Врелина прве заједничке сцене Де Нира и Паћина
Напомена: Неће бити препричавања радње, али свакако је боље да прво погледате филм ако бисте да избегнете откривање појединости.
Иако су већ глумили у истом филму, Куму 2, Ал Паћино и Роберт де Ниро никада нису снимили заједничку сцену до филма ,,Врелинаˮ, у режији Мајкла Мана. ,,Врелинаˮ (Heat, 1995.година) одише прецизном и сведеном режијом. Без компликованог наратива, нагласак ове крими-драме је на два лика; детектива Винсента Хану ког тумачи Паћино и професионалног пљачкаша ког тумачи де Ниро. Филм је подстакнут истинитим догађајима између криминалца Нила Мекалија (као истоимени де Ниров лик) и детектива Чака Адамсона, у Чикагу 1963.године, мада се радња филма одвија у Лос Анђелесу.
Сцена када се две глумачке громаде сусрећу започиње снажним и жустрим звуком гитаре, која преовладава у песми New Dawn Fades у обради Мoby-a, по оригиналној нумери групе Joy Division. На том месту сцена одједном бива ослобођена било каквих речи и препушта се вођству мајсторске невербалне глуме двојице главних актера.
Два пара очију која су обележила Серпика и Разјареног бика, Таксисту, Скарфејса и Кума, варниче контролисаном ватром. У смирају гитаре сусрет отпочиње. Лик де Нира на позив Паћиновог детектива пристаје да оду на кафу и камера се сели у чувени ресторан ,,Kate Mantilini ˮ на Беверли Хилсу. (Ресторан је био често посећиван од стране познатих лица, недалеко од Академије филмских уметности и наука, али је пре неколико година затворен, на жалост многих гостију, наводно јер власник није могао да испрати повећање кирије.)
Следи интелигентан дијалог који не дави а говори много, огољује ликове. Започиње детектив Хана, прелазећи одмах на путешествије пљачкаша Мекалија, на шта му овај узвраћа сарказмом.
Намера детектива није да просипа патетику и бахатост, при чему де Ниров лик показује вољу да саслуша детектива. Пун горчине и хладнокрвности, Мекали донекле ублажава став према Хани и наводи на помисао код гледаоца да је приметио намеру Паћиновог детектива. Сцена је и са престанком гитарских рифова рокенрол, интензитет глуме највиши, пуне концентрације код обојице глумаца, који су признали да су једва чекали, као и сам режисер, да сниме овај фрагмент обојен мушким принципом човековог бића, пулсирајућом мужевношћу.
Сто под ореолом жестине дели две стране закона и спаја две личности, које би у другачијим приликама биле најбољи пријатељи.
Они имају неколико крупних подударних тачака. Гаје непоколебљиву страст према ономе чиме се баве, толику да им кида неке дуге гране живота, пре свега оне на којима се творе породична гнезда. Обојица су предводници својих тимова, маркантне појаве. Обојица су несрећни, вукови усамљеници велеграда. Намера детектива Хане јесте покушај да разуме Мекалија и одврати га од немирног живота, од сталног ризика. Оба лика откривају своје намере, упозоравају другог истовремено незазирући од ривала. Показују одважност и смелост, код Паћиновог лика је више одважности, код пљачкаша смелости.
Има од џентлменства у овој сцени, снимљеној без претходне пробе, са пар понављања; има неког прећутног кодекса понашања. Као што су давно часнији витезови недвосмислено откривали своје намере противницима, као што су се у вестернима дешавали слични примери између представника и преступника од закона, тако је и ова сцена одраз релативно часног сучељавања, без презира, без мржње, у урбаном окружењу модерног доба. Руке главних ликова у завршним кадровима филма говоре да ли је разумевање између два странца уистину постојало.
За ПУЛС Никола Д. Стојановић
Де Ниро глумачка громада? Човек који има два израза лица, осмех ко луд на брашно и поглед у страну са затегнутим уснама пре него нешто каже. Тја.. зашта неки људи добијау хонорар.
”Де Ниро глумачка громада? Човек који има два израза лица…”
imaju ih i Džon Vejn i Bata Živojinović i gle, radi se o glumačkim gromadama… baš kao što je i De Niro.
Biti filmska ikona nije preterano u relaciji sa glumačkim kvalitetima i potencijalima. Džon Vejn jeste ikona, ali nije fantastičan glumac. Bata Živojinović, takođe. Ima još mnogo primera: Merilin Monro, Robert de Niro, Džordž Kluni, Tom Hanks i još mnogo njih imaju prosečno ili izuzetno malo glumačkih kvaliteta, ali su ikone. Industrija ih je stvorila.
Mnogi od njih bi mogli na “časove” glume kod Miki Manojlovića, Bruno Ganca, Marčela Mastrojanija i da ne nabrajam dalje. Verovatno ti je jasno o čemu govorim.