Bio bih samo lovac u žitu

Stalno govorim drago mi je što smo se upoznali ljudima koje mi uopšte nije drago da upoznam. Ako hoćeš da ostaneš živ, moraš da govoriš takve stvari.

Ono sto zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate, poželite da autor te knjige bude vaš bliski prijatelj i da ga možete pozvati telefonom kad god vam to padne napamet. To se, međutim, ne događa naročito često.

J. D. Salinger, Lovac u žitu

Lovac u žitu (The Catcher in the Rye) je možda najpoznatije delo američkog pisca Džeroma Dejvida Selindžera (Jerome David Salinger) objavljeno 1951. godine. Reč je o knjizi koja je i danas veoma popularna, ali je u vreme kada je objavljena bila vrlo kontroverzna, pa čak i zabranjivana (mahom zbog psovki i pogrdnih naziva, ali i nekih tema kojih se dotiče; u nekim školskim bibliotekama su je zabranile grupe roditelja zbog “slavljenja buntovništva”). Ono što mnogima prvo padne na pamet kada se pomene Lovac u žitu jeste činjenica da je Mark Dejvid Čepmen (Mark David Chapman) imao baš ovu knjigu kod sebe kada je uhapšen zbog ubistva Džona Lenona (John Lennon).

Mišljenja o samoj knjizi su dosta podeljena – mnogi je smatraju za delo koje savršeno opisuje tinejdžersku nelagodnost, anksioznost i osećaj izgubljenosti u svetu odraslih, ali sa druge strane čini se da mnogi smatraju da je u pitanju precenjeno delo. U suštini, čini se da baš ono što se nekima sviđa (žargonski govor, psihološko stanje glavnog lika), drugima smeta.

Glavni lik i narator u priči, Holden Kolfild (Holden Caulfield) je često opisivan kao jedan od najpoznatijih anti-heroja u književnosti. Jedna od Holdenovih najupečatljivijih osobina, na koju se i sam često osvrće jeste njegova odbojnost prema ,,foliranju” i licemerju. U ovom liku ima puno kontradiktornosti. Ono što on i sam pominje jeste činjenica da već ima poneku sedu (premda ima svega šesnaest godina). Međutim, iz same priče nailazimo na sve više kontradiktornosti: on se distancira od drugih ljudi, ali podjednako želi sa njima da uspostavi kontakt; ističe kako je protiv licemerja i lažnih ljudi – ali i sam često slaže; sarkastičan je i ciničan, ali je zapravo osetljiviji nego što je spreman da prizna. Iz priče se vidi i da je pomalo naivan, a opet prerano sazreo i poprilično ogorčen na “svet odraslih”.

Holden je veoma nesiguran, često se upoređuje sa bratom i sestrom, govori za sebe kako je glup i da je jedini neuspešan u porodici. Nema puno toga što ga čini srećnim i nema mnogo prijatelja. Njegov odnos sa roditeljima nije baš najbolji – najveći problem mu je činjenica da mora da dođe kući, pogleda roditeljima u oči i prizna im da je ponovo izbačen iz škole. Donosi odluke naglo i nije svestan posledica. Ni sa kim ne može da uspostavi dobru komunikaciju, osim sa sestrom Fibi (Phoebe). Ipak, Fibi ima svega deset godina, a tinejdžeru je potreban još neko ko će ga razumeti osim mlađe sestre. Ono što je možda najbolnije u čitavom romanu (kako naratoru, tako i čitaocu) jeste to što se jasno vidi da Holden ne uspeva da prihvati i preboli smrt mlađeg brata koji je umro od leukemije (iako deluje da o njemu govori onako, “uzgred”).

Sam naslov je zapravo simboličan. Odnosi se na pogrešno prenesen stih lirske pesme Dolazeći iz žita Roberta Burnsa: “ako neko ulovi nekog dok kroz žito ide…” U pitanju je misao nastala iz ideje da se zaštite nevini. Ukratko, Holden u jednom delu romana razgovora sa Fibi o tome šta bi voleo da postane i kaže da bi voleo da bude lovac u žitu – ali njegova bi dužnost bila da “lovi” decu koja se tokom igre slučajno zatrče ka provaliji. Ova metafora se zapravo odnosi na odrastanje, odnosno na decu koja gube svoju “čistoću” dok odrastaju i pretvaraju se u “folirante” i licemere. Ono što je ironično i pomalo tužno je to što on želi da spašava druge, ali ne može da pomogne samom sebi; što je previše mlad da bi već bio odrastao, ali ne može više ni da bude dete.

Iako je radnja romana smeštena otprilike u vreme kada je i napisan (dakle kasne četrdesete ili rane pedesete), čini se da su teme, pa i sam pripovedački pristup i u današnje vreme veoma aktuelni. I danas nije lako biti tinejdžer, uspostaviti komunikaciju sa drugim ljudima, a sve je teže odbraniti se od “foliranata” i licemera. Uvek će biti onih koji se ne snalaze u svetu odraslih, koji ne žele da odrastu, koji smatraju da su neuspešni i promašeni.

Premda je Lovac u žitu knjiga koja može relativno brzo da se pročita, sama atmosfera je poprilično sumorna i depresivna – bez obzira na koliko-toliko optimističan kraj. I oko kraja su mišljenja podeljena – po nekima, Holdenov stav do kraja ostaje nepromenjen, bez obzira na njegove planove za budućnost, dok neki vide poruku za mlade čitaoce kako je otuđenost samo faza u odrastanju. Bilo kako bilo, u pitanju je jedna veoma emotivna priča koju vredi pročitati.

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

Tekst originalno objavljen na: zrnosoli.com/2018/11/09/bio-bih-samo-lovac-u-zitu/

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Bojana Komarica, Dž. D. Selindžer, Književnost, Lovac u raži