Moć jednog cveta | PULSE Magazin

Moć jednog cveta

Tokom većeg perioda 16. veka svih sedamnaest provincija koje su činile „donje zemlje“, kako južne delove koji danas pripadaju Belgiji, tako i sever na kome su se formirale Ujedinjene provincije, odn. današnja Holandija, nalazile su se u posedu španskog kralja Filipa II, najmoćnijeg vladara Evrope, koji se nalazio na čelu svetske imperije koja je obuhvatala velike delove Južne i Centralne Amerike. Sedamdesetih godina 16. veka pobunjenički duh protiv Španaca je rastao u mnogim delovima Holandije a posebno u protestantskim provincijama, prerastajući u osamdesetogodišnji rat protiv Španije predvođen Vilijamom od Oranža. Kada su španske trupe krenule da uguše pobunjenički pokret, isprečio im se Lajden, već poznat univerzitetski centar Ujedinjenih provincija, čija je opsada za Špance bila najteža i koji je poneo slavnu ulogu u holandskoj pobuni veka.

Da je posle četvoromesečne opsade Lajden pao, Španci bi zasigurno uspeli da uguše ostatke holandskog otpora i ponovo uspostave svoju dominaciju u svim severnim provincijama, Holandska republika se nikad ne bi formirala, trgovina bi i dalje bila koncenrtisana samo na jugu i bogatsvo stečeno prekomorskom trgovinom nikada ne bi došlo do Holandije. Ali, to se nije desilo i sedam pobunjeničkih teritorija formirale su republiku, pod imenom Ujedinjene provincije Nizozemske, na čelu sa Princom od Oranža, a nizozemska ekonomija se po okončanju rata sa Španijom 1665. vinula u nebo kao nikad pre, obeležavajući period poznat kao „Zlatno doba“ Holandije. Sa gotovo fanatičnim duhom, Holanđani su postavili temelje nove nacije i poveli svoju zemlju ka prosperitetnom usponu a njihovo oružje bila je trgovina. Za vreme rata sa Španijom, flota Republike Nizozemske izvršila je blokadu luke u Antverpu, paralisala međunarodnu trgovinu i time mu oduzela status najznačajnije evropske luke u 16. veku. Tu ulogu je preuzeo Amsterdam.

Holandski trgovci munjevito su prepoznali potencijal trgovine sa Dalekim Istokom pa su još na samom početku veka osnovali Istočno indijsku kompaniju koja je imala monopol nad trgovinom začinima i čiji su brodovi sa Indonežanskih ostrva pored ovog artikla donosili porcelan, eukaliptus, tikovinu, šećer i svilu. Samo jedna plovidba na Istok donosila je profit od 400% i u Republiku se slivao ogroman kapital, što je uticalo na opšti porast standarda, pa se s pravom može reći da su u proseku Holanđani mnogo bolje živeli od svojih savremenika u Engleskoj, Francuskoj ili zemljama pod španskom dominacijom.

Snažna ekspanzija trgovine dovela je do procvata Nizozemske i grad na Amstelu dobio je epitet jednog od najbogatijih gradova sveta a mala Holandija, okružena znatno moćnijim susedima, postala je snažna pomorska sila. Amsterdam postaje polazna tačka i najvažniji grad za razmenu robe u Evropi a uskoro i vodeći finansijski centar sveta. Imućni holandski i flamanski trgovci ulagali su svoj kapital u investicije i robu neprolazne vrednosti, gradili luksuzne kuće u stilu baroka, renesanse i klasicizma sa živopisnim fasadama i ornamentikom zabata, koje su opremali nameštajem od egzotičnog drveta i orijentalnim tepisima, služili se srebrnim escajgom i na sto iznosili servise od kineskog porcelana.

