Homo deus ili Petar Pan?

Nauka i tehnologija su čoveku dale moć kakva je pre samo 200 godina bila nezamisliva. Ljudi su u antičkom svetu takve sposobnosti prepisivali samo bogovima. Jedino su bogovi mogli da lete, komuniciraju sa različitih krajeva sveta, imaju pristup celokupnom stvorenom znanju, a danas svaki čovek to može.

Razne kulture su imale mitove o borbama bogova koji su bili toliko moćni da su mogli čitave gradove uništiti za sekundu. Prošlo je više od 70 godina od kako su u najvećem ratu u istoriji za trenutak dva grada zbrisana sa mape – Hirošima i Nagasaki. Pritom, današnje atomske bombe mogu izazvati još veću štetu, jer smo ova smrtonosna oružja tokom Hladnog rata doveli do savršenstva.

Ne samo da smo istražili celu planetu i pokorili nebo, već nam ni to nije bilo dovoljno. Ljudi su kroz celu istoriju mogli samo da maštaju o letenju, što je danas svakodnevica, ali nisu mogli ni zamisliti kako je to napustiti Zemlju i otkriti neki novi svet. Mi smo čak i to uradili. Sleteli smo na Mesec nekoliko puta, a poslali smo i robote da istražuju drugu planetu, Mars. Ni ovde se ne zaustavljamo, već brojne kompanije i vladine organizacije planiraju da kolonizuju Mars! Ilon Mask, osnivač kompanije SpaceX, izjavio je da ima želju da umre na Marsu, ali ne prilikom sletanja. SpaceX se, između ostalog, bavi tom idejom i njihov optimistični cilj je da već tokom sledeće decenije krenu da šalju posade kako bi kolonizovali novu planetu.

Ovo su samo neka od dosadašnjih dostignuća. Samo u proteklih 100 godina smo razvili lekove za brojne bolesti i drastično produžili prosečan životni vek, počeli komercijalno da letimo s jednog kraja sveta na drugi, uspeli da uživo emitujemo sliku i zvuk preko ogromnih razdaljina, sleteli na Mesec, razvili ne samo kompjutere, nego i sistem kojim oni mogu komunicirati u realnom vremenu – internet i još mnogo, mnogo toga. Kakve je sve inovacije doneo 21. vek? Mobilne telefone smo pretvorili u minijaturne kompjutere uz pomoć kojih možemo pristupiti internetu, počeli smo da koristimo društvene mreže putem kojih možemo mnogo brže komunicirati i deliti informacije, napravili smo veštačke organe, počeli da eksperimentišemo sa automobilima i kamionima kojima nije potreban vozač… A tek smo pri kraju druge decenije!

Prošlo je svega 300 godina od kako smo izmislili parnu mašinu, 105 godina od kako smo prvi put leteli avionom, a danas se spremamo da kolonizujemo drugu planetu. Neverovatno je kojom brzinom čovečanstvo napreduje u poslednje vreme. Imajmo na umu da je ljudska vrsta stara nekoliko miliona godina, da smo počeli da se bavimo poljoprivredom pre malo više od 10.000 godina, a da su se prve civilizacije pojavile tek pre 5.000 godina. Čak smo i veći deo istorije proveli u mraku zbog konstantnih gladovanja, ratova, političkih i religijskih agendi… Da toga nije bilo, gde bi nam kraj bio?

No, ipak smo izašli iz mraka. Radimo na svakakvim projektima poput toga da se rešimo smrti, kolonizujemo druge planete i napravimo veštačku inteligenciju koja će biti pametnija i od nas samih i služiti nam. Sve ovo radimo danas!
Bez ikakve sumnje nauka je dovela do novih otkrića i tehnologija nam je podarila nove sposobnosti. Danas ukoliko ostanete bez noge ili ruke usled povrede ili bolesti, to nije nikakva prepreka. Možete dobiti novi bionički ud koji ćete moći i da pokrećete. Neverovatno. Do nedavno naučna fantastika, danas svakodnevica.

