Poslednji Artoovi životi Mnogi prethodni događaji tokom 1936. i 1937, pre nego što krene prema Irskoj i „prema svojoj sudbini”, uveliko su nagoveštavali Artoovo definitivno napuštanje „sveta u kavezu“, koji je tih poslednjih godina uz sve veći napor podnosio. Od početka januara do sredine novembra 1936, boravi u Meksiku, u želji da upozna rituale plemena […]
Persona (1960) je crno-bijeli film velikog švedskog redatelja Ingmara Bergmana, sa Bibi Andersson i Liv Ullmann u glavnim ulogama. Smatra se jednim od najboljih filmskih ostvarenja XX stoljeća i Bergmanovim remek-djelo. Snimanje je započeto u Svensk Filmindustri Studiu u Štokholmu. Ispostavilo se da je sve što je snimljeno ondje promašaj, i Bergman se odlučuje preseliti […]
Метафизика позоришних слика на позорници Артоа и Брехта Док је Брехт позоришно прометејство изједначавао са друштвеним прометејством, наменивши му сазнајне задатке као најдубљи вид спознавања друштвено-културолошких стања која би требало да се „учине савладивим“, Антонен Арто у позоришту проналази „алхемијског двојника“, залажући се за позориште „у којем силовите физичке слике мрве и хипнотишу гледаоца“.[1] Узроци […]
Damari strasti i surovosti – Središnja nit koja prožimlje život teoretičara i kazališnog filozofa Antonina Artauda može biti imenovana pojmom neprilagođenosti. U svakom pogledu, stvaralačkom i životnom, Artaud je iskušavao konvenciju i zacrtanost, datosti koje počesto postaju isprazna postojanost i banalna snishodljivost, otrgnuvši svoju stvaralačku poetiku od sveprožimajućeg reda. Konture kaosa uspostavljao je igrajući uvijek i samo blizu […]