Zvezdane noći – ‘Mile broj jedan, Mile broj dva, Mile Lojpur, to sam ja.’ Beograd šezdesetih i sedamdesetih. Onaj ko se seća ovih stihova i tog vremena mora da ima bar pedeset i kusur. Ako ga zdravlje služi, možda još može da odigra rok ili tvist. Ako ne, može da se priseti Zvezdinog košarkaškog terena na Kalemegdanu, legendarnog […]
Lagumi – Vrata prošlosti Beograda Tokom prošlih decenija u Beogradu je postojala jedna posebna, svečana ceremonija, kada je otac sinu davao prve znake da ga uvažava kao budućeg muškarca. To je bio odlazak u Vojni muzej na Kalemegdanu. Među sablje, zastave, puške i ostalo znamenje starih ratnika. Kalemegdanski muzej je po mnogo čemu specifičan i poseban. Ubistvene naprave koje su […]
Beleg centuriona MOKROLUŠKA REKA Jedna od nekada najvećih reka bila je Mokroluška reka koja se slivala od Malog Mokrog Luka ka današnjem Mostaru. Zato je ova dolina, kojom prolazi autoput Beograd – Niš i danas puna podzemnih voda. U posleratnom periodu ovde je napravljen ogroman kolektor, dimenzija 5,5 sa 5,5 metara, pa danas ta reka teče doslovce ispod autoputa […]
Beograd pod Beogradom Lagumi puni – tajni Beograd je jedno od najneobičnijih i najstarijih naselja u Evropi. Po starosti se može meriti sa najstarijim među prestonicama Starog kontinenta, a u odnosu na njegovu nesvakidašnju istoriju Berlin ili Pariz su pravi “gradovi dečaci”. Bezbrojni vladari ovog grada ostavljali su svojevrsne “potpise” ispod njega, gradeći podzemne objekte, lagume, bunkere, skloništa, kao […]
Градитељи Београда, као на длану Дивна Ђурић-Замоло, уз богат избор фотографија, преноси време потпуног градитељског преображаја Београда, почев од дана чувеног градитеља Хаџи Николе Живковића, када су ницали Милошеви конаци, преко Ичкове куће, куће Настаса Ристића (обе срушене између два светска рата), кафане „Знак питања”, Манакове куће и „Докторове куле”, до Народног позоришта и Народне […]
„Graditelji Beograda 1815-1914“ Beograd, kao prestonica kneževine, bio je tursko naselje opasano rovom i bedemom od nasute zemlje, sa petnaestak džamija, nekoliko amama, turbeta i hanova. Posle dobijanja izvesne samostalnosti, 1830. godine, knez Miloš shvata da sa domaćim kadrom ne može da izgradi zemlju. Inženjere traži napolju… S njima počinje evropeizacija Srbije, ali i monografija […]
Ovaj tekst nema ambiciju da bude istorija Beograda, već oživljavanje sećanja na strance koji su se doselili u Beograd i ostali da žive u njemu, a mnogi od njih su ovde i sahranjeni. Posle samo jednog veka, malo se zna o njima, osim ako nisu u pitanju ličnosti iz javnog ili umetničkog života. Nekima od […]
Nema tome nekoliko decenija a da je ovaj pusti, sumorni grad Beograd bio svetska kulturna metropola.