88 Svetski kongres slepih esperantista uspešno je organizovan u Beogradu
“Ako niko ne bi bio informisan o esperantu, takvi projekti i esperanto bi bili bezizgledni”.
88. međunarodni kongres slepih esperantista organizovan je ove godine u saradnji Međunarodnog udruženja slepih esperantista i Udruženja esperantista Srbije u školi za slepu i slabovidu decu “Veljko Ramadanović” u Zemunu, od 17.08. do 24.08. ove godine, a inače se održava po pravilu svake godine u drugoj zemlji.
Ovaj, izuzetno važan događaj za srpsku kulturu, podržali su brojni sponzori.
Seminar, koji je bio sastavni deo programa kongresa, finansijski su pomogli:
– EU-program Erazmus+ preko svoje nacionalne agencije u Srbiji: Fondacija Tempus
– UEA (Universala Esperanto-Asocio – Svetski savez za esperanto)
– ILEI (Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj – Međunarodno udruženje nastavnika esperantista).
Pored toga, UES (Udruženje esperantista Srbije) uživa finansijsku podršku svog generalnog sponzora Agencija za nekretnine “Heroldo” Jagodina
i svog prijatelja Informatika a.d. Beograd.
Organizacionu i programsku podršku kongresu u nekim aspektima su pružili Savez slepih Srbije, Turistička organizacija Beograda, Legat Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu i Spomen-muzej “21. oktobar” u Kragujevcu.
Srbija ugostila dvadeset zemalja
Na kongresu je bilo prisutno 56 učesnika različitih generacija (od kojih 29 slepih ili slabovidih) iz 14 zemalja: 21 iz Srbije, po 6 iz Mađarske, Italije i Hrvatske, po 3 iz Bugarske i Nemačke i po 2 ili 1 iz Belgije, Bosne i Hercegovine, Francuske, Holandije, Poljske, Portugalije, Rumunije, Rusije i SAD. Dva prijavljena učesnika iz DR Konga i jedan iz Komora nisu mogli da učestvuju zbog problema sa dobijanjem vize.
Na svečanom otvaranju kongresa bilo je zvanično najavljeno prisustvo predstavnika ministarstava prosvete i kulture ali niko nije došao.
Kako ne bismo čitaocima kvarili ugođaj, želeći da što objektivnije prikažemo svaki segment odlično finalizovanog kongresa, nećemo se baviti stvarnim razlozima nedolaska nezainteresovanih persona, jer za ovoliku pasivnost sigurno nema opravdanja.
Iz međunarodnog esperantskog pokreta najznačajniji među prisutnima je bio Duncan Charters, predsednik Svetskog saveza za esperanto (UEA – Universala Esperanto-Asocio).
Takođe su svojim aktivnostima doprinos ovom sedmodnevnom skupu dali:
Nedeljka Ložajić, predsednica Međunarodnog udruženja slepih esperantista (LIBE – Ligo Internacia de Blindaj Esperantistoj);
Jovan Zarković, predsednik Udruženja esperantista Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije;
Radojica Petrović, član Uprave i bivši predsednik Međunarodnog udruženja nastavnika esperantista (ILEI – Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj), bivši predsednik Saveza za esperanto Srbije i Saveza za esperanto Jugoslavije;
Aranka Laslo, predsednica nacionalne sekcije ILEI u Srbiji i članica Glavnog odbora ILEI; Saša Pilipović, međunarodno poznati glumac i muzičar esperantista, član Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu.
Svečano otvaranje
Na svečanom otvaranju 88 međunarodnog kongresa slepih esperantista, dobrodošlicu je svima u ime svojih članova poželeo Jovan Zarković, predsednik Udruženja esperantista Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.