Umetnost je cvetala kao nikad do tad, zahvaljujući ne samo institucijama u Lajdenu već i prilivu velikog broja slikara i pisaca sa juga, pa se u Ujedinjenim provincijama mogla naći zavidna ponuda slika i tapiserija. Umetnici su razvili nove tehnike realističnog portretisanja i zauvek prekinuli sa prikazivanjem religioznih motiva na platnima. Istovremeno i arhitektura je doživela renesansu podizanjem impozantnih javnih zdanja. Zlatno doba donelo je ogroman kulturni napredak, a intelektualne slobode u Holandiji privlačile su mislioce iz cele Evrope. Mnogi radovi iz religije, filosofije ili nauke koji su u drugim zemljama bili zabranjeni ili proglašeni za kontraverzne, štampani su u Holandiji i potom tajno izvoženi. Štampanje mapa i atlasa doživelo je pravu ekspanziju. Uz to Holandska republika je bila neprikosnoveni evropski lider u tehnološkom smislu zahvaljujući značajnim otkrićima u astronomiji, optici, botanici, biologiji i fizici. Svojom liberalnom politikom rado je pružila utočište sefardskim Jevrejima koji su se, progonjeni sa tla Portugalije i Španije, nastanjivali u Holandiji i započinjali nov biznis.

Trg Dam, u samom srcu Amsterdama, predstavljao je središte komercijalnih transakcija, preteču modernog bankarskog sistema. Tačno preko puta centralne banke u blizini Gradske kuće, nalazi se elegantna četvorospratnica u flamanskom stilu sa tornjem i satom čiji je položaj isticao njenu centralnu ulogu u životu grada i čitave zemlje. Reč je o Gradskoj berzi, koju je projektovao Hendrik de Kejser, najcenjeniji arhitekta i skulptor svoje generacije. Trgovanje akcijama i robom bilo je striktno regulisano i dozvoljeno samo od podneva do 14 sati. Početak rada označavao je sat na kuli koji se oglašavao tačno u podne. Stotine berzanskih trgovaca dolazilo je u zgradu Berze , ali su zbog ograničenog vremena, bili primorani da poslove obavljaju najvećom mogućom brzinom i stari običaj da se dobar posao završi rukovanjem i dobrom kapljicom, potpuno se izgubio. Na amsterdamskoj Berzi ulagalo se na preko 360 vrsta robe, od pšenice i haringe, do luksuzne robe kao što su biber i oraščić, sve do nadaleko čuvene euforije sa lukovicama tulipana tridesetih godina 17. veka.

A sve je počelo u jednom malom gradu zapadne Frizije, na severu Holandije. Duboko u zaklonjenoj uvali, na mestu gde dugačak niz ostrva deli Holandiju od Severnog mora, nalazi se Horn, luka srednje veličine, koja je prosperirala zahvaljujući živoj trgovini na Baltiku. Ali od kako su brodovi noseći mahom drvenu građu i konoplju počeli da ga obilaze i nastavljaju pravo za Amsterdam, Horn je zapao u dug period stagnacije od čega se nikad nije oporavio.

U centru ovog učmalog gradića nalazila se građevina ukrašena sa tri kamene lale na fasadi. Ni po čemu se nije izdvajala osim što je na kraju pretvorena u katoličku crkvu. Ali, upravo je sudbina ove zgrade označila početak sasvim neočekivanih događaja. Tri kamena cveta su podsećala na dan kad je cela kuća prodata za tri retke vrste lala, u godini kad je cena ovog cveta u Holandiji dostigla neslućene visine. Čim se pročula ova vest, obližnje seosko gazdinstvo takođe je za šaku lukovica ubrzo promenilo vlasnika. Euforija za tulipanima dostigla je svoj vrhunac u toku sledeća dva meseca, kada su žitelji širom Ujedinjenih provincija mahnito ulagali u lukovice sve što su posedovali. Vrtoglav porast potražnje diktirao je neprestan rast cena i neko vreme je izgledalo da se svi bogate, što je kao magnet privlačilo nove sudeonike u ovoj neobičnoj i suludoj trgovini. Bogati Holandjani su kupovali posede van gradova gde su zidali raskošne i prostrane vile. Uporedo sa tim, raslo je i njihovo interesovanje za hortikulturu i baštovanstvo postaje nacionalna pasija. Najlepše negovani vrtovi jedinstvenih vrsta biljaka uopšte nisu bili namenjeni odmoru i relaksaciji domaćina već su isključivo služili kao izložbene kolekcije za posetioce, sve u cilju prestiža i isticanja društvenog statusa njihovih vlasnika.

