Biće izloženi : The Beatles iz ’64 od Roberta Whitakera, i ona njihova čuvena sa omota EP Twist and Shout od Dežo Hoffmanna, The Who iz ’66 od Colin Jonesa, The Animals, The Kinks, The Rolling Stones, Cliff Richard and the Shadows, Gerry and the Pacemakers, The John Barry Seven, Pink Floyd iz ’67 od Vic Singha, The Dave Clark Five, David Bowie iz ’66 od David Wedgburyja, i David Bowie kada je bio nepoznat David Jones iz ’64 od Fione Adams, Jimi Hendrix iz ’67 od Fione Adams, Sandie Shaw iz ’65 od Tony Franka, portret Mick Jaggera od David Bailey iz ’64 koji jepostao deo kolekcije Baileyjeve’ Box of Pin-Ups’ knjige sa poznatim ličnostima, pa portret Scott Walkera od Cecil Bretona i td.
Pored fotografija biće izloženo i preko 150 propratnih ephemera, uključujući i pop magazine ‘Fabulous and Rave’,’ Town‘ magazin sa Marc Bolanom, pre nego je postao popularan, ‘Queen’ magazin sa fotografijama fotografa Norman Parkinsona, tada nepoznatog Adam Faitha, nekadasnjeg teen idola pre – Beatles ere, omoti ploča, knjige, posteri …
Pored engleskih pop i rok ikona biće prikazana i muzička karijera P.J.Probyja, Walker Brothers i Jimi Hendrixa.
Deo izložbe je posvećen i modi tog vremena, pod nazivom, ‘Pop Meets Fashion’ sa serijom fotografija Twiggy i Patti Boyd /Lepa Patti je bila i manekenka i fotograf i žena Harissona i žena Claptona/u fascinantnim Bibinim i Mary Quant modelima/
John Savage, poznati britanski ekspert za pop kulturu pripremio je obimnu, prateću monografiju, retrospektivu sa 300 fotografija poznatih /60 /fotografa, ‘ Beatles to Bowie : The 60’s Exposed’, o vodećim muzičkim ikonama i titanima britanske pop i rok muzike i njihovog ogromnog uticaja na svet, a to je i inicijalna ideja i koncept izložbe.
Izložba je podeljena u 10 segmenata, za svaku godinu po jedan, od 1960-1969.
1960
Godinu su obeležili Cliff Richard, neosporno najpopularniji britanski pop teen idol – ‘britanski Elvis Presley’, kako su ga zvali,’rock and roll pioneer’, kako ga sada zovu, sa ‘Please Don’t Tease’, i ‘ Love You’.
Anthony Newley, glumac koji je propevao sa nekoliko hitova na top listama: ‘Why‘, ‘Do You Mind‘… Adam Faith sa svojim hitom ‘What Do You Want’ i The Shadows sa ‘Apache’.
‘Every time he takes a microphone in his hand
They scream and they shout
And they know just what it’s all about
Cos there ain’t another boy who can move it around like Cliff
U Liverpulu, grupa koja je počela kao Quarrymen završila je kao The Beatles.
1961
Kreće sa jazz bumom i hitovima Acker Bilka, Kenny Balla, Johnny Dankwortha i Cleo Laine, zvali su je ‘Queen of Jazz’.
Za ‘Vogue‘ je Brian Duffy pripremio mali modni portfolio sa The Shadows i Ros Watkins i sa prelepom, prelepom Jean Shrimpton.
The Temperance Seven su sa hitovima ‘You’re Driving me Crazy’ i ‘Pasadena” postigli nacionalnu slavu.
Petulu Clark je fotografisao Tom Blau odmah posle njenog hita ‘Sailor’, Billy Fury je sa ‘Halfway to Paradise’ vec zauzeo mesto na Top10 listi, a 15-to godišnja Helen Shapiro se predstavila sa ‘You Don’t Know’ i “Walkin’ Back to Happiness’ i popela na prvo mesto. Nju je fotografisao Angus McBean /njegova je fotografija sa prvog albuma The Beatles, ‘Please Please Me’/Angus je inače vrlo sličan Cecil Bretonu po stilu.
1962
1962. godina opet počinje sa Cliff Richardom i ‘The Young Ones’, naslovna pesma iz njegovog trećeg filma. U ‘Melody Makeru’ i ‘Record Mirroru’ pojavljuju se fotografija Cliff and The Shadows Deza Hoffmanna, fotografa /njegova je ona čuvena ‘jump’ fotografija The Beatlesa/
‘Town‘ magazin je obeležio uspeh Mike Sarnea i njegov hit ‘Come Outside’
The Tornados /grupa koja je bila ozbiljna konkurencija Shadowsima/ su postali prva britanska grupa sa hitom #1 ‘Telstar‘ i na britanskim i na americkim top listama.
Krajem godine The Beatles su svirali zadnji koncert u Star Clubu u Hamburgu. Astrid Kirchherr je napravila seriju fotografija iz Hamburga, uključujući i Ringa koji samo što je došao na mesto Pete Besta. Astrid, samo da podsetim, bila je Sutcliffeova verenica, a Sutcliff , e to je onaj Stuart nesrećnik, svirao je bas za The Beatles, zaljubio se u Astrid i napustio ih.
