Saveti mladom piscu – Danilo Kiš
Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u “vozove istorije”, jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: “Ko pogodi cilj, sve promaši.”
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se “užasavajuće doslednosti”.
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
“Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”. (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje “društveno koristan posao”.
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za “prosečnog čitaoca”: svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci “savest čovečanstva”: video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: “s budalom se ne prepiri”.
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi raspravljati.
“Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu.” (Poper)
“Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo.” (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
Čuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u “naučno mišljenje”.
Ne veruj u intuiciju.
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i “svesnu nejasnost” – ti težiš za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen “socijalističkog realizma” napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu “angažovana književnost” ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude – isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)
(1984)
Život, literatura, 1990. (intervjui i eseji) Danilo Kiš
Kis, genije. Cesto razmisljam, citajuci ove njegove osvrte, i slicne nasih pisaca iz tog generacijskog i zivotnog kruga (i onih pre njih), koliko je, ustvari, ta odlika zdrave i potrebne ironije i otklona prema princevima i boljarima (uslovljena, najverovatnije, nasim politickim realnostima i cinjenicom da su ih videli bez maske i spec. efekata) ustvari vec izgubljena u nekim drugim literaturama, u kojima postoji druga opasnost za pisca – da i sam dozivi da ga tretiraju kao boljara i princa. Evo, verujem da bi ovaj Kisov spisak izazvao ozbiljnu zbunjenost na (recimo) engleskom jeziku. I to kod nekog pisca koji nije manji tamo nego kod nas Kis. Ne zato sto su oni glupi pa ne razumeju (nisu) nego je ta vrsta kriticnosti, bojim se, atrofirala poprilicno jer nema potrebe za tom svescu, kad te natrpaju ugovorima od sedam nula na kraju (koliko dobija knjizevni celeb danas).
PS Mada i ovde ima tog traga trenutka, u jednoj stavki. Nasi pisci su (s razlogom) bili ogorceni na betonsku realnost komunizma iz te zavese kroz koju smo mi mogli da virimo, i redom idealisti koji su mislili da je sve sto se na onoj slobodnijoj strani zavese kaze o ovoj drugoj, moralno utemeljenije. Ovo sa Kolimom i Ausvicom kao poredjenjem (redovnom zapadnjackom hladnoratovskom disciplinom) mi je jedina slaba karika ovde. Kolima JESTE simbol zla, ali ljudskog zla. Ausvic je bio susto Zlo, nimalo ljudsko i dovedeno do apsoluta. I prema tome ga ne treba porediti sa Kolimom, jer onda ispada makar nijansu ljudskije. Zrtve Kolime su zrtve naopakog sistema koji je time zeleo da ostvari “klasnu srecu” a zrtve Ausvica su bile “krive” samim svojim rodjenjem, dakle, Ausvic ponistava ideju ljudskosti vec u samom korenu. A i danas Kolimu i Ausvic u istoj recenici pominju iskljucivo oni koji bi zeleli da se Ausvic zaboravi ili relativizuje, a Kis svakako ne bi voleo da se nadje s njima, niti mu je mesto medju takvima.
da, da…u pravu si,pokusacu da pronadjem Kurta Vonegata, napisao je nesto slicno, Kako pisati sa stilom, ima, koliko se secam, mozda 10-tak tacaka.
ja imam jednu knjizicu koju ovde svi ,svi preporucuju kao bibliju za pisce-pocetnike ,The Elements of Style, E.B. White.
ako naidjes na nju, ne znam da li je ima na internetu, kupi je, vrlo je zanimljiva.
mada, ako se ja pitam za mišljenje, meni niko nije lepše objasnio izvikani, često neozbiljno tretiran kod nekih, harold bloom, pogotovu kako se cita, a i kako se piše.
p.s.
hm, ne svidja mi se što su neke tačke kao aforizmi, a aforizmi me nekako reminisciraju na parole, a porole na komunizam, a komunizam na nefleksibilnost, pa mi te tačke nekako deluju ‘woodeno’.