Bez obzira na visinu konta u bankama, pojedini bogataši nisu uspevali da nabave onoliko lukovica koliko su želeli i mogli da plate, jer ih jednostavno nije bilo dovoljno na tržištu. Izuzetni varijeteti dobijani ukrštanjem bili su retki zbog dugotrajnog procesa selektivnog uzgajanja. Kraljica među njima bila je „Semper Augustus“, najcenjenija i najređa lala koja se gajila u Ujedinjenim provincijama u sedamnaestom veku. Bila je toliko retka da se sa njom nikad nije trgovalo. U nekom trenutku saznalo se da u Amsterdamu postoji čovek koji poseduje 12 stabljika ovog varijeteta, koji ni pod kojim uslovima nije pristajao da sa njima trguje, zbog čega je njegovo ime držano strogo u tajnosti. Pometnja za lalom “Semper Augustus” je nastala zbog čudne pojave da njene latice mogu da promene boju, pretvarajući se od jednobojnih u šarene. Tek mnogo godina kasnije je ustanovljeno da je ova pojava rezultat zaraženosti lukovica virusom.

Opčinjenost zaraženim lalama donela im je mnogo veću vrednost nego onima koje to nisu bile i holandski botaničari su počeli međusobno da se nadmeću ko će proizvesti novi hibrid i lepši varijetet. Ova vrsta šarenih tulipana postala je poznata kao “kultivari” i bila je najpre predmet razmene među botaničarima, dok nisu privukle pažnju trgovaca. Kao što to obično biva, rastuća potražnja je dovela do nestašice lukovica na tržištu i apsurdnog skoka cena a samim tim i iracionalnog ponašanja velikog dela nacije u nezasitoj želji da ih se dokopaju.

Tako je sorta „Semper Augustus“ sa svojim crvenim čašicama i belim šarama postala raritet i dostigla ogromnu vrednost. I dok su ponude dostizale vrtoglave visine, rešenost vlasnika da ne popusti bila je sve čvršća. U društvu kakvo je bilo nizozemsko sa željom za beskompromisnim prestižom u doba najvećeg procvata u istoriji, naslućivali su se prvi simptomi sociološkog fenomena poznatog pod imenom „Tulipomania“. „Semper Augustus“ čija je cena rasla iz sata u sat, dovela je do euforije nacionalnih razmera, da bi dostigla vrednost od deset hiljada guldena, sume sa kojiom je mogla da se kocka samo nekolicina najbogatijih stanovnika čitave Repuiblike. Za taj novac mogla se kupiti luksuzna kuća sa baštom na najtraženijem amsterdamskom kanalu. Kada je vlasnik konačno odlučio da proda jednu stabljiku i izvadio je iz zemlje, otkrilo se da se lala razmnožila i formirala još jednu lukovicu. Kako je već ugovorio cenu, izgubio priliku da zaradi duplo više. Istovremeno, kupac je mogao biti prezadovoljan jer je za cenu jednog cveta dobio dve lukovice i tako prodajom stekao mogućnost da vrati uložen novac.

Iako nacionalni simbol Holandije koji u bojama kaleidoskopa prekriva pedantno negovana polja holandskih provincija, cvet lale potiče sa obronaka planinskih venaca Pamira i Tan Shana u Centralnoj Aziji. U Holandiju je donet krajem 16. veka iz Otomanskog carstva gde se uzgajao vekovima unazad. Za to je zaslužan botaničar Carolus Clusius koji je 1590. osnovao botaničku baštu pri Univerzitetu Lajden, bio jedan od prvih koji su započeli kultivaciju tulipana u Holandiji, i udario temelj industriji ovog cveta u nacionalnim razmerama. Do početka 17. veka gajenje lala se razvilo u visoko profitabilnu granu, potražnja je rasla munjevitom brzinom a sa njom i cena, koja je posle dostizanja neslućenih visina, na kraju dovela do ekonomskog kraha 1636. Onog trenutka kada je prvi sudeonik u transakciji odbio da plati traženu cenu, trgovina je stala gotovo preko noći, prouzrokujući domino efekat. Svi u ovom lancu odjednom pokušavaju da prodaju svoje lukovice po cenama koje su sad otišle u suprotnom pravcu, padajući sve niže i izazivajući nezapamćenu paniku u celoj Republici.

