Ovaj film nije bilo lako gledati, ali je vredelo svakog minuta, jer ima nešto tako izvanredno u njemu: performans glavnog glumca i odličan scenario. Film „Sound of Metal“, reditelja i scenariste Dariusa Mardera, kojem je ovo prvi dugometražni igrani film, premijerno je prikazan na festivalu u Torontu, nakon čega je obišao nekoliko festivala, a u centru priče je momak kojem je muzika sve na svetu, ali će Marder svog protagonistu suočiti sa nečim što niko ne bi želeo da mu se dogodi: gubitkom sluha.

Ruben je bubnjar hevi metal benda koji počinje da gubi sluh. U početku mu se čini da je to samo kratkotrajno, ali situacija se pogoršava, ne čuje gotovo ništa. Odlazak kod doktora da bi utvrdio šta se tačno dešava ne donosi mu nimalo dobre vesti. Doktor mu govori da mu je sluh znatno oštećen, izgubio je 80% sluha sa tendencijom da ga izgubi u potpunosti.

On, u početku, pokušava da ignoriše svoj zdravstveni problem i, uprkos savetu doktora da prestane da se izlaže velikoj buci, nastavlja da radi po starom. Njemu je muzika sve u životu, pa mu nije lako da je ostavi i prihvati činjenicu da nešto za šta živi, sada mora da napusti. Njegova devojka Lou, koja je sa njim u bendu, ne saznaje ovu vest odmah, a nakon što joj kaže, ona insistira da otkažu turneju. Međutim, on to ne prihvata i nagovara devojku da nastave sa svirkama. Kada i sam vidi da ga problem koji ima mnogo muči, odustaje od te ideje i kreće na lečenje. I Ruben i Lou imaju traumatičnu prošlost, doduše na različite načine, on kao bivši narkoman, ona kao osoba sklona autodestrukciji i zajedno se oboje drže iznad vode.

Koliko ovi ljudi pokazuju ljubav prema muzici, jasno nam je od samog početka, njihov život je potpuno vezan za muziku. U kamp-prikolici žive i putuju, a kada se pojavi Rubenov problem, film se fokusira na Rubenovu borbu da sve bude onako kako je nekada bilo. U „Sound of Metal“ postoje trenuci kada je publici, zbog zvuka, odnosno nedostatka zvuka, otprilike jasno kako je živeti njegov život. Vidimo i način na koji komunicira sa svojom devojkom Lou, tako što mu ona piše na papir šta mu govori.

Riz Ahmed je sjajan kao Ruben. Još impresivnija je njegova posvećenost, jer je ovaj britanski glumac i reper proveo sedam meseci učeći da svira bubnjeve i komunicira na znakovnom jeziku. S druge strane, Olivia Cooke je takođe veoma ubedljiva u ulozi Lou, koja ostaje uz Rubena, a kada mu se stanje pogorša, ona mu pomaže i nikada ne odustaje od njega. Mnogo toga se dešava u ovom filmu, dok pratimo Rubena od zdravog momka i muzičara, preko odlaska kod doktora, pa sve do snalaženja na farmi-odmaralištu koje vodi dobrodušni Joe (Paul Raci, koji odlično igra svoju ulogu), gde Ruben kasnije odlazi da traži pomoć. Lou je osoba koja ne samo da pronalazi mesto za gluve kako bi naučio da se nosi sa onim što mu se dešava, već ga primorava da tu ostane, pomažući mu u velikoj meri.

U početku, Ruben se ne snalazi u drugoj sredini, to je zabačeno mesto puno drugih gluvih ljudi koji su odlučili da nedostatak sluha ne smatraju hendikepom. Ruben se i dalje nada da će vratiti stari život operacijom koja će mu omogućiti da ponovo čuje. Nije samo muzika ono čemu želi da se vrati: to je i njegova četvorogodišnja veza sa Lou, koja je procvetala nakon što su jedno drugo u suštini spasli od zavisnosti. Marder je, bez sumnje, snimio jedan od najboljih filmova u poslednjih pet godina, snažan, ubedljiv, moćno odglumljen, bez patetike, a kada uzmemo u obzir i da mu je to debi, onda pohvale moraju biti još veće. Njegov film je adekvatno nagrađen: blizu 100 nagrada, uključujući dva Oskara (najbolji zvuk i montaža), uz skoro 200 nominacija.

Film traje preko dva sata, tempo je izuzetno spor, ali to ovde zaista ima smisla, jer zajedno sa Rubenom mi kao gledaoci postepeno otkrivamo njegov „novi svet“, tišina oko nas može biti lepa, ali i veoma iritantna. Marder, poznat po dokumentarcu „Loot“ (2008) i scenariju za „The Place Beyond the Pines“ (2012), nije napisao scenario za ovaj film sam, već u tandemu sa svojim bratom Abrahamom Marderom, koji je zasnovan na priči koju su osmislili Darius Marder i Derek Cianfrance. Za glavnog junaka, dakle, biće to turbulentno putovanje, na kome će biti brojni usponi i padovi, trenuci prijateljstva, ali i frustracije, nove nade, slučajni uspesi, ispravne i pogrešne odluke, kao i neke nove spoznaje.

Joe upoznaje Rubena sa Diane, ljubaznom učiteljicom koja podučava gluve učenike. Ruben počinje da uči znakovni jezik, a istovremeno postaje njen pomoćnik. Ovde bi mnogi filmovi pokušali da prikažu neku vrstu romanse između Rubena i Diane (Lou se iznenada vraća da stvori klasični ljubavni trougao), ali „Sound of Metal“ se odriče takvih stvari i ostaje čvrsto fokusiran na ono o čemu se radi od početka. Ovo je, zapravo, film o prihvatanju gubitka, remek-delo, iskrena drama, emotivna i teška, kao i lepa sa debelim lekcijama. To je jedan od najdubljih filmova koje sam ikada gledao i koji ću pamtiti dugo, dugo…

za P.U.L.S.E: Marko Jovanović

  Film, Marko Jovanović, Sound of metal