Џулијан Барнс, Нивои живота Нешто сасвим лично “Сви имамо бол, то није ни тешко ни неуобичајено. Али да бол постане књижевно дело, то је већ нешто друго.” Имам утисак да шта год да кажем о овом роману који је у ствари нека врста мемоарског списа у свом централном делу, неће бити довољно а онда ни […]
Све што је лирско, некако дође до душе, или тако бар волимо да мислимо. Покер није баш нека поетична реч али у сазвежђу са овом првом, бар твори знатижељу. Добила сам посвету на првој страници ове необичне књиге поезије, која је врло неправедно, држим, у запећку и мало људи за њу зна, “Драга Лидија, буди […]
Gde stoji naša duša? David Diop, Braća po duši Uvek me zainteresuje dobitnik neke velike nagrade – obratim pažnju na roman i na autora, pa makar ne bio po mom ukusu. Prvi put sam za Internacionalnog Bukera čula u sprezi sa imenom Davida Diopa, Senegalcem koji piše na francuskom i njegovim unikatnim romanom, Braća po […]
Murakami nije vaš uobičajen pisac – znate na šta mislim, on je drugačiji. I ima dosta Japanaca, ili Engleza ili Amerikanaca japanskog porekla, i oni su svi nešto drukčiji, ali Murakami vam je onaj, baš… Japanac? Ili je on prosto Murakami. On prkosi svemu onome što se uvreženo veruje za pisce i što bi oni […]
Меги О’Фарел – “Хамнет” “Сећај ме се” Немогуће да вас не привуче, зар не? Питате се, као и књижари, јел то Н или Л. Хамнет или Хамлет? Је ли то један исти човек? Не можете да одолите. Зграбите књигу, још у књижари и тражите неки знак, само мало од увода, да видите. Читате. Хамнет и […]
Џулијан Барнс, човек у свим – могућим и немогућим – капутима Кажу они који се сматрају добрим познаваоцима књижевности, и то оне добре, да је Џулијан Барнс један од највећих живих писаца. Овом и више него ласкавом титулом овенчали смо човека који је на светској књижевној сцени већ годинама а као да га заправо и […]