Jedna zaboravljena izložba

Jedna nesvakidašnja i jedinstvena izložba održana dosta davno u Kunst Palast muzeju u Diseldorfu, prošla je gotovo nezapamćeno. Paradoksalno, planirano je da posle Nemačke izložba otputuje za London, ali to gostovanje je otkazano jer britanske vlasti nisu pružile uverljive garancije da će ova dela biti vraćena u postojbinu. Velika je šteta što se izložba posle Diseldorfa nije preselila u Kraljevsku akademiju umetnosti kako je prvobitno planirano, jer je London, kao kulturna meka Evrope sigurno neuporedivo privlačnija destinacija za mnogobrojne poklonike umetnosti, čime je nažalost značaj ove postavke sveden samo na lokalni karakter.

Reč je o izložbi vrhunskih radova francuskog i ruskog modernog slikarstva pod nazivom  “Buđenje Rusije” sa 120 remek dela nastalih izmedju 1870 i 1925, iz fundusa četiri najveća ruska muzeja – Puškinovog muzeja i Tretjakovske galerije iz Moskve i Ermitaža i Ruskog državnog muzeja iz Sankt Petersburga. Period u kome su stvarana izložena dela ukazuje na paralele, uzajamne uticaje i razvojni put ruskog i francuskog stvaralaštva, baveći se ujedno istraživanjem glavnih pravaca moderne umetnosti od realizma i impresionizma do apstraktnog slikarstva. Spektar izloženih radova kreće se od ruskog realizma Ilje Repina do prosedea čiji je začetnik bio Sezan, i dalje ka pravcima fovizma, naivnog slikarstva, kubističkog futurizma i apstrakcije. Izloženi su glavni radovi najznačajnijih pionira modernog francuskog i ruskog slikartstva, među kojima su Renoarov “Portret Žan Samari”,  Sezanov “Most San Viktoar”, Van Gogov “Portret Dr. Reja”, “17. oktobar 1905” Ilje Repina, Matisov “Ples”, Pikasovi “Kupači”, zajedno sa radovima Kandinskog, Tatlina i Maljeviča.

Fokus je stavljen na stvaralaštvo predstavnika ruske moderne umetnosti pod snažnim uticajem njihovih francuskih uzora. U nekim slučajevima oni su ih prevazišli, istražujući do tada nepoznata područja u umetnosti i otvarajući nove horizonte, ne samo u Rusiji, već čitavoj Evropi. Selekcija iz najprestižnijih ruskih muzeja svedoči o slavnom istorijatu prikupljanja ruskih umetničkih dela i njihovom uticaju na razvoj moderne umetnosti.

Za osnivanje Puškinovog muzeja u Moskvi 1912. koji je čuven po najvećoj zbirci francuskih impresionista u Rusiji, zaslužan je Ivan Cvetajev, profesor teorije i istorije umetnosti na moskovskom univerzitetu.

Tretjakovska galerija u Moskvi ima u svom fundusu čak sto hiljada umetničkih dela što je čini najvećom kolekcijom u svetu, sa akcentom na slikarstvo realizma 19. veka, tačnije grupu umetnika koji su poznati pod imenom “Lutalice”, kao i na portrete ličnosti iz ruske kulture i umetnosti, okupljenih oko imućnog trgovca umetninama i tekstilnog magnata Pavela Tretjakova. Cela njegova kao i kolekcija njegovog brata zaveštana je gradu Moskvi 1892. Fundusi oba pomenuta muzeja dopunjeni su radovima oduzetih iz raznih privatnih kolekcija posle Ruske revolucije 1917. godine.

Prvoklasni radovi, pre svega impresionista kao sto su Mone i Renoar, zatim Gogen, Sezan, Van Gog, Matis i Pikaso, koji su pripadali privatnim zbirkama Sergeja Sćukina i Ivana Morosova, dali su neprocenjiv doprinos kolekcijama moderne umetnosti Ermitaža i Puškinovog muzeja. Radi podsećanja, neprevazidjenom sjaju Ermitaža kamen temeljac udarila je upravo Katarina Velika, kupujući po Evropi na stotine umetničkih predmeta sredinom 18. veka. Ermitaž koji se svrstava među najstarije i najveće muzeje sveta, zamišljen i osnovan za potrebe carske kolekcije, danas zauzima pet istorijskih palata u kojima je smešteno 3 miliona eksponata, pokrivajući kompletnu istoriju ljudskog stvaralaštva, uključujući Leonarda, Rafaela, Mikelanđela, Ticijana i Rembranta.

Ruski državni muzej u Sankt Petersburgu koji je osnovao car Nikolaj II 1895, poseduje najobimniju zbirku ruske umetnosti posle Tretjakovske galerije, od srednjevekovnih ikona do avangarde.

Ruski realizam i uticaj francuskog naturalizma

Izložba u Diseldorfu obuhvatala je četiri glavne teme, najpre prezentaciju ruskih realista i uticaj francuskog naturalizma, ilustrujući razvoj ruske umetnosti preko značajne grupe umetnika koji su svoj fokus usmerili na ruski pejsaž, savremene socijalne probleme, scene iz seoskog života, nacionalnu istoriju i potrebu za nacionalnim identitetom obeležavajući na taj način kraj 19. veka. Ovde se pre svega misli na stvaralaštvo Ilje Repina, Ivana Kramskoja, Isaka Levitana i Mikaila Nesterova, rame uz rame sa francuskim umetnicima tzv. Barbizon škole kao sto su Teodor Ruso, Šarl Dobinji i Žan Fransoa Mile.

Kolekcije Morosova i Šćukina

Drugi segment izložbe prikazao je remek dela koja su sakupljala dva velika moskovska kolekcionara, Ivan Morosov i Sergej Šćukin, ukazujući ujedno i na njihova različita i sasvim svojstvena interesovanja. Oni se nesumljivo svrstavaju među najbriljantnije i najsmelije kolekcionare svog vremena, pohodeći Pariz u potrazi za ostvarenjima Impresionista i Post-Impresionista, među kojima su dela Monea, Renoara, Sezana, Van Goga, Gogena, Matisa i Pikasa. Posebnu atrakciju predstavljala je Matisova slika “Ples” koju je Morosov kupio za svoju vilu u Moskvi, i tako postao najveći Matisov mecena. Očekivano, ova slika je ujedno bila najsenzacionalniji eksponat na nemačkoj izložbi.

Sergej Djagiljev i pokret “Svet umetnosti”

Treća celina velike ruske izložbe bila je posvećena čuvenom pozorišnom impresariju i organizatoru izložbi Sergeju Djagilevu, koji je odigrao značajnu ulogu ne samo u predstavljanju moderne francuske umetnosti Rusiji, već i promovisanju ideja ruske avangarde i kulture, predvođenih Kandinskim i Šagalom, na Zapadu, posebno Parizu. Na samom početku svoje smele karijere apstraktnog slikara, Vasilij Kandinski je teme preuzete iz ruskih bajki kombinovao sa fovističkim bojama, dok je Mark Šagal prisvajao elemente francuskog kubizma i njemu svojstveno poetsko viđenje rusko-jevrejskog folklora. Među hrabrim inovatorima koji se ovde nalaze su imena Kustodijeva, Šerova, Šaljapina, Larionova, Gončarove i Ane Ahmatove.

Moderna ruska umetnost: od naïve do apstrakcije

Preplitanje između ruske i francuske umetnosti naročito je bilo plodno na početku 20. veka. Tako je poslednji deo izložbe obuhvatao impresivni kaleidoskop inovacija i brzog smenjivanja umetničkih pravaca. Na scenu stupaju smele interpretacije kubizma Larionova i Gončarove, naročito pod uticajem Sezana i Gogena, ali i sjajni eksperimentalni radovi umetnica Olge Rozanove, Ljubov Popove i Aleksandre Eksterove.  Publika je imala priliku da vidi proslavljeni triptih Kazimira Maleviča, koji se smatra ikonom moderne umetnosti – “Crni kvadrat”, “Crni krug” i “Crni krst”, kojim odbacuje sve forme slikarske tradicije svrstavajući se među simbole čiste apstrakcije Suprematizma.