1963
Ovo je godina kada su The Beatles i BBC TV serija ‘Mersey Sound’ osvojili Britaniju.
Dezo Hofmann je napravio ‘jump’ fotografiju The Beatlesa za omot njihovog EP albuma ‘Twist and Shout’, a Michael Ward, fotograf, je za magazin ‘Honey’ napravio mali foto-esej o The Beatles u Liverpulu ‘Day in the Life: The Beatles’.
Prva tri singla Gerry and The Pacemakersa na top listi. Fiona Adams je za’ Boyfriend’ magazin fotografisala nekoliko akcionih fotografija liverpulske grupe, neke potpisane od Brian Epsteina. Čuveni impresario izabrao je Lewis Morleya da fotografise ‘the fab four’ ispred London Palladiuma. Morley je poznatiji kao fotograf koji je napravio snimak Christine Keeler, znate onu iz ‘Profumo Affair’.
Cliff Richard and The Shadows započeli su 1963. sa hit filmom i muzikom iz filma ‘Summer Holiday.’ John Pratt je snimio seriju fotografija Cliffove nove kuće u Nazeing, Essexu u drustvu Cliffovih sestara, Jacqui i Joan i njegove majke, Dorothy Webb.
1964
‘I Want to Hold your Hand’ je prodata u milion kopija jos u januaru 1964, neposredno pre njihove prve turneje po Americi. U Australiji su se The Beatles upoznali sa Robert Whitakerom koga je Brian Epstein pozvao u Englesku i promovisao u zvanicnog fotografa grupe.
‘Woman’s Own’, britanski ženski magazin je angažovao fotografa John Frencha da napravi modni esej u kombinaciji sa pop grupama The Dave Clark Five, Peter and Gordon i The Rolling Stones i top modelima Debbie Condon, Grace Coddington, Tania Mallet i Pattie Boyd.
Za novine ‘The Sunday Mirror,’ francuski fotograf je napravio seriju fotografija sa pevačicama koje su imale hitove na top 10, pod nazivom ‘Million Pound Poppets’. Vrlo retka grupna fotografija na kojoj Cilla Black i Lulu poziraju zajedno sa Marianne Faithfull i Elkie Brooks, izmedju ostalih.
David Bailey je napravio dva cuvena portreta. Prvi je za The Rolling Stones LP omot a drugi je Mick Jagger u parki sa kapuljacom. Taj portret Mick Jaggera je na koricama Baileyove knjige ‘Box of Pin-Ups’ iz ’65.
Mali kuriozitet, Antonionijev fotograf u ‘Blow Up’ koga igra D.Hemmings je ustvari inspirisan likom Baileya.
Dezo /ili Dežo, Slovak/Hoffman je napravio fantasticne crno-bele fotografije The Beatlesa za vreme snimanja njihovog singla ‘Can’t Buy Me Love’. Poznata je ona njegova crno-bela fotografija: John Lennon za klavirom a Paul McCartney iza njega, pažljivo sluša.
1965
Andrew Loog Oldham, menadzer The Rolling Stonesa pozvao je fotografa Gered Mankowitzta da bude zvaničan fotograf The Rolling Stonesa. Prva serija fotografija je nastala za promotivni materijal, za ‘Satisfaction’ turneju po Americi, a druga za omote: LP ‘Out Of Our Heads’ i single ‘Get Off Of My Cloud’ koji se pojavio odmah posle singla ‘I Can’t Get No Satisfaction.
Za članak u magazinu ‘Fabulous‘ o Carnaby Streetu, pozirali su tada nepoznati David Jones/poznatiji kao David Bowie/ sa manekenkom Jeanette/ Jan De Souza
Caroline Charles, modni kreator je dizajnirala ultra ‘mod’ kreacije za Small Faces, Cillu Black, Petulu Clark
Tony Frank, on je kasnije, 1968, postao lični fotograf S.Gainsbourga i Jane Birking, inspirisan pop-art modom napravio odličnu seriju sa The Who na Wembley Park Station.
Na pop scenu je uticaj imala i savremena umetnost a i savremen film.
Whitaker je fotografisao Gerry Marsdena, bez njegovih Pacemakersa, ispred njegove kuce u Liverpulu u ‘film verite’ pozi, a pokušao je da ubedi The Beatlese da učestvuju u performansu sa Stuartom Brisleyem, umetnik poznat po vrlo uznemirujućim predstavama.
1966
’66 je obeležila jednu od najboljih serija fotografija u boji koje su počele da se pojavljuju u nedeljnom izdanju novina. Colin Jones, fotograf ‘Observera‘ napravio je kultni foto-esej sa The Who, sa Union Jack zastavom u pozadini.
Cecil Beaton je fotografisao The Walker Brothers, trio iz Amerike koji je postigao veliki uspeh u Britaniji.
Gered Mankowitz /tvorac sjajnih fotografija Jimi Hendrixa u Londonu/ snimio je malu studiju o The Spencer Davies Group /oni su vec početkom ’67 dosli na top liste sa ‘Gimme some Loving’ i ‘I ‘m a Man’ , a sa The Yarbirds napravio malu kompoziciju blizu Ormond Yarda
Douglas Eatwell, fotograf, zabelezio je preskonferenciju Bob Dylana u Londonu sa njegove turneje po Britaniji. Barry Feinstein je inace bio zvanican Dylanov fotograf na turneji. On je tvorac onag Dylanov portreta za omot ‘The Times They Are A Changin’ iz ’63.
1967
Godina eksperimentisanja i pobune. Krenulo je sa The Rolling Stones ‘Let’s Spend the Night Together’, a odmah zatim sa njihovim sedmim albumom, ‘Between the Buttons.’ Omot Gered Mankowitza.
The Beatles su izdali ‘Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band’, mislim šta jos reći o fascinantnom, fenomenalnom omotu, osim da vas podsetim da su idejni , kreativni tvorci Peter Blake i Jann Haword, a Michael Cooper sve to snimio.
Pink Floyd.
Konacno Pink Floyd. ‘The Piper at the Gates of Down,’ prvi album za koji je Vic Singh, fotograf, koristio prizma objektiv da bi napravio onaj njihov klasičan snimak.
Fiona Adams, inspirisana koncertom Jimi Hendrix u ‘Bag O’Nails Clubu’ kasnije je snimila Hendrixovih portreta za magazin ‘Fabulous‘ dok je Bruce Fleming uhvatio Jimi Hendrix Experience za njihov prvi album, ‘Are You Experienced’ za omot albuma.
Tom Jones se popeo na vrh top liste sa ‘The Green, Green Grass of Home’, a Engelbert Humperdinck sa dva single hita ‘Release Me’ i ‘The Last Waltz’.
1968
Ubistvo Robert Kennedija i horor u Vijetnamu. Protesti ispred americkih ambasada..Protesne pesme i The Beatlesa i The Rolling Stonesa.
Za single ‘Jumpin’ Jack Flesh’ koji je konacno The Rolling Stones vratio na prvo mesto na top listama posle dužeg vremena, od ‘Paint It Black’, za omot je fotografisao David Bailey.
Stonesi su završili godinu i izdali sedmi po redu album sa zakašnjenjem ‘Beggar’s Banquet’, savrsen, ali savrsen snimak Michael Josepha.
Brian Jones nije bio odusevljen grafitima u muskom WC-u, ali je zato ovaj drugi snimak cisto savrsenstvo.
Za to vreme su The Beatles snimali dupli album, poznatiji kao ‘White Album’. Za vreme snimanja proveli su jedno poslepodne sa poznatim fotografom Don McCullinomNotting Hill Gate, Old Street, Highgate i u McCartneyjevoj kuci u St John’s Woodu
1969
Šta definiše ’69?
Seks i golotinja.
David Baily i naga Jane Birkin, Je T’Aime sa Serge Gainsbourgom.
Smrt Brian Jonesa.
“Peace, peace!
He is not dead, he does not sleep —
He has awakened from the dream of life —
‘Tis we who, lost in stormy visions,
Keep with phantoms an unprofitable strife,
And in mad trance strike with our spirit’s knife
Invulnerable nothings.
We decay like corpses in a charnel;
Fear and grief convulse us and consume us day by day
And cold hopes swarm like worms within our living clay.”
Ubistvo na koncertu The Rolling Stones… i dalje horor u Vijetnamu.
Abbey Road i Iain Macmillanov ikonosni omot.
U međuvremenu Pink Floyd nastavljaju sa uspehom progresivnog roka. Omot za Ummagumma/sto bi znacilo seks, jel’ u slengu/ kreirao je majstorski Storm Thorgerson koji je bio clan britanske dizajnerske grupe Hipgnosis koja je kreirala omote i za Wishbone Ash, 10CC, Led Zeppelin, Genesis…Pored Thorgesona tu su bili i Aubrey Powell i Peter Christopherson.
Inspirisan sletanjem Apolla 11 na Mesec, David Bowie se sa Space Oddity popeo na prvo mesto Top 10. Op artistički omot je uradio Victor Vasarely.
za P.U.L.S.E: Snezana Moračić
ovo je moj mali bonus, fotografija iz ’75, je tako dražesna i tako retka da nisam odolela
divno vreme za zezanje i slikanje i još ponešto… ponovilo se nakratko sredinom devedesetih sa brit popom, naravno, daleko slabije nego šezdesetih.
ah, meni definitivno, sto se mode tice pogotovu tako ‘ahead of time’,nego… ajde da te cujem, da li su se ikad, ali ikad pojavile tako lepe manekenke kao tada?
ajde, ti si strucnjak.
bobane,
kako si se samo savladao da ne napises mali esejcic o ummagumma, a? mislim na omot.
zaboravih da kažem da je ummagumma omot jedan od najboljih ikad.
ne znam za te manekenke, uvek sam se više palio na glumice.