Ratujemo ti i ja, ko Izrael i Palestina (Rusija i Ukrajina)
Ratujemo ti i ja ko sila i osovina (ja sirovina)
Ko pivo i rakija, sistem i anarhija…
Znate pesmu grupe „SARS“ inače iz Resnika, gde bih da im uvalim spomenik koji je privremeno ispred železničke stanice. Slušam, dok zblanut (ponovo) razmišljam o ratu koji je u toku.
Dakle, mlatili smo se motkama, gađali strelama, upucavali puškama, raznoslili topovima, ostalo je još da se spržimo atomskim bombama (proba je bila uspešna). Možda je rat prirodno stanje, bez obzira na ljudski razvoj? Nešto sad sumnjam da ćemo ikada prestati da ratujemo. Druga opcija je da ćemo prestati da se razmožavamo. Možda znate za onaj eksperimet sa pacovima? Smestili su ih u male kaveze. U jednima su pacovi prestali da se razmožavaju a u drugima nisu. Kada im je broj previše narastao, prosto su se poklali između sebe. Sioran je rekao (njega obožavam da citiram, jer ima kratka i jasna zapažanja) da se od životinja razlikujemo samo slabijim zdravljem (parafraziram, mrzi me da nađem baš tačno).
„Rat oplemenjuje!“, uzviknuo je Ernst Jinger. Preporučujem ga za čitanje. Prvi put sam se sreo sa njim na BITEF-u. Slovenac Kresnik je napravio predstavu „Ernst Jinger“, i s obzirom na to da sam dokon, zanimalo me je ko je lik (lažem zbog dramatike, znao sam ko je, ali nisam čitao, pa sam ga se dohvatio). Najodlikovaniji ratnik Nemačke u Prvom Svetskom ratu, u početku je bio na strani Hitlera, kada je video šta ovaj radi (ko sad Putin) okrenuo je ćurak i počeo da piše i govori protiv njega. Gestapo je hteo da ga uhapsi, posle objavljivanja Jingerovog romana „Na mermernim liticama“, ali je Hitler rekao: „Ne dirajte Ernsta ratnika“.
O njemu: Književnik, filozof i (zamislite) vojno lice. „Čelična oluja“ (memoari), „Oluja“ (roman), „Rat kao unutrašnje iskustvo“ (remek-delo) i tako dalje… Uglavnom, ističe da se životne suprotnosti između kulture i varvarstava prevazilaze u krvavoj inicijaciji u ratnim rovovima. Njegovo delovanje je povezano sa Martinom Hajdegerom, Karlom Šmitom i drugim… Kao da je „Avangardni nihilizam“, čak i „nadrealizam“, do (sigurno) „magijski realizam“. Sve u svemu rekao je: „Rat oplemenjuje“. Što, kad sam pročitao, pomislio sam: Ne seri! Dok mi nisu pale bombe „Milosrdnoga anđela“ na glavu (opet lažem, zbrisao sam na vreme, bio sam izdajnik roda svog).
Iz daljine sam gledao na TV-u, kako moju zemlju ( JA SAM, dezerter i kukavica) neko „dovodi u red“. „RAT OPLEMENJUJE“, zvonilo mi je je u glavi, dok sam pio pivo u Beču. Uprošteno, rat izaziva sve ono najgore u nama, ali i najbolje. Meni lično, mučninu (možda i zbog previše piva). Opet asocijacija na Sartra „Mučnina, reči, zid“. Samo zbog mučnine, čitao sam davno i totalno zaboravio o čemu je (moram ponovao da je pročitam)
„Borbenost, grabežljivost i ubijanje zbog hrane su biološke karakteristike. Rat je institucija kulture!“
(ovaj put citiram) Luisa Mamforda, primetio je u „Traumama civilizacije“. Kako vam zvoni da je rat institucija kulture??? „Za kim zvona zvone“, ne moram ni da kažem ko je napisao, svi znamo.
Sad je i FEST u toku. Stadanja, smrt, zločini, progoni… Idealne teme za filmsku umetnost. Recimo „Raj“ od Andreja Končalovskog, predstavljenog kao rusko-američkog režisera (kako vama to sad zvoni?) bavi se temom konc-logora, tačnije kako se obični ljudi upliću u užasne zločine, ubeđeni da čine dobro (film dobio Srebnog lava u Veneciji). I mnogi drugi, da na nabrajam. Kad sam spomenuo FEST, hteo sam da pogledam „Jahači pravde“ ali zbog lenjosti nisam došao do karte (rasprodato).
Zašto uopšte ovo pričam? Pa zato, što me je ponovo pogodila nesreća i pitaj boga (malim slovom) koliko puta još će. Ništa pametno nisam (ne umem) da kažem, ali poželeo sam da vam skrenem pažnju bar na Ernsta Jingera, i da poslušate grupu SARS. „Ratujemo ti i ja“ (puštam ponovo) .
Autor kolumne: Vojislav Radojković
Rat added by Vojislav Radojković on
View all posts by Vojislav Radojković →