Osnovne psihološke funkcije umetnosti – U knjizi Umetnost kao terapija, filozof Alan de Boton (Alain de Botton) se udružio sa istoričarem umetnosti Džonom Armstrongom (John Armstrong) kako bi ispitali najintimniju svrhu umetnosti: njenu sposobnost da posreduju u popravljanju naših psiholoških nedostaka i ublažavanju naše anksioznosti od sopstvene nesavršenosti. Njihov osnovni stav je da umetnost predstavlja […]
Kormak Makarti – Nazvao sam ga „problem Kekule“ zato što u mnoštvu slučajeva u kojima je naučni problem rešen u snu, najpoznatiji je onaj istraživača Kekulea. On je pokušavao da dođe do formule za molekul benzena, ali nije mnogo napredovao, pa je usnuo ispred vatre, i sanjao njegov poznati san o zmiji uvijenoj u krug […]
Vasilij Kandinski o duhovnom u umetnosti Reči koje je Kandinski zapisao u svom teorijskom radu Ove reči koje je Kandinski zapisao u periodu između Industrijske revolucije i uspona potrošačkog društva, i danas poseduju vanrednu pronicljivost. On počinje od razmatranja umetnosti kao duhovnog protivotrova za materijalne vrednosti i uvodi pojam stimmung, teško prevodiv koncept koji se najbolje […]
Vodič kroz simfonije: Hajdnova Sto druga (Čudo) Londonsko Kraljevsko pozorište, veče 2. februara 1795. godine. Publika sa nestrpljenjem očekuje izvedbu nove simfonije najpoznatijeg muzičkog posetioca grada, 62-godišnjeg Jozefa Hajdna. Vreme je rata, revolucionarnog poleta i radikalizma koji ugrožava elite. Budući da je najavljeno da će na koncertu Hajdn sam dirigovati novim komadom „sa klavira“, publika […]
Vodič kroz simfonije – Osma simfonija Antona Bruknera poslednja je koju je dovršio. Nikada nije doživeo da završi svoju Devetu (mada je došao mučno blizu završetka finala, muzike koja se još uvek sramotno malo čuje u koncertnim halama), pa je Osma završetak njegovog simfonijskog putovanja. I to kakav završetak! Sam Brukner je, kada je završio džinovsko, razotkrivajuće finale dela, rekao: […]
Matematičke strukture u klasičnim književnim delima Svašta se govorilo za Džojsovo “Fineganovo bdenje”, od toga da je remek delo do toga da je nečitljiva nebuloza. Međutim, prema istraživanju naučnika sa Instituta za nuklearnu fiziku iz Poljske, ono neodoljivo podseća i na čist matematički multifraktal. Naučnici su podvrgnuli detaljnoj statističkoj analizi više od 100 radova iz […]
Vodič kroz simfonije: Sibelijusova Šesta Sibelijus o svojoj Šestoj simfoniji: „Iako se većina drugih savremenih kompozitora bavi proizvodnjom koktela svih nijansi i opisa, ja nudim javnosti čistu hladnu vodu.“ Bendžamin Briten o istom delu: „Mora da je bio pijan kad ga je napisao.“ Već ima ironije u Sibelijusovom opisu njegove upadljivo trezvene Šeste, s obzirom […]
“Njujorker” je odbio roman Lovac u žitu. Ovaj časopis je objavio šest kratkih priča Dž.D. Selindžera, uključujući dve najpopularnije, „Savršen dan za banana-ribe“ iz 1948. i „Za Esme – s ljubavlju i mučninom“ iz 1950. Ali kada su urednici dobili roman na uvid, odbili su da objave odlomak. Rekli su Selindžeru da prevremena zrelost četvoro dece Kofildovih […]