Džimi Hendriks u Malmeu Godinama, od kako dolazim u ovaj simpatični gradić na jugu Švedske, prolazim ovom ulicom pored zgrade izrazito žute boje što odudara od ostalih u ovom kraju. Što je najinteresantnije, preko puta nje je ulaz gde je na zadnjem, petom spratu stan u kome živi moj sin sa porodicom, a soba koju […]
Vukosava, Kominterna ….i komentari Početkom decembra 1905. godine u bosanskom mestu Blažuj [1] na samom obodu Sarajevskog polja, u svešteničkoj porodici Jokanović rodila se devojčica kojoj su dali ime Vukosava. Protin kum, koji je bio ubeđen da će protinica roditi sina kome je bio namenio ime Vuk, očekujući da nadolaze kurjačka vremena, nadene joj ime […]
Zvezdana prašina, omaž Milanu Vlajčiću. “Da me prosiš, ne bi pošla za te, Da s’ oženiš, bih se otrovala! “ Da ne beše jedne neprospavane grozničave noći, ne bih, tako, u jednom dahu pročitao Zvezdanu prašinu Milana Vlajčića (Dereta 2018). Bio sam na toj promociji knjige u Parobrodu, i kad sam ga zamolio za potpis, neuvereno se setio da […]
Zamalek – Dejan Tiago Stanković (roman o kismetu) „Kostina teorija bila je da za stare ljude i antikvitete važe ista pravila. Ako vremešan čovek ćuti ili trabunja, to je samo star čovek. Propoveda li, posebno ako su mu priče zanimljive i životne on je iskustvo, jedan život, i što je stariji, to je vredniji. Kvalitet […]
Брајан – Добрило Ненадић или У потрази за изгубљеним платном ”Ништа додуше није онако како изгледа да јесте” Прво издање овог романа је објављено октобра 2000. пред Cајам књига, можда баш и на Добрилов 60. рођендан. Рађање ове књиге прати једна узбудљива прича коју сам давно чуо, али већина учесника, макар битиниjих, је тада још била жива, тако […]
Eh, taj fudbal…Završi se i ovo svetsko fudbalsko prvenstvo. Gledali smo ga, uglavnom u piceriji Beograd, ili popularnije, kod Joce na Podolu. I fudbal je, kao najvažnija, najsporednija stvar na svetu bacio u zasenak i poplave, tornada, pijavice, grad veliki kao jaja koji je omlatio letinu i sve na šta je nailazio, i što smo […]
Opet zdravo žurim, da ne gori gas…* *Ovo mi je Dobrilo napisao 15. juna, a ja sam to shvatio kao svojevrsnu poruku da požurim sa onim što sam mu obećao. I mada sam se svojski potrudio u datim okolnostima koje je i sam shvatao kao ne proste da baš ne kažem teške, nije moglo brže. […]