Šta se dešava oko mene? (Pre)spinovana stvarnost – Kako odlučiti kom izvoru informacija verovati? Da bi živeli kao odgovorni građani moramo biti upućeni u aktuelna dešavanja, međutim, kome verovati da nas uputi? Ljudi obično nađu jedne novine ili jednu televiziju i njih koriste kao izvor informacija, ali da li je ovo pametno? Kako znati da je to što čitamo ili gledamo tačno? Kako znati da je naš izvor pouzdan?

Da li čitate Danas, Kurir, Informer ili Politiku može dosta reći o vašem pogledu na svet, jer ga ovi izvori informacija oblikuju. Zbog toga je decenijama bila bitna etika novinarstva koja je navodila da treba objektivno iznositi činjenice, a ne svoje ili nečije lično mišljenje. Svesni smo da to danas više nije slučaj – u vremenu kada su društvene mreže za mnoge primarni i jedini izvor informacija, postavlja se pitanje kao biti siguran u to da je ono što vidimo na njima tačno.

Nekada se znala norma, imao si novinara koji piše za neki ugledan ili manje ugledan list. Danas sa internetom svako može pisati i time za nekoga biti izvor informacija. Zato su i procvetale različite teorije zavere i pseudonauke, jer koliko god bilo apsurdno nešto u šta verujete, sigurno ćete na internetu naći još nekoga ko deli vaša uverenja.

Ovakva atmosfera je popločala put za vreme (pre)spinovane stvarnosti u kom danas živimo. Istina je da se decenijama vesti spinuju kako bi se ispričala priča koju političari ili novinari žele, međutim mi danas živimo u vremenu kada je sve previše zamotano. Vremenu u kom nije ni bitno da li je nešto tačno ili nije i kada je sve toliko spinovano da više ne znamo kome možemo verovati.

Srbi možda ne veruju svojim medijima, no stvar nije ništa bolja na Zapadu. Neki bi možda pomislili da su listovi kao što su Gardijen, Njujork Tajms ili Volstrit žurnal pouzdani izvor informacija, ali da li je tako? Uzmimo poslednji od ova tri navedena – Wall Street Journal. Ovaj časopis je 1. septembra 2016. godine objavio dva izdanja u kom je naslov na jednom glasio „Tramp je omekšao ton (govoreći o podizanju zida sa Meksikom)“ i „Tramp čvrsto govori o zidu“. Isti časopis istog dana sa dve kontradiktorne priče. Šta se ovde dešava?

Očigledno je da se radi o manipulaciji glasačima. Novinari su hteli da Trampove pristalice koje žele da se izgradi taj zid odustanu od njega i zato su objavili priču sa naslov da popušta po tom pitanju u delovima države gde ima veliku popularnost. Tamo gde su ljudi hteli da glasaju za Demokratsku stranku i Hilari Klinton su objavili tekst pod naslovom da je čvrst po pitanju zida čime su ga demonizovali kako bi osigurali glasove. Očigledno je da je Volstrit žurnal jedna levičarska publikacija koja je htela da manipuliše glasačima. Nema drugog objašnjenja za to da istog dana izađe časopis sa dve suoprotstavljene naslovnice.

Da li sam vas ubedio da je Volstrit žurnal jedna levičarski nastrojena publikacija koja manipuliše izborima? Da li mi verujete? Zašto? Lepo sam rekao da se nikome ne može verovati, zašto verujete meni? Da, obe naslovnice su se pojavila, međutim priča je malo drugačija. Naslovnica gde stoji da Tramp popušta je objavljena tokom jutra 1. septembra, a ova druga kasnije tokom dana. Revizije su vrlo česte u velikim publikacijama kao što je Volstrit žurnal.

Prvi tekst u kom piše da je „omekšao“ je objavljen kada se Donald Tramp tog dana sastao sa meksičkim predsednikom Enrikeom Penja Nijetom; kada se stvarno činilo da popušta po pitanu zida. Drugi tekst je objavljen kasnije tokom dana nakon jednog Trampovog govora u kom se videlo da ne popušta. Ista slika, isti datum, isti časopis, dva različita teksta, ali ima logično objašnjenje. No, da nisam dao to objašnjenje, mogao bih da nastavim da pričam o tome kako Volstrit žurnal manipuliše činjenicama i ljudima. Drugi autori kojima istina nije toliko bitna su to i tvrdili, a mnogi su im zaista poverovali.

