Jedan pogrešan treptaj oka… Članak “Sinhronizovano treptanje očima omogućava gledaocima da ne propuste akciju” iz magazina “New Scientist” mi je skrenuo paznju. Tamani Nakano i kolege sa Unverziteta u Tokiju posmatrali su dobrovoljce u bioskopskoj sali dok su gledali komediju sa stabilnom, jednolinijskom pričom kao i film o akvarijumu sa ribama sa nepovezanom pričom i beležili njihove treptaje […]
Njutnova mehanika nam već nekoliko stoleća daje moćan alat da prilicno precizno predvidimo, ne samo pomračenja, Sunca i Meseca već i mnoge druge astronomske događaje u širokim vremenskim intervalima.
Ljudi se, obično, najviše ponose onim za šta nisu zaslužni. Tako i arheolozi, sa priličnim ponosom, ističu da njihov posao ima izvesnih sličnosti sa detektivskim: otkrivaju se, naoko nebitni, sićušni tragovi, koji postepeno vode do rekonstrukcije prošlosti, o čemu govori Majkl Šenks (M. Shanks) u svojoj knjizi Iskušavanje prošlosti. Upotrebljavaju se komplikovane forenzičke metode, pribegava se zaključivanju […]
Predskazanja Među velikim delom stanovništva Rimskog Carstva bilo je rašireno verovanje da je sudbina pojedinaca i države unapred određena, te da je buduće događaje moguće na nekin način predskazati. Tako je, baš kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da različita znamenja najavljuju ishod budućih povoljnih ili nepovoljnih dešavanja. Jedini problem, kao i danas, bio […]
Pre više od 210 godina, 12. februara 1804, umro je Imanuel Kant, filozof i prosvetitelj, koji je uneo revoluciju u dotadašnji način razmišljanja o bogu, vasioni i ljudima. Njegova sveobuhvatna kritika razuma i njegove ideje o nekom budućem “dobru celoga sveta” upućuju na put veće slobode – upravo danas. Kant je umro pre 214 godina, […]
Verujem u Spinozinog Boga koji se otkriva u harmoniji svega onoga što postoji, ne u Boga koji se brine o sudbini i delima ljudskih bića – govorio je slavni naučnik, po kojem su vera i nauka odeljene – Ajnštajn Nedavno je u nekim našim novinama objavljeno pet citata četiri naučnika i jednog filosofa od po […]
Rodžer Penrouz smatra da naša sadašnja slika sveta nije dovoljna za opis mozga i uma. Da li je ljudski um zapravo „računar napravljen od krvi i mesa“? Poneseni ubrzanim napretkom mikroelektronike i računarstva u drugoj polovini prošlog veka, zagovornici (jake) veštačke inteligencije su upravo to ustvrdili. Iz mnoštva glasova najdalje je odjekivao poklič Marvina Minskog, […]