O francuskoj šansoni – Gensbur forever

Kakva je to provakacija bila! kakva pesma u to doba eksplozije slobodne ljubavi, hipi pokreta i seksualne emancipacije, pesma u laganom ritmu, taj “stiskavac” koji se kasnije – decenijama, pa sve do danas – vrtila po bezbrojnim klubovima na planeti, zgodan momenat za upoznavanje dvoje ljudi koji će možda ostati skupa jedne noći, a možda i zauvek – uz zvuke istovremeno repetitivnog i erotičnog: “Volim te… ni ja tebe”.

Muškarac i žena. On joj nežno šapuće na uvo, ona malo peva, malo uzdiše…Vrte se, približavaju uz lagani stisak…”Moja ljubavi, ti si talas, ja obala gola…”

Pesma koja je Serža Gensura i njegovu pratiljum britansko-francusku glumicu Džejn Birkin učinila svetki čuvenim. Prva pesma u istoriji, izvan engleskog govornog područja, koja je dostigla sami vrh britanske pop listi (1969).

“Polazim i dolazim,

polazim i dolazim,

između tvojih bedara,

Ali se suzdržavam…

Da volim te, oh volim te…

…Ni ja tebe…

Oh moja ljubavi

Ti si talas,

ja obala gola…”

Serž Gensbur, dete rusko-jevrejskih izbeglica u Francuskoj, sin muzičara, od mladosti je bio poznat po provokativnim pesmama i satirično-ciničnim tekstovima. Ružan kao greh (posebno kao mlad dok nije počeo da pušta kratku bradu i krije uši), klempav, nosat, koščat, sa cigarom u ustima koju nije bacao ni tokom snimanja muzičkih spotova, imao je neku đavolsku privlačnost koja mu je, uz inovativnost i talenat, omogućavala uspeh i kod najlepših žena, od Brižit Bardo (koja je prva snimila veruziju “Volim te, ni ja tebe”, ali zatim nije dozvolila njeno objavljivanje) do Džejn Birkin i bezbroj drugih… Ali to je za neke druge priča.

Gensbur je uneo u francusku šansonu duh modernosti melodije i ritma, novu originalnost karakterističnu za šesdesete godine XX veka, inovativnost tekstova i ležernost izvođenja koji su ga pretvorile u muzički uzor i ikonu za generacije.

Više recitator nego pevač, Gensbur je komponovano za sebe ili za svoje lepe (i često jako mlade) muze lako pevljive pesmice kod kojih je dobar obrt i duhovitost teksta prednjačio nad često jako jednostavnom melodijom.

“Preverova pesma” kao neka vrsta naklona velikom pesniku.

“Oh, kako bih želeo da je se setiš

Ova pesma je bila tvoja,

Bila ti je, mislim, omiljena,

od Prevera je i od Kozme.

I svaki put, pogled na žuto lišće

donosi mi sećanje na tebe,

Dan za danom,

umrle ljubavi

ne prestaju da umiru.

Jedna od najpoetičnijih Gensburovih posvećena je ljubavnom rastanku: “Došao sam da ti kažem da odlazim”. Pevana je u brojnim verzijama i nakon odlaska u večnost velikog provokatora (1991).

“Došao sam ti reći da odlazim

Tvoji dugi jecaji ništa neće promeniti

Kao što Verlen lepo kaže lošem vetru

Došao sam ti reći da odlazim

Sećaš se srećnih dana i sada plačeš

Jecaš, uzdišeš sada kada je došao čas

Zauvek se oprostiti

Da, žao mi je

Što moram ti reći da odlazim”