No, da li sada govorim istinu ili ponovo lažem? Možda se taj sastanak nije desio ili se stvarno desio, ali malo drugačije i izvrćem činjenice. Ukoliko ja kao neko ko predstavlja izvor informacija nemam etički kodeks, mogu pisati šta god hoću i to se često dešava. Uostalom, danas se više ne zna šta je prava, a šta je lažna vest. Kako i da se zna kada ljudi na najvišim političkim pozicijama, kao što je pomenuti Donald Tramp koji je danas predsednik Sjedinjenih Američkih Država, iznose za sve što se ne slaže sa onim što pričaju da je lažna vest i da se nije desilo.

Došla su čudna vremena kada se ljudi smeju političarima, a veruju komičarima. Neki od njih na Zapadu su Džon Oliver i Bil Mar koji imaju milione ljudi koji ih prate, međutim, nijedan od njih ne krije da su levičarski nastrojeni i da se protive Donaldu Trampu. Naravno da imaju pravo na svoje mišljenje, ali da li su oni pouzdani izvori informacija kada i sami priznaju da su itekako politički obojeni? Nisu. Ali, da li su manje oboje od mnogih novinara koji to ne priznaju i umesto istina u svojim tekstovima pišu svoja mišljenja? Teško, ali Oliver i Mar barem priznaju.

U osnovne škole treba uvesti predmet koji se zove medijska pismenost, jer je ova pismenost za život bitnija i od naučne i od kompjuterske pismenosti. Retko ko danas preispituje ono što vidi i čuje. Ili smatra da je tačno sve što prenose ljudi koji veruju u istu stvar u koju on veruje ili  kaže da se ničemu i nikome ne može verovati ili, možda, zna da pravi razlike između pouzdanih i nepouzdanih izvora informacija. Na žalost, najviše je ovih prvih, a najmanje onih poslednjih.

Medijska pismenost je veština koja se stiče i koju je naporno primenjivati. Danas smo bombardovani informacijama – ko ima vremena da proveri svaku od njih? Da li svako ko pročita priču koju sam izneo o dva naslova Volstrit žurnala o Trampovom stavu ima vremena da proveri izvore, vidi da li se desio sastanak, proveri da li se desio govor, kao i kada su se ovi događaji desili i sam odluči da li je u pitanju manipulacija glasačima? Verovatno ne. Normalno da nema. Jednostavno smo previše zauzeti da bi sve preispitivali, ali kako drugačije živeti sa sigurnošću da niko ne manipuliše našim mišljenjem?

Koliko vremena dnevno provodite konzumirajući neki medijski sadržaj? Uračunajte vesti koje čitate, filmove i serije koje gledate, muziku koju slušate, surfovanje po društvenim mrežama, knjige koje čitate… Varira od čoveka do čoveka, ali sigurno provodite više sati dnevno konzumirajući nekakav sadržaj. Sadržaj koji je neko napravio sa jasnim razlogom; razlogom koji možda znamo, ali verovatno ne. Neke sadržaje i sami stvarmo – objave na Tviteru ili Fejsbuku. Da li ste ikada zastali da razmislite o tome ko stvara sadržaj koji konzumiramo i sa kojim ciljem to radi ili koja je naša odgovornost kada stvaramo i delimo sadržaj?

Različiti su načini kojima se može upravljati time šta ljudi misle. Zato se danas više i ne zna kome verovati. Da li verujete meni sada kada ste pročitali ovaj tekst i zašto bi mi verovali? Činjenica je da živimo u vremenu ne samo lažnih vesti, već vremenu postistine. Ne živimo u vremenu spinovane stvarnosti; živimo u vremenu prespinovane stvarnosti u kome više ništa nije sigurno i nije bitno da li je tačno. Mišljenja postaju činjenice. Vesti se zbog mišljenja ljudi mogu okarakterisati kao lažne vesti. Svako može postati blogeri, jutjuber, podkaster i deliti sadržaj i samim tim biti izvor informacija za druge bez da se drži ikakvog etičkog kodeksa.

Medijska pismenost je od krucijalne važnosti za život. Kada nemamo sigurnost u izvor koji nam servira informacije, onda je sva odgovornost na nama. To jeste teško, neverovatno teško, ali je ipak to vreme u kom živimo. Uostalom, pokojni kolumnista i novinar Kristofer Hičens je rekao da je postao novinar kako ne bi morao da se oslanja na novine za inofmacije. Govorio je o tome kako je često razgovarao sa kolegama kako bi dobio celu priču, uključujući i ono što im urednici nisu dali da napišu. Ne može svako postati novinar, ali svako mora da proverava inofrmacije pre nego što krene da veruje.

Za P.U.L.S.E Miloš Todorović

  Društvo, kultura, Mediji, Politika