kiš je sjajan, da se razumemo…
Vazi, pamtim (mada saveti oko pisanja… hm, you got it or you don’t, nikad ne razumem ove ljude, a tamo kod vas ih bas ima vise nego drugde, koji kupe biblioteke izdanja tipa “Kako postati pisac i biti i ozbiljan i komercijalan, u deset lakih lekcija”). Evo kaze Volf, bas u ovom drugom tekstu ga citiram, kaze “danas pisu ljudi koji su iz pisanja pohadjali master studije: uzmite citavo formalno obrazovanje Stajnbeka, Hemingveja i Foknera, ukupno nema do prolecnog raspusta u prvoj godini 😀
Bluma sam citao nesto malo, ali uzecu cim naletim. Jesi naisla na onog Grenvila Hiksa sto smo onomad pricali? Neko mi pomenu Selbija Stila (Shelby Steele) nedavno, jesi njega citala? Isto literarna kritika i okolo.
Od nasih stilista dobrih iz non-fiction oblasti, naravno Mihiz. Petar Dzadzic o Andricu i Crnjanskom. Radovan Vuckovic o Andricu. Radovan Samardzic i Ekmecic iz istoriografije (ustvari bezmalo sve ovde nabrajam ‘andricevskom’ linijom)
tacno tako, odes na nekoliko meseci na casove ‘kreativnog pisanja’ i voila, postao si pisac.
neces verovati, ima takvih prirucnika /ja citam-prelistavam sve u knjizari, kad odem ne izlazim satima, s tim sto su nase knjizare, borders, B&n, chapters, indigo…sa foteljama, neizbeznim starbacksom, ona neutralna world muzika u pozadini, ima i sushi, kamin…divota i naravno besplatan Wi-Fi access, znaci idealni uslovi/
to tzv kreativno pisanje na prestiznim i manje prestiznim univerzitetima drze poznati pisci, tako da mozes cak i te kredite, kad platis, naravno, da dobijes sa referencom.
ovde ljudi vole da imaju hobije, a hobiji su im onako bas zahtevni i visoko postavljeni ciljevi, malte ne sada cu da naucim da vozim avion.sto i nije retko da se upustaju i u takve avanture.
tako da je pisanje, kao i kod nas, vrlo rasirena zabava. isto kao i do nedavno kukicanje i strikanje, a do pre nekoliko godina ljudi su posle posla isli u one kuvarske skole, i to vrlo skupe, po nekoliko desetina hiljada dolara za godinu dana, da kuvaju kao pravi chefovi.
znas ono, when you dream, dream big
nemam ja nikakve aspiracije prema pisanju, ali volim da skupljam knjige a blooma volim jos od one njegove knjige o sekspiru.
mislila sam na knjizicu the elements od style…
Pa i ovde to postaje, manje-vise, to. Izdavastvo je danas sve vise kao neka kozmeticka industrija or something. Gledam ove nove vece izdavace, to su uglavnom potpuno besmislene knjige koje eto imaju publiku (znas da je sa Sex & The City EKSPLODIRALA ta dear-diary scena, i sad vidim tako gomilu nekih naslova, sve neke udavace i fazoni). Ima i gore, evo vidim ova Stefani Majer, kako se vec zove; zena je napisala podgrejanu Buffy (ovo sa emo-vampirima u tinejdzu), kupio Holivud, ona zgrnula ogromne pare a kaze i sama da nema neki preterani spisateljski talenat :D. (A onda se ljudi ljute na Kinga, koji makar zna da pise).
Oko aspiracija ka pisanju, pa ko zna. Kazu da svaki covek to ima u sebi, pa neko artikulise, neko ne. Ja sve cenim da se s tim samo probudis jednog jutra. Andric je svoja najvaznija dela napisao u nekoj podstanarskoj sobi u okupiranom Beogradu. Ne verujem ni da je, recimo, Malcolm Lowry isao na casove :D. Evo bas u vezi s onom raspravom na drugoj temi, Under Volcano. Greota sto je u Dzojsovoj senci. A genijalna knjiga.
PS Da, i on je valjda za to trazio izdavaca nekih 100 god.