Уметник контроверзног понашања: Сликао је проститутке као девице, био убица и живео у бекству а данас га зову оцем Барока.
О његовом утицају на историју уметности, славни француски критичар Андре Берн-Џофреј је записао:
“Оно што започиње са Каравађовим делима је једноставно – модерно сликарство”. Слављен и оспораван, увек контроверзан, а по природи пргав и експлозиван, Каравађо је водио све само не “обичан живот уметника” и тек је у модерно време стекао статус великана барокног сликарства.
Уметник кога данас познајемо по имену Каравађо рођен је као Микеланђело Меризи. Каравађо је вероватно надимак који је добио по малом истоименом градићу у ком је рођен.
Непознато детињство
О његовом детињству не зна се много сем да је његова породица страдала као жртва куге од које су му умрли отац, баба, деда, укај, а неки извори помињу и мајку. Како било, извесно је да је до своје 13 године Каравађо остао потпуно сам.
Овај период његовог живота није нарочито познат. Имао је 21 годину када је као млади уметник дошао у Рим и неколико година провео радећи за познатије мајсторе. У том периоду једва је састављао крај с крајем, али је полако постајао познат на римској уметничкој сцени пре свега по брзини и вештини којом је сликао.
Његов рад ускоро је привукао пажњу кардинала Франческа дел Монтеа који је наручио већ славне слике попут “Музичара”, “Лаутисте” и “Светог Фрање у заносу”. Такође је ангажован и на пројекту декорације капеле Контарели у цркви Светог Луиђија деи Франћезија у Риму.
Дел Монтеа му је постао патрон, а за Каравађа, то је била одскочна даска.
“Сликар прљавих ногу”
Каравађове слике биле су контроверзне за оно време. Неке од његових религиозних слика црквене власти одбиле су да приме. Изгледало је као да ужива да шокира и да по сваку цену жели да се на сликама држи реалности, ма колико она гнусна била.
Каравађо је увео револуцију у традиционалну иконографију, стварајући снажне, неугледне фигуре, сликане без дотеривања и према типовима из народа. Они који су га подржавали звали су га генијем. За противнике он је погрдно био “сликар прљавих ногу“, јер је стварно, на ногама сликао и трагове прашине.
Наглашавао је сиромаштво и обичност Христа, апостола, светаца и мученика, истичући њихову поцепану одећу и, опет, прљавштину на стопалима. Дигла се велика прашина због тога што је Каравађо користио леш удављене проститутке као модела за чувену слику “Смрт Девице”.
Уметник са криминалним досијеом
Нису само слике биле контроверзне код Каравађа. Уметник је био хировит човек подложан инцидентима и, као да то није било довољно, и – веома порочан.
Често се опијао и новац зарађен тешким радом лако губио на коцки. Према једном полицијскиом записнику из 1604. године забележен је инцидент у ком је Каравађо бацио пун тањир хране конобару у лице после чега је дошло до туче. Само годину дана касније каменовао је полицајце.
Причало се и да је повезиван са никад разјашњеним крађама и провалама по Риму, а свакако са проституткама са којима се дружио и које су му служиле као модели за слике.
Уметник убица?
Године 1606. Каравађо је направио грешку која га је скупо стајала. Наиме, након неке неважне расправе, у жару је убио познатог римског макроа и свог пријатеља Ранућа Томасонија.
Пошто му је глава уцењена, био је присиљен да заувек напусти Рим. Наредних година Каравађо ће лутати по другим италијанским градовима стално чезнувши за Римом и да се у њега врати. Једина нада била му је да добије помиловање од Папе, али му то није пошло за руком.
У том лутању и непрестаној селидби настаје слика “Седам дела милосрђа”.
Пошто није успео да се врати у Рим, Каравађо одлази на Малту. Тамо се сусрео са припадницима реда Малтешких витезова. Велики Мајстора Реда Светог Јована, Алофа де Вињакура прима га у Ред, а Каравађо ту ствара своје грандиозно дело “Одрубљивање главе Светог Јована Крститеља”.
Пргав до краја
Међутим, Каравађо ни на Малти није дуго имао мира. Пргав, какав је био, наводно је напао једног од “највиших” витезови у Реду. Моментално је завршио у затвору, одакле је побегао, али је и избачен из Реда “Јовановаца”, пише портал Винтаге news.
У јулу 1610. године, Каравађо је изненада умро. Постоје индиције да је боловао од маларије на обали Лација недалеко од Рима где се највероватније крио док је чекао да његови моћни пријатељи у Риму за њега организују помиловање. Други историчари пак тврде да су га из освете убили припадници Малтешког реда или плаћене убице послате од стране породице макроа ког је убио. Има и оних који сматрају да је умро од тровања уљаним бојама или чак од сифилиса.
Данас, Каравађу се са сигурношћу не зна ни гроб. Заговорници теорије да је убијен тврде да су га Малтешки витезови бацили у море и тако избрисали сваки траг свог злочина. Највероватније је сахрањен у некој масовној гробници оног времена.
Године 2002. откривени су остаци тела у гробу цркве у Порто Ерколе за које су истраживачи истакли да су “85 одсто” сигурни да припадају Каравађу, али су ову тврдњу одбацили многи угледни историчари.
Извор: Историјски Забавник
Каравађо – Уметник контроверзног понашања napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →