Beleške o češkom i srpskom jeziku

‘Kao maternjem govorniku srpskog, tebi učenje češkog mora da je jednostavno, zar ne?‘ Koliko puta sam samo to čuo. Rezonovanje glasi – srpski je slovenski jezik kao i češki, te je preklapanje vokabulara sigurno veoma veliko. Čitajući, slušajući i koristeći češki, meni češki vokabular deluje kao u većoj meri slovenski nego vokabular srpskog jezika. Rekao bih da češki ili ima manje pozajmljenica iz neslovenskih jezika ili ih je u većoj meri slavizirao, i time učinio manje primetnim, nego što je to slučaj u srpskom.

Na primer, više hiljada reči turskog porekla u srpskom su deo srpskog vokabulara koji je sasvim beskoristan za učenje češkog, jer tu sa češkim nema nikakvog preklapanja ni sličnosti.

Primeri:

jastuk  – polštář

jorgan – deka, přikrývka

čaršav – prostěradlo

krevet – lůžko, postel

kutija – krabice

kapija – brána

čarape – ponožky

čizme – boty

kajsija – meruňka

limun – citron

česma – kašna

šećer – cukr

čorba – vývar

kesa – saček, pytlik

šator – stan. A, stan se na češkom kaže byt.

dugme – knoflík, tlačitko

torba – brašna

katanac – visací zámek

zanatstvo, zanatski – řemeslo, řemeslný

boja – barva

pamuk – bavlna

čelik – ocel

peškir – ručník

bedem – hradba

bašta – zahrada

kajgana – míchaná vejce

kašika – lžíce

sirće – ocet

biber – pepř

bunar – studna. Pretpostavljam da je to od studena, kao studena (hladna) voda.

Germanizmi u srpskom većinom nemaju korespondirajuće istovetne germanizme u češkom, zbog čega ni taj deo srpskog vokabulara ne pruža ‘popust‘ ili pozitivan transfer pri učenju češkog. Evo jedne liste germanizama u srpskom za objekte i radnje za koje se u češkom koriste slovenske reči ili, ređe, neki drugi germanizmi:

auspuh – výfuk

šoferšajbna – čelní sklo

felna – ráfek

gepek – kufr

kurbla – klika

šina – trat‘

veš mašina – pračka

brusthalter – podprsenka

vikler – natáčka

escajg – příbor

kelner – číšník

kifla – rohlik

keks – sušenka

viršla – párek

farba – barva

flaša – láhev

šlag – šlehačka

šljaka – struska, škvara

rajsferšlus – zdrhovadlo

štrudla – závin

špric – stříkačka

šrafciger – šroubovák

šteker – zástrčka

dinstati – dusit

rošule – kolečkové brusle

vešeraj – prádelna

šank – bar

pasuje, štima – to sedí

pakovati – zabalit

bina – jeviště

šanac – příkop

fleka – skvrna

šnicla – řízek

štangla – tyč

komandant – velitel

cimer – spolubydlící

lenjir – pravítko

logor – tábor

Takođe, postoje germanizmi u češkom koji ne postoje u srpskom, što je još jedan deo vokabulara u kojem se ta dva jezika ne preklapaju.

Neki lažni prijatelji između češkog i srpskog jezika:

Užasny znači divni. Još uvek moram da se podsetim na to kada pročitam ili čujem da je neka osoba ‘užasna’. Na srpskom, užasni znači grozni.

Natočit video znači snimiti video. Na srpskom natočiti ima značenje – sipati. Međutim, natočit i u češkom ima i značenje sipati. Otkud onda ‘točenje videa‘? Iz načina korišćenja ranih kamera mehaničkim, ručnim, pomeranjem filmske trake.

::::::::::::::::::::::::::

Neobično je da u srpskom postoje prilog ‘minuli’ (e.g. ‘minulog leta’, ‘minuli rad’ – jedan od omiljenih izraza svih državnih službenika), i reč ‘mine’ (e.g. ‘da me želja míne’ – dugouzlazni akcenat) – koja ima ulogu glagola – ali ne i infinitiv tog glagola, koji bi morao glasiti ‘minuti’ (izgovor bi i tu morao biti sa dugouzlaznim akcentom – ‘mínuti’), niti substantiv ‘minulost’.

Substantiv ‘minulost’ postoji u češkom i znači – pogađate – prošlost. U toj reči nalazim više poetskog nego u reči prošlost.

Nema razloga da se reč ‘minulost’ ne koristi i u srpskom jeziku.

Jedna od mojih omiljenih čeških reči je bludište – lavirint. Reč bluditi na češkom znači lutati. Bludište (lavirint) je stoga mesto gde se luta. To značenje reči bluditi postoji i u srpskom književnom jeziku

(u govornom jeziku se koriste reči lutati, skitati): ‘Zalud s naučnom težnjom svak‘ od vas ukrug bludi[…]’ – iz srpskog prevoda Fausta.

za P.U.L.S.E:  Bojan Viculin

  Bojan Viculin, Češki jezik, Društvo, lingvistika