Ko su bili dobošari? – „ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ – ЈАВЉЕНО! ДОБОШАРСКА СЛУЖБА У ВОЈВОДИНИ”

У галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, 15. новембра 2019. године у 12.00 сати биће одржана промоција књиге и отворена тематска изложба архивских докумената под називом: „Даје се на знање – Јављено! Добошарска служба у Војводини”, ауторке Љубице Будаћ, вишег архивисте. Издавачи овог издања су Архив Војводине и Културни центар „Милош Црњански” из Новог Сада.

Књига о добошарској служби у Војводини је прва ове врсте која обрађује специфичан историјат развоја комуникације на нашим просторима кроз добошарски позив. Научној и широј јавности ће на свеобухватан начин бити представљен развој, значај и утицају добошарске службе на живот становништва од 18. до прве половине 20. века. Са развојем добошарске службе у данашњој Војводини, књига прати почетке и развој добошарске службе, од устаничке Србије Карађорђа Петровића преко Кнежевине и Краљевине Србије до Краљевине Југославије, где ће се добошарске традиције срести, испреплитати и наставити да оглашавају вести све до нестанка добошара са улица, шездесетих и седамдесетих година 20. века. Књига и пратећа тематска изложба архивских докумената су допринос Архива Војводине даљем проучавању историје свакодневног живота и уједно представљају широј јавности богатство докумената која се чувају у архивима у АП Војводини.           

 Ко су били добошари?

Добош се у почетку користио као сигнални инструменти у војној служби (значари). У цивилну употребу ушао је у првој половини 18. века, као вид комуникационог средства органа власти према јавности која је у већој мери била неписмена. Добошари су били општински службеници са сталном платом, били су писмени, продорног и јасног гласа и по потреби су говорили језике средине. Они су ударањем у добош окупљали становништво на тачно одређеним локацијама речима: „Даје се на знање” и тада гласно читали наредбе и обавештења власти, огласе и рекламе привредног типа и личне огласе. Читање би завршили речима: „Јављено!”. Значај добошарског посла у свакодневици људи био је велики, посебно у мањим срединама где је проток информација био ограничен. Добошари су међу првима сазнавали новости, али су и први били на удару евентуалног беса јавног мњења према садржају неке вести. Ово је у великој мери утицало на друштвени положај добошарске службе, јер је њен значај за свакодневни живот становника, превазилазио стварне ингеренције њиховог службеничког места.  Стога је добошарско занимање ушло на посредан начин у говорни језик (отићи на добош, бубњеви рата и сл.), песме, лепу књижевност, усмено предање и до данас није изгубило на актуелности, иако је његов прави смисао и значај временом заборављен.

Архив Војводине

  Arhiv Vojvodine, dobošari, izložba