U potrazi za Šugar Menom: poslednja velika rokenrol priča

Originalni naslov: “Searching for Sugar Man”

Režija: Malik Bendjelloul

.

Godina: 2012

.

Žanr: dokumentarni

.

Trajanje: 86 min

.

Uloge: Stephen ‘Sugar’ Segerman, Mike Theodore, Rodriguez

..

.

.

Sugar man, won’t you hurry

Cause I’m tired of these scenes

For a blue coin won’t you bring back

All those colors to my dreams

Svako vreme ima svoje autentične junake. Ne vraća se što je nekad bilo. Danas, kada znamo da su sve velike priče već ispričane, potraga za Šugar Menom potvrđuje sve ovo, ali, kao i svaka originalna odiseja, ujedno i poriče. Naši autentični junaci, iz drugih su vremena. Ono što nikad bilo nije, dešava se. Ovo je zaista velika priča, ali nam nije jasno da li je “naša” ili je iz već dalekih 70-tih, kad je bolji svet izgledao moguć.

Zašto neko ko preko dana teško radi, noću neumorno nastupa? Zašto pisac proročanskih stihova i kompozitor anđeoske muzike radi najprljavije poslove u Dearbornu (Detroit, Michigan USA)? Ko je Sixto Díaz Rodríguez? Zašto se predstavlja kao Jesús Rodríguez? Zašto o njemu sa podjednakom nostalgijom govore i nepoznati “šljakeri” i poznati muzički producenti? Zašto publika u Americi ne poznaje muzičara čija ostvarenja visoko cene ljudi “iz posla” koji su radili sa imenima poput The Cure, Boney M, Miles Davisa? Zato što nema kompromisa sa umetnikom koji svoju umetnost beskompromisno brani?

Ono što nije moguće u jednoj dimenziji, realizuje se u drugoj. Nije poznato kako je primerak albuma “Cold Fact” (1970) dospeo u Južnu Afriku. Ostavivši iza sebe svet neostvarenih mogućnosti, “Cold Fact” je uronio u svet skoro nemogućih ostvarenja. Cela jedna generacija prepoznala je sebe u stihovima koje je na drugom kontinentu odbacila generacija za koju su pisani. Duh revolta sa ulica Detroita inspirisao je ulični duh Kejptauna. Dok je uz njegovu muziku stasavala budućnost Južne Afrike, Rodríguez je u Americi ostao bez muzičke budućnosti.

Spektakularni drugi LP “Coming from Reality” (1971) doneo je Rodríguezu spektakularni kraj karijere. Vest o samoubistvu na sceni posle još jedne bezuspešne turneje prešla je okean. Zašto je promocija velikih muzičkih kompanija poput A&M i Sussex Recordsa prošla bez odjeka? Da li su stihovi suviše politički angažovani? Da li se publika okrenula od umetnika jer joj je muzičar na nastupima okretao leđa? Da li su krivci Rodríguezovo latino poreklo i ime?

Iako Rodríguez u Americi nije pronašao publiku, publika u Južnoj Africi pronašla je Rodrígueza. I pored vesti o smrti idola, nezaustavljivo se rađa nova muzička scena. Sveže snage u Kejptaunu i Johanesburgu hrabro slede anti-establišment stav. Formira se drugačija crno-bela zajednica, povezana borbom protiv Aparthejda, cenzure, opresije … U vazduhu se oseća miris bunta, protesta, revolucije. Uprkos blokadi od strane zvaničnih medija, Rodríguezovi albumi dostižu milionske tiraže. Pesma “I Wonder” postaje himna jednog naraštaja. Njegov lik je svuda, na zastavama, majicama, tetovažama. Njegova muzika poziva, proziva, hrabri. Aparthejd pada.

Muzika je živela bez Rodrígueza. Može li Rodríguez bez muzike? Okružen ljubavlju svoje tri ćerke, napustiće umetničke ambicije, vratiće se slabo plaćenim poslovima, potonuvši potpuno u anonimnost. Nesvestan statusa ikone preko okeana, Rodríguez je i dalje čovek kojeg bližnji poštuju i vole. Nesvestan navodnog samoubistva, nesvestan zarade Sussex Recordsa na njegovoj muzici, nesvestan paralelnog sveta u čijem je formiranju pomogao, Rodríguez živi skromno, boreći se neumorno za proklamovane ideale.

U Južnoj Africi je nepoznato da Rodríguezovu muziku u Americi slabo ko poznaje. Kako je došlo do sudara dva paralelna sveta? Sudbina? Muzičari koji su pobedili rasnu mržnju saznali su da je njihov heroj živ. Publika je dočekala svog junaka, koji je nakon 25 godina dočekao priznanje. “Dom je tamo gde te prihvataju”. Ne može se opisati euforija koja je pratila prvo pojavljivanje Rodrígueza u Južnoj Africi.

Za P.U.L.S.E Jovan Pavlović

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Jovan Pavlović, Muzika