Kroz višestruko ogledalo pred čitaocima se grade dva lika, dve biografije, čas jasno odeljene čas nerazmrsivo prepletene. Ta dva čoveka u jednom ili jedan u dvojici su sam Hugo Prat i Korto Malteze.

Hugo Euđenijo Prat rođen je 15.6.1927.g, na obali ravenskog lida, blizu Riminija, od oca pristalice Musolinija i majke naklonjene ezoterijskim učenjima, kao potomak dveju starih porodica. Detinjstvo provodi u Veneciji, živeći u kući sa mnoštvom soba. Majka ga do pete godine oblači kao devojčicu, šest meseci ide u školu za mentalno zaostale, član je lokalne družine mangupa, oduševljen Homerom, keltskim legen-dama i američkim stripovima.

Godine 1937. mališan se seli u Abicijiju (Etiopija) i pohađa školu u Vilađi Litoriju, druži se sa domorocima, uči amharski, upoznaje žene, čita avanturističke romane i stripove, posebno Kanifove „Teri i pirati“ što u njemu budi želju da i sam počne da crta. Po očevoj želji postaje pripadnik kolonijalne policije, zarobljavaju ga i vraćaju u Italiju, u vojnu školu. Nemački SS hapsi ga 1944.g. ali on beži i priključuje se saveznicima. Aprila 1945.g. ulazi, obučen kao Škot, u blindiranom kanadskom automobilu u Veneciju.

Krajem iste godine, po demobilizaciji, počinje Pratova crtačka karijera – pridružuje se „Venecijanskoj grupi“ mladih crtača i scenarista koja izdaje svoj strip list. Pratov „As pik“ privlači pažnju argentinskih izdavača i on 1949. putuje u Buenos Aires, gde vodi boemski život, lovi veprove, putuje, svira u orkestrima za igru, upoznaje kolege, prijateljuje sa Dizijem Gilespijem, čita latinoameričke pisce. U Veneciju se vraća 1953.g., ženi se jugoslovenkom Guki Vogerer (sa kojom ima dvoje dece).

Već 1954.g. se vraća u Argentinu, sledeće godine upoznaje Gizelu Dester a 1959. odlazi u London. Crta hiljade strip tabli, serijale „Džangl men“, „Narednik Kirk“, „Erni Pajk“, predaje crtanje; 1959. počinje i sam da piše scenarije za „En i Den“ (kasnije „Ana iz džungle“). Zbog krize u strip izdavaštvu, nakon ženidbe sa An Fronje (sa kojom će izroditi dvoje dece), 1962.g. se vraća u Italiju. Sledećih pet godina radi ilustracije, stripove po tuđim scenarijima, putuje u Brazil, živi sa crncima Baije, dobija ćerku sa jednom meleskinjom, putuje u Amazoniju, živi 20 dana sa Savantes indijncima (jedan od rezultata tog boravka je i sin).

Upoznaje 1967.g. Florenca Ivandija sa kojim pokreće reviju „Narednik Kirk“ u kojoj objavljuje stripove iz argentinskog perioda. U reviji se juna 1967.g. pojavljuje prvih 9 tabli „Balade o slanom moru“ u kojoj je jedan od junaka Korto Malteze. Krajem 1969.g. revija propada a Prat uspostavlja kontakte sa francuskim izdavačima. U vozu Đenova-Pariz odlučuje da ponovo „aktivira“ Korta kao zasebnog junaka. Prva epizoda „Tristran Bantam“ izlazi 1970.g. u „Pif-gadget“; za sledeće tri godine Prat će nacrtati i objaviti 21 epizodu od po 20 strana. Zahvaljujući nespornom kvalitetu stripa ali i konstantnom izlaženju u velikom tiražu Korto i Prat postaju poznati  široj publici. Strip albumi imaju velike tiraže i pojavljuju se širom sveta.