Bez ikakve sumnje kada bi čovek iz antičke Grčke video nekoga iz današnjeg sveta, mislio bi da je pred njim bog. Šta nama sve naše sprave omogućavaju – Teslin kalem emituje munje što bi za tog Grka bilo kao da je pred Zevsom. Vikipedija nam omogućava da budemo pametniji i od Atine. Sa pištoljem u ruci mogli bismo odlučiti poput boga ko će umreti, sa modernim lekovima možemo izlečiti razne bolesti koje bi za drevnog Grka značile sigurnu smrt, a zamislite tek da vidi bacač plamena ili običan upaljač! Artur Č. Klark je rekao da je magija zapravo nauka koju i dalje ne razumemo, tako da bi za tog Grka koji je živeo pre 2.500 godina ovo bila magija.

Mi raspolažemo magijom i njom menjamo svet u kojem se nalazimo. Neki geolozi čak i iznose da epoha u kojoj trenutno živimo treba da se zove antropocen upravo zbog ogromnog uticaja ljudi na našu planetu. Mi našim delovanjem menjamo i klimu. Menjamo samu prirodu! Da, bez ikakve sumnje, za drevnog Grka, Egipćanina ili Rimljanina – mi smo bogovi. Mi prestajemo da budemo homo sapiens, i polako postajemo homo deus.

Ovo i jeste teza koju izsnosi Juval Noa Harari u svojoj knjizi Homo deus: kratka istorija sutrašnjice. Harari nabraja kako nam je tehnologija promenila život i šta sve možemo očekivati da će promeniti u budućnosti. Iznosi kako smo postali homo deus, skoro pa i pravi bogovi. Mnogi se slažu sa njegovim viđenjem, no neki i ne smatraju da je ono baš tačno. Istina, nama tehnologija i nauka nude sposobnost da budemo homo deus, međutim trenutno to nismo. Trenutno čovek nije bog, već Petar Pan.

Mi smo deca koja odbijaju da odrastu. Uostalom, pogledajmo naše društvo. Pogledajmo koliko apsurdnih stvari radimo. Započinjemo ratove kako bismo obezbedili pristup nafti, izvoru energije koji je prevaziđen. Pored svih obnovljivih izvora energije, mi i dalje biramo one koji su neobnovljivi samo zato što ne želimo da preuzmemo odgovornost i prestanemo sa svojim detinjastim ponašanjem.

Čak su i automobili koji rade na struju ne samo podjednako dobri kao i oni koji idu na benzin, već i bolji. Uzmimo kompaniju Tesla koja se specijalizovala za izradu električnih automobila. Nije kao da prave nekakve ružne skalamerije od električnih automobila, već je prvi model koji su napravili sportski auto, Roadster. U jednom Teslinom automobilu možete preći stotine kilometara bez potrebe za punjenjem baterije, a mi se i dalje ubijamo zbog nafte.

Druga fosilna goriva koristimo za proizvodnju struje. Već decenijama znamo kako da iskoristimo energiju vetra, vode i Sunca da proizvodimo struju, ali to ne radimo. Podižemo čitave gradove koje napajamo prevaziđenim elektranama koje električnu energiju proizvode iz fosilnih goriva, a pritom krovove zgrada u tim gradovima ostavljamo praznima. Koliko je teško staviti solarne panele koji mogu napajati zgradu strujom? Nije teško.

Sistematski uništavamo Zemlju kao da smo već kolonizovali Mars i planiramo da se tamo preselimo kada u potpunosti uništimo ovu planetu. Kao društvo ulažemo minimalne napore da se borimo sa klimatskim promenama izazvanim globalnim zagrevanjem. Militantno koristimo izvore energije poput uglja i nafte koji štete našoj okolini, umesto da se u potpunosti prebacimo na obnoviljive izvore energije.

Kapital kojim raspolažemo je apsurdan. Toliko je neravnomerno podeljen da 1% ljudi na svetu kontroliše 50% ukupnog bogatstva, a (skoro) svaki put kada smo probali da to malo ravnomernije podelimo, (skoro) svaki put kada smo pokušali da uspostavimo socijalističko društvo, to se završilo nekakvom diktaturom. Ne samo da je loše podeljeno, nego smo često nakon preraspodele završili u još goroj situaciji nego pre nje.