Moderna francuska umetnost je nesumljivo ponudila konstantan kriterijum za razvoj ruske umetnosti na završetku 19. i početkom 20. veka. Raznovrsni načini na koje su mnogobrojni ruski umetnici oba pola tako uspešno kombinovali uticaje sa Zapada sa bogatim kulturnim nasleđem svoje zemlje, ne samo da su kreirali jedinstven procvat ruske umetnosti, već su ostavili pečat na razvoj celokupne istorije savremene umetnosti uopšte. Muzej je izdao katalog za ovu izuzetnu priliku, koji ima za temu istraživanje veze između francuske i ruske umetnosti od sredine 19. veka do 1925, perioda u kojem su se javili nekih od najznačajnijih pravaca moderne umetnosti.

U svetskim umetničkim krugovima poznata je činjenica da su se na tržištu umetnina poslednjih godina čvrsto pozicionirali ruski kupci, i tome u prilog govori spektakularni događaj koji se odigrao u aukcijskoj kući “Sodbi” (Sotheby’s) kad je izvesni kontroverzni moskovski biznismen sa povećim udelom u jednom engleskom fudbalskom klubu, kupio kompletnu kolekciju ruske pred-revolucionarne umetnosti koja je pripadala bračnom paru Rostropovič-Višnjevskaja, za 36 miliona funti, što je u tom trenutku predstavljalo 35% više od procenjene vrednosti. Slike koje su za života sakupljali čuveni ruski čelista i njegova supruga u dijaspori, tako su se konačno našle u nekom od ruskih muzeja. Ovo je pokazatelj jedne nove tendencije na tržištu ruskih umetničkih predmeta, koje sad kupuju novi bogataši i vraćaju ih u domovinu odakle su raznim putevima i kanalima u toku duge turbulentne istorije napuštali granice Sovjetskog Saveza.

Samo nekoliko godina ranije, jedan drugi Rus zapanjio je prisutne kad je kupio kompletnu kolekciju Forbs Faberže  za 120 miliona dolara. Danas Rusi predstavljaju značajne kupce umetnina u aukcijskim kućama širom sveta, posebno na tržištu ruske umetnosti, kupujući umetničke predmete čije su se cene već odavno vinule u stratosferu. Glavni centar prodaje još uvek su aukcijske kuće u Londonu i sve prodaje po pravilu dostižu rekordne sume. Uz neizostavnu pomoć konsultanata i priručnika, ruski kupci postaju ozbiljni igrači, a njihovo interesovanje se kreće od savremene umetnosti, ikona, starog nakita, antikviteta do poštanskih maraka.

Kuća Kristi (Christie’s) organizovala je nedelju ruske umetnosti u toku koje su se u ponudi našle slike, knjige, rukopisi i ikone. Početna cena za Faberžeovo Rotšild  jaje bila je između 6 i 9 miliona funti, što je obećavalo veoma uzbudljivo nadmetanje, dok Sodbi (Sotheby’s) izneo na aukciju slike dve avangardne ruske umetnice,  Gončarove i Popove. Ostalo je međutim potpuno nepoznato, da li su ovi predmeti neprocenjive vrednosti postali deo trajnih kolekcija svojih novih vlasnika sa izgledima da ih jednog dana daruju velikim ruskim institucijama kulture i umetnosti kako su činili njihovi prethodnici, ili su ruski kupci tek inicijatori jedne nove globalne euforije i nabavljaju ih samo radi kasnije trgovine.

Za P.U.L.S.E Lola Kilibarda

  Ermitaž, izložba, Lola Kilibarda, Puškinov muzej, Rusija, Slikarstvo