Prat radi i na drugim serijalima („Pustinjske škorpije“), nezavisne priče („Jezuita Džo“, „Čovek sa Kariba“, „Zapadno od Raja“, „Koto Zulu“…), sarađuje sa drugim autorima (piše scenario za „Indijansko leto“ 1984.g. koji crta Manara), mnogo putuje, seli se u Pariz a potom u Granvou kraj Lozane, ulazi u rečnike i enciklopedije i dela drugih autora (Manara ga crta kao H. P. „mjstora pustolovine“ u jednoj epizodi Đuzepe Bergmana). Prijatelj je mnogih zanimljivih ljudi: maharadža od Hajderabada i car Hajle Selasije pozivaju ga da im dođe u goste na neodređeno vremee. Prat umire 20.8.1995.g.

Poslednji romantični heroj

Korto Malteze je rođen 10.6.1887.g. u La Valeti, Malta, od oca bitanskog mornara i majke ciganke. Odrasta na Gibraltaru i u Kordobi La Valeti. U Bokserskom ustanku u Kini, 1900.g, uništava jedan top. (Po nekim biografima 1893.g. je upoznao Džozefa Konrada.) Početkom 1904.g. isplovljava iz La Valete, pristaje u Egipat, potom putuje na Daleki Istok, u Mandžuriju gde se vodi rusko-japanski rat. Tu upoznaje Džeka Londona i mladog dezertera Raspućina, sa kojima odlazi za Afriku, u potrazi za Solomonovim rudnicima. Umesto u Afriku stiže u Argentinu i u Patagoniji upoznaje Buč Kasidija, Sandens Kida i Etu Plejs.

Dalja putovanja vode Korta u Italiju, gde, u Ankoni, sreće mladog noćnog portira Džugašvilija (Staljina), nazad u Argentinu, gde upoznaje Judžina O’Nila, do Marseja, Tunisa, Atine, Nju Orleansa, Indije, Kine; susreće Džona Rida, Pančo Vilju, gubi kapetansku dozvolu i postaje gusar. Dana 31.10.1913.g. pobunjena posada baca ga u more kod Solomonovih ostrva odakle ga, sutradan, spašava Raspućin – tako započinje „Balada o slanom moru“.

Korto i Raspućin plove Pacifikom i razdvajaju se u Panami. Korto, 1916.g, u društvu profesora Štajnera i mladog Tristana Bantama, luta Južnom Amerikom, kroz džungle, revolucije, kolonije, sreće Vankiju Stivenson i Esmeraldu. Korto odlazi u Evropu gde besni I svetski rat, u Veneciju, sreće Hemingveja, bori se za nezavisnost Irske, prisustvuje padu Crvenog barona, stiže u Afriku, pa do Hong Konga, Šangaja, granice Mandžurije, Mongolije i Sibira, biva ranjen tokom uništavanja oklopnog voza generala Janga.

U Veneciju se vraća 1921.g, kreće za Rodos, traga za blagom Aleksandra Velikog, nalazi Raspućina sa kojim je svedok smrti Enver Paše, u blizini Dušanbea. Slrde putovanja u Beunos Aires, Švajcarsku, gde se druži sa Hermanom Heseom, 1924. i 1925. traga sa Raspućinom za Atlantidom, nestaje na 10 godina da bi 1936.g. uzeo učešće u Španskom građanskom ratu gde mu se gubi trag jer, kako kaže Prat, taj rat je bio „poslednja romantična avantura“ posle koje dolazi mehanizovani svet proračunatosti.

Hugo i Korto (za)jedno

(Ne)postojanje Korto Maltezea skriveno je višestrukim zametanjem tragova. Prat navodi da je podatke o Kortu crpao iz nekoliko izvora, čak i iz Raspućinovih memoara. Simptomatično je da je Prat još na početku serijala znao sudbine glavnih junaka i postavio ih u vezu sa sopstvenom. Najmanje dva čoveka bila su znana i Kortu i Pratu – Pratov deda Euđenijo Đenaro, čiju pesmu Korto citira i pisac Henri de Manfred, koja je Prat upoznao u detinjstvu. Mistifikacija ili ne, nije pitanje koje muči Prata, on sam kaže da je od Borhesa naučio kako da istinu ispriča kao laž.

