Nikola Tesla je inovacijama promenio svet u kojem živimo. Bio je ispred svog vremena, išao svojim mislima i vizijama daleko u budućnost, predviđajući neke stvari, recimo, televiziju i telefone. U romanu Ane Atanasković pratimo unutrašnji svet jedne žene koja je volela Teslu i koja je svedočila njegovim uspesima, ali i porazima.

U žanrovskom smislu ovo je istorijski i biografski roman pisan u formi dnevnika. Dodala bih da je i psihološki roman sa elementima ljubavnog, s tim što je ovde u pitanju platonska ljubav. Ketrin Mekmehon Džonson je bila Amerikanka irskog porekla, koju sam ja doživela kao ženu nemirne krvi i vatrenog temperamenta. Udala se za urednika i pesnika Roberta Andervuda Džonsona, koji je bio oličenje tihe i staložene prirode. Njihov brak je u neku ruku bio srećan, dobili su dvoje dece. Međutim, uvek je Ketrin nešto nedostajalo, neka iskra ili uzbuđenje kako bi se osećala življom. Dnevnički zapisi iz tog perioda bili su kraći i više su se spominjali događaji.

,,Ja sam kao veliko drvo čije stablo hrani svoje lišće – moju decu, i uvek će tako biti. Dajem im ruke – grane na kojima žive, na kojima mogu da primaju ptice koje će praviti gnezda, mogu sve da urade. Moja ljubav prema njima stabilna je i večna. Ali, drvetu je potreban i povetarac koji će milovati njegovu krošnju, potrebno mu je sunce koje će ga pojiti.“

Vatra u Ketrin se opet probudila kada je srela Nikolu Teslu. Osvojio je njeno srce svojim nenametljivim stavovima i ponašanjem, svojim izgledom, marljivošću u radu i vizijama. Kako je za njega rekla, bio je svačiji, ali i ničiji, volela bi da je bio samo njen. Postao je prijatelj njene porodice, što je možda za njega bila prepreka da joj uzvrati osećanja. Pitanje je da li je Tesla voleo Ketrin kao ženu. U nekim momentima se čini da tu ima nečeg više, da joj upućuje skrivene poglede, ali pošto se pripoveda iz ugla zaljubljene junakinje, to je pitanje subjektivne percepcije. Možda se Ketrin pričinjavalo jer je priželjkivala takve njegove poglede.

Od susreta sa ovim naučnikom javlja se promena u naraciji. Dnevnički zapisi postaju duži, sadržajniji i bogatiji sa mnogo detalja i emocija. Ima to veze sa psihološkim stanjem glavne junakinje koje je nemirno i uzburkano. Želela je da nam kaže što više o Tesli i njegovom uticaju na njena osećanja. Opisivala je druženja sa ovim naučnikom, njegove ideje, susrete sa drugima, njegovu laboratoriju i uspehe, ali i svoje snove i fantazije. Maštala je o njegovim tajnim pogledima, intimnim zagrljajima i dodirima. Retko nailazim na ovako dobre erotske scene, opisane slikovito, ali bez eksplicitnosti i vulgarnosti.

,,Njegov hod je bešuman i odsečan, čarobnjak je, čini mi se, sposoban da u jednom položaju bude satima, kroteći krvavu vatru koja mu peče grudi i prste. Vatra je u tom čoveku, ona me je najviše zaintrigirala, ali nije ista kao moja, luckasta, narandžasta, sva od prgavih, kratkih jezičaka, već je zmijolika, gladna, i dolazi iz srca Zemlje. Smeštena u najfiniju porcelansku ljušturu. Nikad do sad nisam videla čoveka koji je nežan i moćan u isto vreme.”

Tesla je prikazan kao druželjubiv čovek, ali i kao samotnjak. Kao što je kazano u romanu, odlučio je da sav svoj život podredi nauci i eksperimentima. Dopadao se mnogim ženama, što je bio razlog za ljubomoru kod Ketrin. U njenoj mašti Tesla je bio više od običnog čoveka i pridavala mu je natprirodne moći. Nazivala ga je ,,čarobnjakom“, ,,džinom“, ,,svetlošću“, ,,bićem sa drugoga sveta“, ,,tajanstvenim duhom“ itd. Umeo je da kroti munje i da boji nebo u ljubičasto. Spisateljica Atanasković se služi raznim metaforama, hiperbolom i drugim stilskim figurama kako bi nam dočarala oduševljenje i ljubav glavne junakinje. S druge strane, na taj način isticala je Teslinu humanost, veličinu duha i dobrotu.

Izdvajam svetlost, vatru i talase kao ključne simbole. Svetlost isijava iz Tesle i njegovih očiju, što možemo da shvatimo kao njegovu unutrašnju lepotu i motivaciju da čini velike stvari, da stremi ka napretku čovečanstva. On je ,,svetleo“ Ketrin i ostalim savremenicima, pa i nama danas ,,svetli“ delima iz prošlosti (drugim rečima, on nas zadivljuje i inspiriše). Vatra koja znači njegovu strast i energiju za radom. Talasi se odnose na unutrašnja previranja u čoveku i nemire u njegovoj duši. Kaže se u romanu da se talasi šire od Tesle, što znači njegov uticaj na druge ljude. Ovaj naučnik je umeo da dobro ,,zatalasa“ društvo svojim idejama i inovacijama.

,,Kuda on prolazi? Odakle mu dolaze vizije? Kako on može da vidi mašinu nasred sobe koja se pokreće energijom medijuma koji je u pokretu oko nje? Kako ume da vidi nepostojeće? Kakve su to slike-duhovi pred njegovim očima? Volim njegove oči izbrazdane zlatnim repovima zvezda repatica.”

Da napomenem da ovo nije samo roman o velikom naučniku Tesli. Iz dnevnika Ketrin saznajemo nešto više o istorijskim i društvenim dešavanjima u Americi druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Vidimo kako su Amerikanci oduševljeni tehnološkim inovacijama i kako je život u Njujorku bučan i dinamičan. Ketrin nam opisuje i susrete sa drugim značajnim ličnostima, kao što su književnici Mark Tven i Radjard Kipling, glumica Sara Bernar i dr. Takođe pratimo odnos savremenika prema Tesli. Nažalost, imao je više neprijatelja nego prijatelja, mnogi su mu zavideli. Krali su njegove ideje, klevetali ga po novinama, odbijali saradnju. Ma koliko da je doživljavao poraze i neuspehe, Tesla bi se opet uzdigao i nastavio dalje. Znao je za šta da se bori, vođen vizijama kako da čovečanstvu što više doprinese.

Dnevnik Ketrin deluje tako autentično iako je zapravo fiktivan. Stvarnost i  mašta se prepliću kroz njegove redove, sagledavamo ličnost Nikole Tesle u određenom društvenom kontekstu. Nije lako biti u koži ovog naučnika, koji je često bio neshvaćen od strane savremenika. Nikakvi neprijatelji ili zlo nisu mogli da ga spreče da čini velika dela i da mašta o budućnosti. Ketrin ga je iskreno volela kao muškarca i kao prijatelja, diveći se njegovom radu i vizijama. Kroz druženja sa Teslom shvatila je kako je važno ko smo i šta želimo, da samo ako nosimo ,,svetlost“ u sebi možemo da ,,sijamo” i drugima našim vrlinama i delima.

za P.U.L.S.E  Mirjana Dimitrijević

  Ana Atanasković, Književnost, Mirjana Dimitrijević, Moja ljubav Nikola Tesla, Srpska književnost