Свет парадокса у песмама Јелене Глишић
Прва песничка збирка Јелене Глишић говори о љубави, тачније о непрекидном трагању за њом. Садржи педесет песама разврстаних у три циклуса. Први циклус: „ За њега од ње“ садржи двадесет песама, други, „За њу од њега“, дванаест, и трећи циклус „Узајамно“, осамнаест песама.
Кроз сва три циклуса, присутан је мотив трагања за неким кога већ познаје „да ли из неког будућег живота, или неког прошлог бића“, ни сама није сигурна. Сада га је поново пронашла уз неодољиви осећај препознавања и блискости. Састанци и растанци се смењују и ништа није коначно у тој сталној размени различитих стања и осећања између ње и њега. Трагајући за љубављу, песникиња истовремено трага за сопственим идентитетом. Описујући стварне и имагинарне ситуације између мушкарца и жене, она склапа мозаик састављен од парадоксалних елемената, који иако очигледно контрадикторни и неочекивани, међусобно су повезани и стварају слике које постоје истовремено и опстају током времена доводећи до трајног јединства супротности и коначно изражавајући целовиту природу истине.
Сам наслов „Дневна ноћ у ноћном дану“, носи у себи парадокс, контраст. Др Нермин Делић, рецензент и критичар, наводећи стихове
„Виртуелно живим /реално умирем полако“… констатује да „песникиња у свега два стиха дефинише стање контраста у коме се једна жена може наћи – све због љубави“.
Ту се прожимају дуалитети, црно и бело, дан и ноћ, мрак и светлост, туга и радост, празнина и испуњеност, топлина и хладноћа, сан и јава, љубав и мржња, добро и зло, мушкарац и жена, живот и смрт. Тако песникиња на свом песничком разбоју тка густо црно-бело ткање, на коме се веома ретко нађе и понека нит неке друге боје.
Осећање љубави, као што је свима познато, извор је неисцрпне инспирације. Ствара усхићеност, доноси радост, вољу за животом, али често и осећај да љубав није узвраћена, или то није у довољној мери. Ипак, то чаробно стање и осећање не нестаје тако лако, већ нас тера да увек изнова трагамо за њим и изнова се њиме усхићујемо. Истовремено, кроз слатке и горке тренутке, све јасније и истинитије спознајемо живот, свет око нас, друге људе и коначно себе саме.
Занимљиве су слике контраста и двојства, као и пример алитерације, у следећим стиховима:
„Преплићу се два лика, у налету предајеш ми душу, потом се склупчаш и занемиш“ (15).
Песникиња наставља, показујући да њен лирски субјекат не губи присебност ни у тренуцима кад схвата да су осећања мушке фигуре половична или из неког разлога прикривена, недовољно исказана:
„Пролазе времена разна, поздрављам нека и предајем себе, али и ја ћутим док их опет све враћам теби“ (15).
У песми „ Даљина блиског“, која би могла да се назове и „Близина далеког“, јавља се спознаја:
„Бити ближе понекад је теже…Даљина некако спаја, близина некада може и да разара“. (25).
У непрекидном трагању за сродном душом коју је негде већ срела, Јелена Глишић истовремено трага за својим алтер егом, другим ја, за оним још неупознатим или недовољно упознатим делом сопства, а све што је непознато, представља тајну и призива страх.
„Ја сам ти и ти си ја, два вечно поломљена дела која су се на вековном путу срела (26)…Немој да нестајеш и да се губиш, јер непрегледна је шума мога бића. Неистражене стране на које не смем да одем, можда чувају тајне дубоке, скривају истине кључа“. „Острво, али није усамљено, само је само“
Острво као метафора у овој игри речи указује на човека у општем смислу који је у својој најдубљој суштини сам, и у коначници тежи оном најважнијем и најтежем сусрету, са самим собом.
Ево још једног парадокса:
„Пијем што више, да растерам мање, те очи дубине, које тајну опстанка држе”.
Из стиха у стих, кроз слике контраста и двојности, откривају се осећања и истине свима блиске, које су сви некад доживели и проживели.
„Да ли је то била љубав када ме је у оба света опијеност водила, несаница стално успављивала, а јава ми снове будила“(48).
Јавља се спознаја да снови осим поетске лепоте имају и другу страну, горку и опору. Неминован је растанак са њима због сукоба са реалношћу који настаје онда када им се превише поверује и препусти се зову ирационалног.
„Збогом снови, збогом…због чега, због неистине“(65).
У песми „Не постоји“, јавља се једна мисао или осећање које ником није страно
„ја волим оно што не постоји…, надохват ми је у виду даха, таман да удахнем склизне у нечијем погледу“.
Коначно, на поетским теразијама Јелене Глишић, песма „Тасови“, „Два лица на сцени борбе живота и смрти. Двоје у истој души дана и ноћи. Пар ока, црно и његово бело. У спојеним телима љубави и мржње, обитавају у бесконачности, горе и доле. Са својим светлостима и мраком боре се добро и зло мушкарца и жене.
Јасно је да је веома тешко постићи равнотежу тамо где су контрасти изражени, где се фигуре мушкарца и жене претварају у два супарника на живот и смрт у гладијаторској арени. Може се наслутити да ће већ у следећој збирци ( у припреми ) Јелене Глишић, сви међусобно супротстављени елементи у овој дихотомији црно-белог света, наћи своја нова и другачија места и створити једну складнију слику мушко-женског света, где ће се појавити и неки други, ведрији и живљи тонови. У непрекидном плесу Ероса и Танатоса, извесно је да ће добро, љубав, топлина, коначно сам Ерос који стално тежи обнови живота, за нијансу однети превагу над вечно присутном сенком Танатоса.
(Јелена Глишић, Дневна ноћ у ноћном дану, Галаксијанис Ниш, Удружење Књижевника Србије, 2024, 83 стр.)
Јадранка Бједов (рођена Милановић),рођена је 1959. године у Пули, Хрватска. Дипломирала је на Филозофском Факултету у Нишу, група англистика, професор енглеског језика и књижевности. Преводи поезију са енглеског, као и поезију модерних аутора на енглески језик. Преводи су објављени у часописима „Тимок“, „Развитак“, „Словословље“.
Пише поезију и прозу. Неколико прозних прича објављено је на различитим порталима у Србији. Поезија јој је заступљена у многим зборницима широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, као и преводи њене поезије на енглеском језику, у иностраним зборницима, ван региона. Вредно је поменути и зборник „Песнички трагови Зајечара“, који су приредили песници Живко Николић и Милош Петковић, објављен 2023.
Објављивала је у часописима: Public Figure, Монс Ауреус, Звездани колодвор, Башта Балкана, Суштина поетике, Словословље, Авлија, Фиока, Петрушка настамба, Poem Hunter, Kavya Kishor, Immagine Poesia (међународни зборник поезије у коме је објављена песма у част песнику Дилану Томасу, Dylan Day 2024. Фестивал посвећен Дилану Томасу одржава се у Торину, у Италији). У зборнику Being human… a poetic plea for humanity , у издању Inner Child Press, песма такође на енглеском језику.
Објавила је три збирке поезије: „Глас из праскозорја“ КИД Лексика Неготин 2016, „Урок“, Нова Поетика 2019, „Стабло са чулом слуха и вида“, Српска кућа Пожаревац 2022.
Живи и ради у Зајечару као професор енглеског језика. Члан је СКОР-а и Удружења књижевника Србије
Свет парадокса added by Jadranka Bjedov on
View all posts by Jadranka Bjedov →