“Naše Udruženje se zainteresovalo za esperanto pre desetak godina“, prisetio se Zarković, a zatim je nastavio: „kada je univerzitet Apeiron iz Banja Luke (Republika Srpska) organizovao veliki međunarodni lingvistički simpozijum. Tadašnji urednik naše naučne revije „Prevodilac“, Zoran Jovanović, je predložio da naše udruženje nastupi sa predavanjem o istoriji planskih jezika, sa posebnim osvrtom na esperanto. Predavanje je pripremio tadašnji predsednik našeg Udruženja, i ono je privuklo pažnju ne samo učesnika simpozijuma, već i našeg Udruženja. Tada smo saznali mnogo toga, što je za nas bilo novo, na primer, da Unesko svoju reviju „Kurir Uneska“ izdaje i na esperantu, da u Vikipediji od oko tri stotine jezika esperanto po broju članaka i korisnika zauzima 34. mesto (bolje nego, na primer, Srbija, Bugarska, Slovačka i t.d.)“.
Jovan Zarković je zatim govorio o mukotrpnom radu i precizno navedenim aktivnostima svog udruženja. Naveo je osnivanje sekcije za planske jezike, kao i to da je Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije u velikoj meri pomoglo da se aktivira Udruženje esperantista Srbije.
Istakao je da su prošle godine objavili prvu knjigu na esperantu – roman – “Srpsko srce Johanovo” Veselina Dželetovića i najavio planirane aktivnosti za ovu godinu.
U ništa manje svečanom tonu, pozdravni govor je prisutnima održao najznačajniji gost kongresa, Duncan Charters, predsednik Svetskog saveza za esperanto (UEA – Universala Esperanto-Asocio).
Navešćemo samo neke bitne detalje iz sadržine ovog srdačnog izlaganja.
Duncan Charters je ukazao na značaj esperantista sa stanovišta strateškog planiranja UEA, koje se, prema njegovim rečima, bazira na četiri stuba: saradnja, informisanje ili komunikacije, odnosi s eksternim organizacijama i obrazovanje.
Kao osnovnu nit prvog stuba (saradnje), naveo je esperanto, zajednički jezik koji je logično sretstvo za rešavanje uzajamne potrebe, za međusobne komunikacije, kojim se neizostavno dolazi do rešenja.
Drugi stub podrazumeva potrebu esperantista kroz projekte za informisanjem, saradnjom, za boljim razumevanjem upravljanja projektima – planiranja i izvršavanja projekata. „Ako niko ne bi bio informisan o esperantu, takvi projekti i esperanto bi bili bezizgledni“.
Treći stub esperantskog, strateškog planiranja su odnosi s organizacijama izvan esperantskog pokreta.
Obrazovanje kao četvrti stub objašnjava ovako:
“Nastava esperanta je veoma važna. Velika prednost esperanta je što olakšava učenje drugih jezika ali još važnije danas je što esperanto pretstavlja uvod u odnose s drugim kulturama. To je naš glavni adut, jer esperanto može za nekoliko nedelja ili meseci da omogući kontakte slepih sa drugim grupama iz raznih zemalja i kultura, pri čemu je posebno važno da je reč o zajedničkom jeziku, koji su svi učili”.
Dešavanja na kongresu
Tokom kongresa, održan je seminar za nastavnike i aktiviste esperanta na kojem je pored mnogobrojnih tema najistaknutija bila (interkulturalnost I inkluzija).
Ovu temu je krasio veoma bogat sadržaj:
Konverzacione vežbe esperanta po jedan sat svakodnevno;
Pojedinačna predavanja o raznim temama iz esperantske i opšte kulture;
Turistički program:
– razgledanje Trga Republike, Knez-Mihailove ulice i Kalemegdana;
– poseta Oplencu i Kragujevcu
– obilazak razgledanje znamenitosti Zemun keja sa posetom Kuli Sibinjanin Janka i večerom na šlepu na Dunavu;
Večernji kulturno-umetnički zabavni program: veče za upoznavanje, muzički koncerti i poetski recitali umetnika esperantista, međunarodno umetničko veče;
Književne večeri sa čitanjem originalne i prevodne esperantske književnosti; poseta Kragujevcu i Šumaricama bila je povod da se istog dana u veče čita i analizira pesma Desanke Maksimović “Krvava bajka” u prevodu na esperanto i originalu, kao i još neke Desankine pesme.
