Red and Green | PULSE Magazin

Red and Greeen

Sećam se, ima tome vise od 15. godina, kad su u Kijevu otvorili radnju “Red and green”. Voleo sam onaj kvadrić podeljen dijagonalom na crveni i zeleni trougao. I voleo sam njihove džempere. mislim da i dan danas imam još jedan. I par letnjih košulja. Jednu posebno volim, žutu sa sitnim karo dezenom, u kome se smestio kvadratić sa dva trougla pa mu tako složene boje dođu kao asocijacija na semafor.

Prošlog meseca smo bili desetak ili neki dan manje u Baskiji. Sredinom osamdesetih nije bilo Al Kaide i Isis-a ali su zato Crvene brigade, Ira i baskijska Eta dizale u vazduh automobile, ubijale ljude što po Irskoj, Italiji i posebno Španiji. Nekadašnji borci ili teroristi su, za slučaj da su preživeli ili još ne trunu po kazamatima evropskim, postali poslovni ljudi . Ovo kao uvod za ono što želim da kažem o Baskiji.

Prvi utisak – zeleno, volim te zeleno … Lorka. On nije Baskijac. Onda nam vodič objašnjava da u ovom delu Španije, i manjem, Francuske imaju samo 100 statističkih sunčanih dana, ostalo je kiša i magla… Zeleno, zdravo zeleno.

Bilbao je strašno stradao u velikoj poplavi, ne tako davne 1983. Veliki poplavni talas od 6 metara potpuno je prekrio staro gradsko jezgro i praktično ceo grad. Na nekim od starih zgrada u centru vidi se linija poplavnog talasa. Grad je samo u poslednjih 20 godina promenio lice i postao jedan od glavnih turističkih destinacija. Država je postigla dogovor sa nacionalistima, Baskija je dobila veliku autonomiju, praktično sav budžet koji hemijska i druge industrije ostvaruju ostaje kod njih I pametno se ulaže, u infrastrukturu, ekologiju i kulturu… Ono što je na mene, ostavilo najjači utisak posle zadivljujućeg arhitektonskog rešenja arh. Frenk Gerija – muzeja apstraktne umetnosti Gugenhajm (ali, ruku na srce ne i njegovog unutršnjeg sadržaja) koji je otvoren 1997. i s čijom je izgradnjom krenulo i uređenje priobalja ili projekta BILBAO NA VODI što može, i treba da bude posebna priča, je ZUBIZURI (ili Beli most) interesantno rešenje mosta preko reke Nervion ništa manje poznatog arh. Calatrave. Ono što pleni, pored starog, jezgra, dobro rešenog silaska na obale sa kulturnim sadržajima, muzejima, filharmonijom, je APSOLUTNA , ČISTOĆA … Nigde bačenog papira, opuška, otpadka ili kese u reci… Dakle ZELENO.

Pamplona je najpoznatija po svom festival SAN FERMIN (7-14-jula svake godine) koji tradicionalno počinje trkom sa bikovima njenim tesnim ulicama od centra do arene u kojoj će u borbi sa matadorima, pikadorima i toeradorima okončati svoje ovozemaljske živote. Neki od detalja su recimo da se onima koji žele da se trkaju daje 20 sekundi vremena u startu pre nego što se otvore vrata bikovima koji u jurnjavi sa gostima pretrče nekih 800 metara pre nego što se vrata arene zatvore za njima. Tih dana, Pamplona koja broji manje od 200 hiljada ljudi ugosti još million i dvesta pedeset hiljada. Većina njih rezerviše mesta po nekoliko godina unapred. Ispred arene, je spomenik Papa Ernestu Hemingveju (21.7.1899-2.7.1962), a u tavernama gde je lumpovao sa društvom svuda su istaknute njegove slike.

Ernest je prvi put bio u Pamploni 1923. godine, a svoje doživljaje, događaje i to vreme je plastično opisao u svom planetarno popularnom romanu SUNCE SE PONOVO RAĐA.*

CRVENO je boja grada Pamplone, njihove zastave… Crveno koje asocira ne samo na zalaske sunca, paradajz, na marame oko vratova trkača sa bikovima (koji moraju biti odeveni u belo) već i na krv… koja se razlivala ne samo na koridama.

Dakle CRVENO .

“Svaki dan je novi dan, nova nada, nova šansa…” *

Beograd, 5..6.2017./ 21.7.2024. Katalonija

Мilan M. Pajević