Uostalom, pogledajmo jednu stvar koja će zvučati apsurdno. Uvek imamo neku podelu na nas i njih. Šta nas deli? Tribalizam je u modi, a podela na grupe je prisutna još od najranije istorije čoveka. Da li postoji jedan jedini objektivan razlog u prirodi koji bi nas sprečio da se rešimo ove podele? Da svi živimo u skladu, u jednoj državi, govorimo jedan jezik i radimo zajedno na istim ciljevima? Ovo zvuči kao utopijska slika nekog društva i jeste, ali šta je sprečava? Jedino što stoji na putu je indoktrinacija kojoj smo bili izloženi kao deca.

Kada smo se rodili, nalepili su nam različite etikete – verske, političke, etničke… Etikete koje smo sami izmislili. Sve što sprečava ovu utopiju smo mi sami. Ukoliko prestanemo da vršimo indoktrinaciju dece, ukoliko prestanemo da im govorimo: ti si pripadnik tog naroda i te veroispovesti, i učimo ih da smo svi ista vrsta, da smo svi isti, da svi osećamo bol, ljubav, sreću, tugu… Ta utopija može postati realnost. Sve što je potrebno je da prestanemo sa indoktrinacijom i uvođenjem podele na mi i oni, ali se to neće desiti.

Svesni smo da to nećemo uraditi u skorije vreme iako imamo mogućnost za to. Da li nas nešto sprečava? Ništa osim našeg detinjastog ponašanja.

Primera toga koliko smo nezreli kao društvo imamo bezbroj – dok jedan deo planete umire od gladi, drugi deo planete umire od prejedanja. Kako je ovo moguće u 21. veku? Da li smo nesposobni pa to ne možemo rešiti ili nismo voljni da to rešimo? Trećeg nema. Svesni smo koliko je današnji svet apsurdan. Svesni smo koliko je glupo to da se ljudi međusobno ubijaju zbog verske i političke indoktrinacije kojoj su bili izloženi, ali ipak to vidimo svakodnevno. Svesni smo problema koje imamo, ali gotovo ništa ne preduzimamo kako bismo ih popravili.

Kao društvo nismo odrasli. Daleko smo od toga da smo postali svesni svojih aktivnosti i odgovornosti. Daleko smo od toga da preuzmemo stvari u svoje ruke i uložimo 100% napora da se stanje poboljša. Zato i jesmo Petar Pan. Prisiljeni smo da krenemo da radimo nešto, da odrastemo, ali to nikako ne činimo. To nije bio veliki problem do danas, međutim, sa tehnologijom kojom danas raspolažemo, to je itekako opasno.

Imamo alatke bogova, a njima barataju deca. Imamo atomsko oružje i svađamo se međusobno poput dečurlije ko je bolji. „Moj kapitalistički sistem je bolji!“, „ne, moj komunistički sistem je bolji“ – ova svađa je dovela do Hladnog rata i čitavo čovečanstvo nadomak samouništenja. Obična dečija svađa! Na žalost, deca obično imaju nekog starijeg ko se brine o njima, bili to roditelji ili staratelji, ali mi nemamo. Nema neke napredne vanzemaljske rase koja bi nam davala savete ili nekog višeg bića koje je tu da nam pomaže dok se razvijamo. Mi smo deca prepuštena sama sebi, deca koja su potpuno slobodna bez nadzora odraslih, a u rukama imaju oružje za masovno uništenje.

Moramo odrasti inače ćemo sami sebe uništiti. Možda ne atomskim bombama, ali zato klimatskim promenama… To je realna mogućnost. Nalazimo se u presudnom momentu istorije. Sama tehnologija je alatka. Savremena tehnologija je alatka vredna bogova, ali pitanje je ko njom barata. Da li želimo da njoj barata homo deus, odgovoran čovek svestan stanja sveta, svog položaja u njemu i svojih odgovornosti, ili Petar Pan.

Tehnologija nas ne pretvara u bogove. Ona nam samo daje božanske sposobnosti, a to da li ćemo postati mudri i odgovorni bogovi, to je na nama. To moramo mi odlučiti. Moramo odlučiti da li ćemo odrasti ili ćemo nastaviti da budemo deca koja se igraju sa oružjem za masovno uništenje. Uostalom, šta može biti opasno u tome da se deca igraju atomskim bombama i veštačkom inteligencijom?

Za P.U.L.S.E Miloš Todorović

Tekstovi o nauci na portalu P.U.L.S.E

  Bioetika, Društvo, Filozofija, Politika, Psihologija, Sociologija