„I onda ga više nikad nisam video“: ova fraza se sa zloslutnom učestalošću ponavlja u delu pisca čileanskog porekla Roberta Bolanja, koji je umro pre četiri godine, u Barseloni, u pedesetoj godini. U Bolanjovih deset romana i tri zbirke priča—sve nastale u njegovoj poslednjoj deceniji života, pre nego što je podlegao hroničnoj bolesti jetre za […]
Kada se prvi put sretnemo za likom Jusukea Kafukua iz filma Drive My Car (Hidetoši Nišidžima), on postavlja tragikomediju apsurda Semjuela Beketa Čekajući Godoa, predstavu koja prikazuje dva muškarca koji očekuju dolazak zagonetne i neizrecive linosti po imenu Godo, čiji lik se nikada ne ukaže. Možda je Godo delo o neizvesnosti, razočarenju, ludilu; ili je možda delo […]
Roman Paklena pomorandža Entonija Bardžisa prvi put je ekranizovao Endi Vorhol snimajući Vinil (1965) i taj njegov eksperimentalni film jedva da je bio primećen. Potom je film trebalo da režira Ken Rasel, za glavnu ulogu bio je viđen Mik Džeger, ali od toga nije ispalo ništa. Knjiga je potom konačno dospela u ruke Stenliju Kjubriku, slavni reditelj adaptirao ju […]
Filip K. Dik dobio je 1963. godine prestižnu nagradu “Hugo” za svoj roman “Čovek u visokom dvorcu”, ostavljajući za sobom uticajne autore naučne fantastike poput Merion Cimer Bredli i Artura Klarka. O romanu je “Gardijan” pisao: “Ništa u toj knjizi nije kao što izgleda. Likovi uglavnom nisu to što kažu da jesu, a objekti su […]
Mnogi filmski stvaraoci pokušali su da urade nešto u tom smeru, ali mislim da niko nikada nije postigao ono što je ovde uradio Felini.
Šopenhauer gradi glavnu premisu na tome da talenat postiže ono što drugi ne mogu da postignu, dok genije postiže ono što drugi ne mogu ni da zamisle. Zamisao drugačijeg poretka, tvrdi on, ono je što genija izdvaja od običnih smrtnika, a proizlazi iz superiornosti njegovog kapaciteta za kontemplaciju kojom genije uspeva da prevaziđe malenost ega […]
Toliko je simfonijskog razmišljanja s kraja 19. veka povezano sa činjenjem toliko toga istovremeno, kroz gustinu strukture i motiva, harmonije i kontrapunkta, da neke od najočiglednijih, ali najtežih stvari koje je moguće postići u muzici mogu da se prenebregnu u složenom simfonijskom vrtlogu ideja i tehničkih detalja. Govorim o umetnosti pisanja melodija: ne bilo kakvih […]
Džoan Didion (1934) autorka je pet romana, šest scenarija i nebrojenih novinskih tekstova, ali je najviše domete ostvarila pišući dokumentarističku prozu.