Pismo Entoniju Bordejnu – O, Toni, kako bismo se dobro proveli da si stigao do Srbije…

Kad si čuo kakav je odnos HDL i LDL holesterola u masti mangulice, izvadio si svoje lekove za holesterol, zgužvao kutiju i bacio je preko ramena, pa krenuo ka kameri i izgovorio: Dear mangulica, here I am! Kamerman se zacenio od smeha.

Sanjao sam te u tom kadru… Sanjao sam da dolaziš, da prolazimo kroz Srbiju od severa na jug, masnim putem dobre klope. O, kako bi ti se dopalo, jer znam dobro šta si voleo, Toni! Slavio si dobro meso, posebno svinjetinu – gledao sam toliko puta sa kolikom strašću zabadaš zube u nju dok krckava kožura pucketa. A zamisli, čoveče, tu vešalicu od mangulice, protkanu žilama masnoće poput mermera, mekanu kao Kobe odrezak, k’o palac debelu, majstorski ispečenu na roštilju, da ostane roza unutra. Da, Toni, mi to tako, da bude bar trideset santima duga!

Prvo bi se zaboli u Abraham na Paliću, u petak, tamo bismo otišli pravo sa aerodroma, da ulepiš prste perkeltom od telećih obraza. Posle krećemo za Bački Petrovac da vidiš kako se cela svinja, sa malo kima i paprike, transformiše u petrovsku kobasicu. Sigurno, odveo bih te i u Šid na godinu dana star Lemajićev kulen, pa da probaš usput fruškogorske tartufe, a onda do Banata na krvavice, pečene kobasice i odležalu sapunjaru sa vrućom cipovkom iz furune. Jesi znao da Mađari u Bačkoj kuvaju perkelt od petlovih jaja? Ha! Da, da, idemo!

Zatim na jug, da u niškom Mraku vidiš svu lepotu ovčije pljeskavice, možda i kod Dagija, pa u Pirot da doručkujemo burek kod Dobrice, a onda u Boemu jedemo pljeskavicu od smese za peglanu kobasicu. Potom bismo kod Sonje u Mamma Rossi jeli picu kakvu nikad nisi – sa staroplaninskom jagnjetinom. Da onda vidiš šta je belmuž, šta su punjene suve paprike i južnjačke pihtije, pune želatina i dimljenog mesa. Sutradan, pre doručka oljuštimo hladnu šljivu, onu koju smo pili i sinoć, pa zapalimo za Beograd da se upoznaš sa Mirkom Stojićem i Fićom Ćirićem, da ti kuvaju jezik na dva načina. Fića sporo kuvani sa sladoledom od senfa, a Mirko dimljeni, na korama iz tiganja. A pre nego što krenemo dalje, vodio bih te u Mali hrast u Aranđelovcu da otkineš na prasetinu. Čuj Toni, veruj mi, svako parče je isto, sva mast otopljena i integrisana u to savršeno slano meso koje se topi poput putera, a na svakom tanak, hrskavi komad kožurice.

Za kraj, u Beogradu te vodim da saznaš šta je to autentična teleća glava u škembetu. Da, dobro si čuo: calf’s head and tripes! Onda da se napijemo i završimo noć sa pljeskavicom punom urnebesa, na ulici, uz pivo iz konzerve. Da ti stisnem ruku i zahvalim se za sve, da pričamo, brate, o Lunch Lady u Sajgonu. Da mi šapneš gde da jedem Pho kad stignem u Hanoj…

Igor Luković

Vino&Fino

Tekstovi o društvu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Entoni Bordejn, ishrana