Za mnoštvo proučavalaca i obožavalaca Korto i Prat zaista jesu poslednji romantični pustolovi XX veka. Oni putuju kroz svetove istkane od ratova i mitova, strasti i magije, golih ambicija i straćenih života, opsesija i tragedija. Čini se da sukob sa brutalnim ustrojstvom okruženja mora na junaka (i umetnika) koji nije super-men da navuče masku cinizma kao zaštitu ideala od razočarenja.

Tu masku nosili su i tvrdo kuvani detektivi Hemeta i Čendlera, a i Korto, mada se najčešće kreće van ljudskih gradova-mravinjaka, praktikuje taj manir posrednosti i udaljenosti. Naravno, kad se uveri da se sa idealima ne koketira, on je spreman da pomogne u njihovom ostvarenju. Kada je postalo izvesno da ideali više ne „prolaze“ Maltežanin je nestao. 

Kortova velika prednost je i njegova stalna uloga došljaka, stranca koji se tek upoznaje sa lokalnim dešavanjima te može biti po strani. Zbog ove neprilagođenosti on je blizak čitaocu kome avantura svakako nije redovan doživljaj iz svakodnevnog života. Ako zatreba Korto će brzo preuzeti inicijativu i kontrolu nad dešavanjima, što svojom visprenošću, odvažnošću i obrazovanjem, što refleksima, snagom i sigurnom rukom  (za pesničenje ili pucanje).

Istorija se pojavljuje kao alibi za bezbrojna putovanja, zaplete i zamke. Prat je majstorski koristio sva znanja arheologije, antropologije, mitologije, da začini avanturu i verodostojnim podacima i onima za koje se ne može tvrditi da su tačni ali ni da su netačni. Iza svakog stripa koji je uradio stoji mnoštvo pročitanih knjiga (čak 50 samo za „Indijansko leto“) ali, naravno, sve nije, niti može biti, zapisano a u tim šupljinama su rajevi za avanture.

Ponosan na svoju biblioteku od 30.000 knjiga, koju je vukao sa sobom  kroz sve selidbe, te na svoju kulturu bibliotekarstva, ovaj, kako sam kaže „autor crtane književnosti“ voleo je da priča priče nastale iz 8 sekundi inspiracije i 8 sati rada i traganja dnevno, i u crtačkom delu svog rada je bio precizan i rafiniran. Priznavao je uticaj Miltona Kanifa, svog ranog uzora, ali je izrastao u samosvojnog autora koji vlada iskustvima klasičnog slikarstva, orijentalnog crteža, prerafaelita… i spreman je da svoje umeće demonstrira slikarskim bravurama koje, međutim, ne odvlače pažnju sa samog stripa. 

Prat je bio svestan svog mesta među savremenim strip umetnicima, svojih zasluga za uzdizanje stripa do akademskih krugova. Kao i njegov junak Korto i on je prema počastima imao laku distancu. No, njegovo delo je ostavilo neizbrisiv trag u istoriji 9. umetnosti a Korto Malteze je izrastao u simbol pustolova iz poslednjih decenija XX veka u kojima se još moglo verovati da će svet, jednom, postati dobro mesto za život ljudi koji su spoznali da postoji nešto više od pukog životinjskog trajanja.

Ilija Bakić

Časopis „Gradac“ 134-135, Čačak, 2000.

Izvor: Fenomeni

Tekstovi o Hugu i Maltezeu na portalu Pulse

  Fenomeni, Gradac, Hugo Prat, Ilija Bakić, Korto Malteze, Strip