U okviru kulturno-umetničkog zabavnog programa organizovan je i okrugli sto o saradnji esperantista u balkanskim i susednim zemljama;
Savetovanje o nastavi i širenju esperanta u regionu.
Tokom kongresa je održana i Skupština Međunarodnog udruženja slepih esperantista (LIBE);
Učesnici su obišli Školu za slepe i slabovide učenike “Veljko Ramadanović”, u čijim prostorijama je kongres održan, upoznali se sa njenom delatnošću i kapacitetima za proizvodnju učila i didaktičkih pomagala za decu sa oštećenim vidom od obdaništa do srednje škole, kako za sopstvene potrebe, tako i za učenike u inkluziji u drugim školskim ustanovama
Predavači kongresa
Kuriozitet je bio, svakodnevni, konverzacioni kurs esperanta koji je držala Natalija Kasimova, slepa esperantistkinja iz Nemačke, poreklom iz Rusije.
Glavni predavači na seminaru za nastavnike i aktiviste esperanta bili su:
Dankan Čarters (Duncan Charters) iz SAD;
Sara Spano (Maria Rosaria Spanò) i Frančesko Maureli (Francesco Maurelli) iz Italije, sada s boravkom i poslom u Nemačkoj.
Na seminaru su такође predavali: Nedeljka Ložajić (Srbija), Aranka Laslo (László Aranka, Srbija), Gradimir Kragić (Bosna i Hercegovina – Republika Srpska) i Dragan Stoković (Hrvatska).
Inače, Udruženje esperantista Srbije (UES) ima pet sekcija:
Nastavnička (puni naziv: Sekcija nastavnika esperantista Srbije, koja je istovremeno i nacionalna sekcija Međunarodnog udruženja nastavnika esperantista, (ILEI – Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj);
Prevodilačka;
Sekcija slepih esperantista;
Omladinska, koja sarađuje sa svetskom organizacijom esperantske omladine (TEJO: Tutmonda Esperanto-Junulara Organizo) i treba da postane nacionalna sekcija te organizacije u Srbiji;
Sekcija za informisanje.
Zatvaranje kongresa i razmenjivanje emotivnih iskustava
Poslednjeg dana, nakon dodela diploma i završnih reči, porazgovarali smo s glavnim organizatorima kongresa o suštinskim pitanjima za esperanto.
Osvrnuli smo se i na nedostatke koje su gosti stidljivo iznosili, ne želeći ni u jednom trenutku da umanje kvalitet predivnoj organizaciji ovog druženja.
Naveli su kao problem nepostojanje klima u sobama i istakli da nije bilo moguće spavati zbog nesnosne vrućine i dosadnih komaraca.
Utisak je da svečanu salu ove škole u kojoj su se odvijale sve programske aktivnosti esperantista, treba što pre renovirati i modernizovati, te zato pozivamo relevantne institucije I humane ljude da pomognu u sprovođenju potrebnih radova.
Bila je ovo i izuzetna prilika da se o svemu što ne funkcioniše u internatu i školi za slepu i slabovidu decu “Veljko Ramadanović” obaveste novinari, kojih nažalost, osim nas, ovoga puta nije bilo.
Kada je reč o esperantističkom aktivizmu u Srbiji, najvažnije što bi trebalo prema planovima da se realizuje u bliskoj budućnosti je:
2025: 58. kongres ILEI – Međunarodnog udruženja nastavnika esperantista
2026: 77. kongres Međunarodne federacije železničara esperantista (IFEF – Internaciua Ffervojicta Esperanto-Federacio).
Doviđenja, do nekog novog susreta!
za P.U.L.S.E Nevena Jovanović
Svetski kongres slepih esperantista added by Nevena Jovanović on
View all posts by Nevena Jovanović →