Propast trgovine lukovicama nije značio i kraj interesovanja za tulipane. Cene za retke i cenjene varijetete i dalje su ostale visoke. Tržište se održalo a lukovice su nabavljali najviše kolekcionari koji su cenili cvet isključio zbog njegove estetske vrednosti. Zahvaljujući tulipomaniji, sad je cela Evropa znala za lalu i mnogi su želeli da poseduju cvet koji je izazvao toliki bum u Holandiji. Do sredine veka, na holandskim poljima moglo se naći gotovo pet stotina vrsta, a zahvaljujući uspešnom uzgoju Holadnija je počela da izvozi svoj dragoceni proizvod. Istoremeno, i sociološka karta stanovništva munjevito se menjala. Holandija je sigurno utrla svoj put uspešnog odgajivača cveta lale uprkos činjenici da je njen istorijat započet kao tragikomična priča o iracionalnom ponašanju čitave jedne nacije.

Mnogo vekova kasnije, lale su odigrale značajnu ulogu u spašavanju života tokom 1944, kada su saveznici doživeli poraz od Nemaca kod Amhajma, što je dovelo do toga da je Holandija bila odsečena od delova zemlje preko kojih je išlo snabdevanje namirnicama. U zimu iste godine zavladala je nezapamčena glad u Holandiji od koje je umrlo 22000 stanovnika. Ipak, mnogi životi su bili spašeni zahvaljujući odluci vlade koja je naložila uzgajivačima lala da lukovice koje zbog rata nisu bile posađene, distribuiraju kao namirnice. Tako je lala ostala simbol nacije, ovog puta zbog svoje spasonosne i humane uloge.

I sam cvet lale vremenom je doživeo velike promene, stvorene su doslovno hiljade novih vrsta od kojih su „papagaj lala“ sa svojim krecavim ivicama i špicastim laticama, „dupla lala“ sa dodatnim redom latica, tzv. „crna lala“, koja je zapravo najtamnija nijansa ljubičaste i džinovski hibrid „Darvinova lala“, samo neke od njih. Danas je katalogizirano, opisano i gaji se gotovo šest hiljada različitih tulipana, od kojih jedan deo odlazi na najpoznatiju holandsku ploveću pijacu cveća, duž centralnog amsterdamskog kanala Singel, sa ponudom najraznovrsnijih vrsta saksijskog i rezanog cveća, semenske robe, mladih sadnica i lukovica.

Turbulentna euforija oko tulipana postavila je temelj za jednu od najjačih privrednih grana ove zemlje,koja danas ima apsolutnu dominaciju u međunarodnoj trgovini cvećem. U gradu Alsmeru se nalazi najveća svetska berza rezanog cveća na kojoj se svakog dana proda preko 20 miliona cvetova. Da bi se shvatile razmere trgovine ovim artiklom, dovoljno je pomenuti da je na evropskim putevima nedeljom zabranjeno kretanje svih teretnih vozila osim onih koja prevoze namirnice i cveće.

Ponos Holandije i atrakcija bez premca je bašta koja se prostire na 32 hektara, otvorena za posetioce od sredine marta do sredine maja, period koji se poklapa sa početkom i krajem cvetanja tulipana, kod mesta Lisse blizu Amsterdama, poznata kao Keukenhof. Tradicionalno svakog proleća ovaj park, u kome se ručno posadi sedam miliona lukovica, ima drugačiju temu tako da nikad ne izgleda isto kao prethodne sezone. Ove godine tema je nosila naziv “Romance in Flowers” a za sledeću je planirana “Flower Power”, kad Keukenhof slavi 70 godina postojanja. Pored fantastične izložbe 800 varijeteta tulipana, u vrtu se mogu videti zumbuli, narcisi, orhideje, ruže, karanfili, perunike, ljiljani, krokusi i ostale vrste cvetnica i žbunastog rastinja. Zahvaljujući angažovanju najboljih pejsažnih arhitekata koji svojom inventivnošću i umećem kreiraju maštovito osmišljene leje u kombinaciji sa vodenim površinama, vijugavim stazama, mostićima, postavkama umetničkih skulptura i klupama, Keukenhof sveukupno pruža vizuelni doživljaj hipnotišuće lepote. Sudeći po raznovrsnim događajima u kojima centralnu ulogu ima cvet tulipana, kao što je Dan lale u Amsterdamu, kada običaj nalaže da se za svakog sugrađanina obezbedi jedna poklon stabljika ovog cveta, preko mnoštva sličnih manifestacija punih simbolike, lako je zaključiti da “Tulipomania” zapravo nikad nije ni okončana i da je, štaviše, utemeljena kao nacionalna strast i neraskidiv deo života svakog Holanđanina, što sa ponosom i sami potvrđuju.