Čini mi se da bi se retko ko usudio da, na prvi pogled, konstatuje da su ove fotografije nastale između 1908. i 1915. godine u carskoj Rusiji. Štaviše. Ipak, činjenica je da jesu nastale tada. U pitanju je specijalna tehnika koju je primenio fotograf Sergej Mihalovič Prokudin – Gorski kojeg je ruski car Nikolaj II podržao u nameri da obiđe Rusko carstvo i načini ove fotografije.
I tako je 1909. započet jedan izvanredan projekat, koji može slobodno da se nazove i životnim, propraćen uz punu finansijsku podršku ruskog cara, sa namerom da se u punom spektru boja zabeleže krajolici, ljudi, običaji, arhitektura i duh ogromnog prostranstva ruske imperije.
Prošlost se vrlo lako ponovo doživi sa fotografije, kao sa ovog portreta koji je slikan 1915. Prvi svetski rat je trajao skoro godinu dana. Čovek, srednjih godina, umoran i izgubljen u svojim mislima može da se doživi kao glumac u današnje vreme u predahu snimanja nekog istorijskog filma, a ne kao svedok turbulentnog stanja u tadašnjoj Rusiji. Šta se odvijalo u tom trenutku u glavi nepoznatog čoveka, možemo samo da pretpostavimo.
Što se samog fotografisanja tiče, ukratko rečeno, u pitanju je korišćenje tehnike, koja se sastojala u tome da se u vrlo kratkom vremenskom periodu snime tri crno-bele fotografije sa crvenim, plavim i zelenim filterom, koje su se, kasnije, istovremeno projektovale i davale sliku u boji.
Portret u boji Lava Nikolajeviča Tolstoja je, u stvari, bio i najuzbudljiviji i najveći projekat Prokudina-Gorskog. Snimljen je dve godine pre Tolstojeve smrti, 1910. i korišćen je za različite svrhe u to vreme (razglednice, publikacije itd) što je i skrenulo pažnju cara Nikolaja II na Prokudina-Gorskog, Tolstoj je bio i ostao velikan svetske literature ali i glavni cilj projekta Prokudina-Gorskog.
Prokudin-Gorsky: Images from Yasnaya Polyana. 1908. godine Prokudin-Gorski je napisao pismo Lavu Nikolajeviču sa molbom da mu dozvoli susret sa njim. Prokudin je tražio samo 3 sekunde Tolstojevog vremena koliko mu je trebalo da ga fotografiše. Tolstoj je pristao i Prokudin je proveo dva dan sa Tolstojem u Jasnoj Poljani. Iz tog susreta nastala je i čuvena, jedina fotografija Lava Nikolajeviča Tolstoja u boji. Portret je napravljen tehnikom koju je izmislio Prokudin- fotomehaničkom metodom, a štampan je uz pomoć tipografske mašine u tri boje, koristeći tri različite palete. Nijanse, kao i siva boja postignute su kombinacijom plave, crvene i zelene boje.
Većina fotografija koje su zabeležile neke trenutke ruske istorije deluju kao da su juče slikane a vremensko određenje jedino odaje garderoba koju ljudi na fotografijama nose.
Boje su neverovatno vividne i jasne zahvaljujući navedenoj tehnici koju je Prokudin-Gorski sam razvio i usavršio.
Prokudin-Gorski je imao poseban vagon opremljen kao tamna komora i posebne propusnice kojima je imao pristup svim delovima Carstva i podršku državnih organa. Svojom fotografskom tehnikom načinio je preko dvije hiljade fotografija, koje su jedinstveno svedočanstvo o životu ruskog Carstva.
Život nema pravila. Čovek koji je zabeležio sve ove trenutke posle Oktobarske revolucije bio je primoran da preko Norveške i Velike Britanije emigrira u Francusku gde je i umro 1944. godine. Posle njegove smrti naslednici su prodali fotografije američkoj Kongresnoj biblioteci gde su svi negativi skenirani, obojeni posebnom tehnikom i sačuvani. Sergej Prokudin Gorski zabeležio je zadivljujuća svedočanstva o životu jedne imperije a umro je daleko od nje.
Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić i Boban Savković
Tekstovi o fotografiji na portalu P.U.L.S.E
Fotografija, Rusija, Sergej Prokudin Gorski
I na kraju meni nije jasno: da li su fotografije koje gledamo te što su Amerikanci posebnom tehnikom obojili ili gledamo ono što je snimio Prokudin?
Nisu obojili nego restaurirali i sačuvali.. Značaj Prokudina je u tome što je, još tada, otkrio tehniku kojom je radio fotografije u boji ovoga kvaliteta. Dakle, gledamo originalne fotografije, naknadno restaurirane i sačuvane