Jedan sasvim ličan izbor deset najboljih filmova

Срдан Голубовић једини је српски редитељ који је учествовао у недавном избору најбољих филмова свих времена, у организацији Британског филмског института и магазина „Сајт енд соунд”. Аутор награђиваних драма „Апсолутних сто”, „Клопка” саставио је листу од 10 филмова за које сматра да су најбољи у досадашњој историји кинематографије.

На Голубовићевој листи нема прва два филма са коначне листе – првопласиране „Вртоглавице” Алфреда Хичкока и, до овог избора најбољег, „Грађанина Кејна”, Орсона Велса.

– То је ствар личног сензибилитета, јер су то филмови два велика аутора и оба су врло значајна за историју филма. Мени је ближа „Вртоглавица” – искрен је Голубовић у разговору за наш лист. Наш редитељ сматра да су овакви избори добри јер нас подсећају на дела која су нам значила.

– Ти избори на добар начин величају филм и стварају интересовање код публике. Сви ми имамо листе и волимо да видимо листе других људи.

Редитељ додаје и да овакав избор није утакмица и да нема победника и поражених. – Прављење оваквих листа сваких 10 година је добар тест како неки филмови старе. Време је најбоља провера њихове универзалности и правог значаја.

Голубовић, кога ускоро очекује премијера новог филма „Кругови” уступио је нашем листу своју листу, уз објашњења зашто се баш ових 10 дела нашло на његовој листи најбољих свих времена.

– Мој избор је личан и крајње субјективан, у њему нема никакве естетске ни идеолошке нити која повезује филмове на листи. Напротив, ови филмови су потпуно различити и сваки од њих је на другачији начин утицао на мој доживљај света и уметности. Ово је интимни водич кроз филмове који су на мене највише утицали.

„Седам самураја” (Акира Куросава)

Античка драма у жанру вестерна. Филм о губитницима који добијају шансу да постану хероји. „Седам самураја” је есенција Куросавиног моралног и естетског света. Пут од стереотипа до архетипа и до митског и суштинског у људском постојању. Савршенство филмског израза.

„Андреј Рубљов” (Андреј Тарковски)

Филм о вери у живот и снази једног човека који у њега верује. О појединцу који не припада догми религије иако њен крст носи. Ако бих бирао најбољу филмску сцену коју сам икада видео, то би била сцена дизања звона. За мене је „Рубљов” најснажнија слика света коме припадамо, словенског света.

„Таксиста” (Мартин Скорсезе)

„Таксиста” поставља основна питања савремене цивилизације. Филм о усамљености и ожиљцима прошлости који трагично одређују будућност. О бесу који мора негде да прокључа. „Таксиста” је уџбеник филмског језика, како у драматуршком тако и у редитељском смислу. Прочишћен и сведен само на суштину, то је филм у коме нема ничега што није круцијално за развој главног лика или драмске радње. Де Ниров Травис Бикл је један од најупечатљивијих ликова у историји филма.

„21 грам” (Алехандро Гонзалес Инариту)

Снажно, жестоко и дирљиво. Храбро и револуционарно у погледу филмског језика. Филм који је срушио сва правила филмског језика и потврдио да је у филму дозвољено све што нас држи приковане за биоскопске столице и тера на сузе. Невероватна слобода у нарацији и редитељском поступку. Бриљантна глума, визуелност и употреба звука и музике. Инариту је најдаровитији редитељ данашњице.

„Самурај” (Жан Пјер Мелвил)

Бресоновска сведеност и прецизност. Огољеност филмског језика доведена до генијалности редитељског израза. Жанровски филм ван свих шаблона жанра. Невероватна лакоћа редитељског приповедања. Филм који бих могао да гледам сваки дан.

„Лет изнад кукавичијег гнезда” (Милош Форман)

Филм који се најбоље и најтачније бави питањем људске слободе. Драма о појединцу који покушава да индивидуалношћу победи свет просечности, предрасуда и наметнутих правила понашања. О систему који је нажалост непобедив. Овај филм сам гледао у осмом разреду основне школе, а после пројекције сам дефинитивно одлучио да желим да се бавим филмом.

„Прислушкивање” (Френсис Форд Копола)

Тихи филм са темпираном бомбом у његовој сржи и структури. Данас актуелнији него икада у времену „Великог брата” и болесног воајеризма савремене цивилизације. Филм о приватност, о праву на њу и о губитку приватности, као највећем губитку слободе и идентитета. Савршена прецизност и једноставност редитељског приступа. Сви елементи филмског језика у овом филму су у беспрекорној функцији стила филма, од сценографије и костима, до употребе звука и глумачког поступка. Ако постоји филм без мане коме не може да се одузме ниједан покрет камере или промени и један рез – онда је то „Прислушкивање”.

„Скупљачи перја” (Александар Саша Петровић)

Филм невероватне енергије и страсти. Очаравајућа лепота и поетичност блата, распада и смрти. Ирационалан и бајковит, као свет његових јунака. Бриљантан у редитељском поступку, кадриран телеобјективима – згуснут и мастан, фокусиран на јунаке и њихове емоције. Моћан у интерпретацији двојице најбољих југословенских филмских глумаца – Бекима Фехмиуа и Бате Живојиновића. Снажан и жесток. Неухватљив филм. Прелеп.

„Девичански извор” (Ингмар Бергман)

Давно сам гледао овај филм, а и даље памтим, као једну од најлепших и најдирљивијих слика које сам видео на филму, сцену када Макс вон Сидоу на врху брда рукама покушава да обори и поломи дрво. Да поломи живот, као што је поломљен живот његове ћерке. Филм о губитку који је ненадокнадив и тузи која никада неће да нестане. Филм о оцу. Типично бергмановски, снажан и моћан изнутра. Као санта леда која се ваља и на свом путу се претвара у пламен.

„Жил и Џим” (Франсоа Трифо)

Не знам зашто баш овај филм, али нисам могао да направим избор а да у њему немам ниједан Трифоов филм. Вероватно ми је ближи „400 удараца”, али ме је увек фасцинирао „Жил и Џим”. Због ужасне лакоће којом Трифо приповеда. Непретенциозно, шармантно, нежно и врло лично.

И. Аранђеловић

Politika online

Sight&Sound: 50 najboljih filmova po izboru kritičara

Sight&Sound: 10 najboljih filmova po izboru reditelja

  Film