Zamalek – Dejan Tiago Stanković

Zamalek – Dejan Tiago Stanković  (roman o kismetu)

„Kostina teorija bila je da za stare ljude i antikvitete važe ista pravila. Ako vremešan čovek ćuti ili trabunja, to je samo star čovek. Propoveda li, posebno ako su mu priče zanimljive i životne on je iskustvo, jedan život, i što je stariji, to je vredniji. Kvalitet antikviteta, kao i starih ljudi, jeste u tome da imaju priču.“

Dejan Tiago Stanković piše dopadljivo, uvodeći nas u priču skoro pa novinarski smestio je u knjigu 97 poglavlja, ili glava sa posebnim naslovima koji nam objašnjavaju ili pojmove, ili lica ili događaje…

Glavna lica ove filmske priče su njen narator Arna, istoričar umetnosti koja je u Kairo, drugo glavno lice priče, stigla u pratnji svoga supruga koga je u ovaj drevni grad doveo posao, tako da su oni sa svoje tri ćerkice našli stan u Zamaleku, trećem glavnom liku, može se reći i elitnom delu grada, na poslednjem spratu jedne od najviših zgrada, odakle se za lepog vremena video veliki deo grada ali i vrh velike piramide. Četvrti glavni lik je Kosta Preradović, jedan od vojnika iz kraljeve pratnje koji je posle bekstva iz Beograda na početku drugog velikog rata jedno vreme na putu za London, boravio u Kairu. Sticajem okolnosti, jugoslavenski kralj i pratnja su produžili dalje a Kosta je ostao u tom drevnom gradu sve do svoje smrti. Sudbina je, kako se priče nižu, svela Arnu i Kostu koji je bio vlasnik Antiquire El Zamalek est 1935. koja je i peti glavni lik ove sage o sudbinama ljudi koji su na neki način bili vezani za ove glavne likove.

Knjiga prati događaje – period od 1942. ali za priču je najvažniji svakako onaj od 1972. do 1992. koji omeđuje vreme boravka glavne junakinje u gradu, elitnom kvartu ali i najboljoj i najcenjenijoj antikvarnici u Kairu (i šire), kroz koju je prodefilovala ne samo stara i nova egipatska elita, već i deo diplomatskog kora i preprodavaca retkih predmeta. Pominju se tu i Naser, Sadat, Mubarak pa i muslimanska braća, dakle političari čiji smo mi (generacija pedeset i neke, kako je pevao Balašević) savremenici, pa nam se događaji koji promiču ovlaš pomenuti, čine bliski i poznati.

Nil, pustinja, prašina, Taher-beg, Kopti, Grci Egiptioti, Kira Marija, Toni, Leila, Oto, Nabila i sijaset drugih su samo usputni likovi koji prate glavnu priču.

Goran Marković je napisao:

„Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Darel, onda je na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dijago Tijago Stanković ovekovečio Kairo.“

Ovo sam citirao da bih dodao moj utisak da bi ovde trebalo dodati Istambul Orhana Pamuka.

Roman o kismetu?

Kismet je na arapskom usud, sudbina, udes, kob, dakle, ono što je svakom čoveku pisano, unapred predodređeno i neizbežno i s čim se unapred treba pomiriti.“

Ovo i jeste roman o događajima koji se nisu mogli predvideti u čudnoj igri koju je neko za učesnike priče predvideo. Živeći nekoliko godina u jednoj drugoj arapskoj zemlji, Iraku, u takođe drevnom gradu iz 1001 noći, Bagdadu, tamo za takva poimanja kažu Maktub …

za P.U.L.S.E: Milan Pajević

30.4.2021

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
Milan
Milan
1 month ago

Napisao sam osvrt na ovaj roman za jedan kniževni portal, aprila prošle godine.
Javio mi se DTS i zahvalio, pa smo malo i proćaskali, rekao sam mu da sam pročitao i ESTORIL a on mi je rekao da su ga uvrstili u školsku letiru u Portugalu. 
Dogovarali smo se da se vidimo na nekoj kafi, ali se nismo sreli. Žao mi je i tog neostvarenog susreta ali i čoveka. Prerano je otišao.