„Let Him Have It“ tragičan je presedan iz britanske sudske prakse i pravosudnog sistema koji u potpunosti zanemaruje pravdu i mari jedino za retribuciju. Formalnost postupka, porota koja bi trebalo da utvrđuje činjenice, sudije, tužioci i baristeri koji nose plaštove i perike ne bi li izgledali autoritativno, sve to ne izvinjava ih njihovih grešaka i zabluda. Život mladog čoveka biva tragično ugašen i to na osnovu loše presude ostrašćenog sudije.

Dvojica mladića, prilikom poduhvata koji se nategnuto može nazvati pokušaj krađe, bivaju opkoljena policajcima na krovu zgrade. Jedan od policajaca, pruža ruku ka naoružanom mladiću, Krisu, traživši mu da preda pištolj. Za to vreme Derek mu govori: „let him have it, chris“ (Predaj mu ga, Kris), ali Kris ipak povlači obarač i ranjava prvog policajca, a kasnije i ubija drugog.

Rez. Derek pati od epilepsije od ranog detinjstva. Bio je u popravnom domu jer je kao dečak uhvaćen prilikom provale. Ovi događaji kao da su prejudicirali šta će se desiti kasnije. Jedno od lekarskih mišljenja je da je mladić ostao na nivou uzrasta dečaka od 11 godina, koliko je imao u vreme prvog prekršaja. U vreme suđenja imao je 19. godina.  Međutim, ništa od ovoga nije uzeto u obzir prilikom sudskog postupka.

Nakon završenog suđenja, iako je porota preporučila milost za saučesnika, obojica mladića oglašeni su krivima. Ubica, koji je u vreme izvršenja dela imao 16 godina, dobio je doživotnu kaznu zatvora i kako je sudija napomenuo „biće u zatvoru do kraja života ili dok se kraljica ne smiluje“. Saučesnik, star 19 godina u vreme dela, osuđen je na smrt vešanjem. Replika koja je naziv filma, nakaradno je protumačena kao podstrekavanje maloletnika na ubistvo, te kao velika društvena opasnost koja se ne prašta.

Zbog „velike društvene opasnosti“ morala se preduzeti „generalna prevencija“. Takve sintagme u kaznenom zakonodavstvu Velike Britanije verovatno nisu ni postojale u pravnoj teoriji. Ovde se radilo o retribuciji za smrt policijskog službenika. Već u završnoj reči sudije bilo je jasno da milosti neće biti. Podstrekač je osuđen krivim za teško ubistvo i osuđen najtežom kaznom –  smrtnom kaznom.

Podstrekač može postupati samo sa umišljajem (za razliku od saizvršioca koji može postupati sa umišljajem i/ili nehatom, prim.aut.). Ukoliko se utvrdi njegova krivica, kažnjava se kaznom propisanom za krivično delo izvršioca. Sledi da se podstrekač i neposredni izvršilac mogu se kazniti istom kaznom. Osnovi koji isključuju krivicu neposrednog izvršioca (neuračunljivost, pravna zabluda, stvarna zabluda, prim.aut.) ne isključuju krivično delo podstrekača kod kojeg krivica postoji. (Podrazumeva se da su osnovi isključenja krivice isti za sve).

To znači da bi se u filmu neposredni izvršilac mogao osloboditi  (jer je maloletnik ili iz razloga neuračunljivosti), a podstrekač kazniti, ukoliko bi se utvrdilo da kod njega postoji krivica. Slično se događa kod podstrekavanja na krivično delo čiji se pokušaj kažnjava, a delo ne bude ni pokušano. Podstrekač se tad kažnjava kao za pokušaj krivičnog dela, a podstrekavani ne, jer nema dela.

Međutim, kod Dereka krivica ne postoji, jer sa obzirom na lična svojstva ne postoji uračunljivost, a ako bi se veštačenjem utvrdilo da je uračunljivost u trenutku dela postojala, morao bi biti oslobođen od kazne, s obzirom na lični odnos, svojstva i okolnosti. Sve navedeno važi čak i da je sudsko tumačenje Derekovih reči tačno. Međutim, nije! Španski prevod naziva filma glasi: “La horca depende de la gramatica” – “Vešala zavise od gramatike”. Ne može biti tačnije.

Da bi se ispunila svrha kažnjavanja za krivično delo, uzevši u obzir stvarne događaje opisane u filmu, neophodno je još jednom napomenuti da podstrekač odgovara u granicama svog umišljaja. Lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava oslobođenje od kazne, ili koje utiču na odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvršiocu, saizvršiocu, podstrekaču ili pomagaču kod kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.

Lični odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeležje krivičnog dela ne moraju postojati kod podstrekača ili pomagača. Podstrekaču ili pomagaču koji nema takvo lično svojstvo, kazna se može ublažiti. Da li postoje lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih bi zakon Dereka oslobodio od kazne? Odgovor je DA.

Epilog filma koji je snimljen 40 godina nakon događaja glasi: „Bentli porodica i dalje vodi bitku za Derekovu rehabilitaciju. Kris Krejg je nakon deset godina zatvora izašao na slobodu i od tad je građanin koji se pokorava zakonu.“ Sudeći po izvorima na internetu, Derekova rehabilitacija od strane raznih sudskih instanci, možda i same kraljice nastupila je, ali 40 godina prekasno. Čovek je preminuo usled vešanja. Reči kojima je podstrekavao bile su: „Predaj mu, Kris“, dok su u izvitoperenom značenju protumačene kao: „Daj mu ga!“ (Daj mu šta je zaslužio, Pucaj, Ubij ga). Sudija, pojedinac, nevičan nijansiranom tumačenju, zaslepljen moći, doprineo je nenadoknadivom gubitku ljudskog života nevino osuđenog.

Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine. Ustavom Srbije garantovano je pravo na život, nepostojanje smrtne kazne te neprikosnovenost ljudskog života. Srbija je potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i Protokola broj 6 uz konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne. Član 1 Protokola glasi: „Smrtna kazna se ukida. Niko se ne može osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.“ Doživotni zatvor je uveden izmenama krivičnog zakonika od 2019. godine.

Za krivično delo teško ubistvo („…ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti…“) propisana je kazna zatvora od najmanje deset godina ili kazna doživotnog zatvora.

Po Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, starijem maloletniku (lice od navršene 16. do navršenih 18. godine), koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Maksimalna kazna zatvora za starije maloletnike je deset godina, uključujući i kaznu za krivična dela u sticaju. Mlađim maloletnicima (licima od navršene 14. do navršene 16. godine) ne može biti izrečena kazna zatvora.

Zajedno sa saizvršilaštvom i pomaganjem, podstrekavanje je vrsta saučesništva u krivičnom delu. Postoji kad neko navodi drugog da izvrši krivično delo. Za podstrekavanje (ako je ono uspelo) podstrekač se kažnjava kaznom propisanom za krivično delo koje je učinjeno. Za neuspelo podstrekavanje, podstrekač se ne kažnjava, ali ako se neuspelo podstrekavanje odnosilo na krivično delo čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv, podstrekač se kažnjava kao za pokušaj dela, tj. kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom.

Za P.U.L.S.E: Hajrudin Aginčić

  Društvo, Film, Hajrudin Aginčić, smtna kazna, zakonodavstvo