Uliksove filmske tajne – Mada su prema književnim delima Džejmsa Džojsa snimani filmovi, ekranizacije nisu pobudile pažnju sineasta ili mislilaca da o književnom delu hirovitog i umnog pisca progovore i sa stanovišta veze Džojsa i filma – smatra reditelj i kritičar Nikola Lorencin. Poznati autor ovu “nepravdu” ispravlja svojom knjigom jednostavnog naziva, ali “džojsovske strukture” – “Džejms Džojs i film”, koju je nedavno objavio Filmski centar Srbije.
Slavni irski pisac, autor kultnih romana “Uliks”, “Fineganovo bdenje”, “Portret umetnika u mladosti”, i zbirkr pripovedaka “Dablinci”… višestruko je povezan sa svetom pokretnih slika, bez obzira na ti što, po rečima Lorencina, možemo govoriti samo o “latentnom filmu” u njegovim knjigama.
– Nebrojeni su filmski “ispadi” u Džojsovom književnom radu: provocirajuće aluzije, poređenja, prožimanja, dodiri ili nagoveštaji mogućeg filmopisanja, izražavanje koje je blisko filmskom delu.
U svojoj knjizi, autor se, kako sam kaže, ne bavi pitanjima mogućih ekranizacija, već samo zapažanjima o Džojsu kao mogućem sineasti i o sineastičkoj naravi njegovog književnog dela.
Irski pisac se, po odlasku iz rodnog Dablina, 1904. (sa voljenom Norom) nakratko skrasio u Puli. Autor se pita da li se upravo na ovom mestu dogodio njegov prvi ozbiljni susret sa kinematografijom.
Pod svetlima velikog “Elektro-bioskopa” braće Lifka, Džojs je, krajem 1904. na pulskom trgu, širom otvorenih očiju, sanjario o nepoznatom i novom svetu.
Lorencin beleži i jedan važan podatak iz biografije tvorca “Uliksa” koji, i na pragmatičan način, dokazuje vezu pisca i filma: Džojs je, uz podršku italijanskih biznismena, krajem 1909. u Dablinu otvorio “Kinematograf Volta”, prvi bioskop u Irskoj.
– Raskošni bioskop bio je smešten u centru Dablina. Sačuvan je i program filmova odabranih za svečano otvaranje, a sam pisac je osmislio plakate i ispisao naslove filmova za prvu predstavu.
Mada je jedno vreme bio i menadžer, slavni Irac je brzo napustio ove “mutne i turbulentne vode neposrednog rada na filmu”. Po Lorencinovim rečima, Džojs je još dublje zaronio u svet pokretnih slika tokom svog višegodišnjeg života u Parizu (od 1920. do 1940), i tada filmskoj metropoli.
– Sva značajna, razuzdana i suptilna kinematografska zbivanja događaju se pred njim: od onih tehničke prirode do nastanka zvučnog filma.
Nije puno nedostajalo pa da se prva ekranizacija nekih Džojsovih stranica dogodi decenijama ranije, i to u režiji čuvenog Sergeja Ejzenštajna.
– Tri godine posle velikog uspeha filma “Oklopnjača Potemkin”, Džojs je u svom domu u Parizu krajem 1929. ugostio slavnog ruskog reditelja. Dve srodne duše raspravljale su o mogućnosti da “Uliks” doluta i do kinematografskih obala – piše Lorencin.
Džojsovi na okupu
Ruski reditelj je bio impresioniran Džojsovom tehnikom “toka svesti”, pa je na osnovu unutrašnjeg monologa glavnog junaka Leopolda Bluma, navodno, bio napisao i prvu verziju scenarija. Do saradnje ipak nije došlo, a ekranizacija Džojsovog dela dogodila se tek 35 godina kasnije.
– Vremenski, prema godinama rođenja i stasavanja, pisac je bio svedok pojave bioskopa i bio je u prilici da u dugom vremenu sledi trag pretvaranja ovog “čuda tehnike” u suptilnu i svemoguću mašinu kojom će nastajati novi svetovi i nove stvarnosti – piše Lorencin.
Irski pisac je, navodi autor, u svojoj literaturi “koristio” film i postupke izražavanja, ali istovremeno nije pokazivao interesovanje za direktnim angažovanjem u sedmoj umetnosti.
– Nije preduzimao ništa kako bi se izrazio neposredno, scenarijem ili adaptacijom svojih romana, čak ni kasnijih godina, kada su njegova dela stekla veliki ugled, a najčuveniji sineasti dolazili da pregovaraju o ekranizacijama.
Jer, Džojs je, kaže Lorencin, “bio literarni čovek koji je u carstvu jezika već mogao zasesti na svaki tron”.
Pisac kao statista
- Autor beleži da je irski pisac bio i jedan od statista (zajedno sa Pablom Pikasom i Ezrom Paundom) u filmu “Nečovečna” Marsela Lerbijea. – Dok je trajalo snimanje, Džojs je bio zamoljen, zajedno sa mnogim drugim istaknutim umetnicima pariskog visokog društva da se pridruži velikom skupu statista koji će svojim prisustvom uveličati muzički nastup glavne dive Žoržet Leblank.
A. Popadić
“Jednostavan napis” gospodina Popadića,neke među nama navodi da sebi i drugima postavimo ne baš jednostavna pitanja.
Da li se suština pisanja i mišljenja nalazi u”pokretnim slikama”?Da li je njihova suština slika?A suština slike crtež?
Da li se koren filma nalazi zapravo u stripu?
Jesmo li obučeni da se klanjamo tiraniji logosa?
Možda je Džojs naslutio neku drugu svetlost,Borhesovog Alefa?
Nekog drugog Džojsa?