Decenijama posle…”Neprilagođeni”
Za film Džona Hjustona, Neprilagodjeni /Misfits/ govorilo se da su okolnosti u kojima je snimam bile često dramatičnije nego sadržaj filma.Što je istina.
Film je počeo da se snima u Nevadi, Reno tačno pre 50 godina krajem jula, početkom avgusta 1960. Priča o trojici kauboja koji hvataju divlje mustange da bi ih drugi pretvorili u hranu za kučiće.
U filmu se zadnji put pojavljuju tadašnje dve najveće holivudske zvezde: najženstvenija glumica Holivuda Merilin Monro i najmuževniji glumac Klerk Gejbl. Film je sniman na vrućini od preko 40C. Neprilagodjeni je i poslednji film sniman u crno-beloj tehnici što mu dodaje i dokumentarnost. Džon Hjuston ga namerno nije snimio u koloru da bi postigao i naglasio atmosferu turobne, depresivne, ogoljene, beskrajne pustinje u Nevadi kao vizuelnu metaforu za potpunu izolaciju glavnih junaka od spoljnog sveta.
Koja vrsta filma je Neprilagodjeni?
Prilično je teško odgovoriti. Da li je nekonvencionalni vestern? Da li je ljubavna priča, savremena melodrama o muškarcima? Sve zajedno?
Neprilagodjeni je mit o porodici i mit o američkom Zapadu.
‘Nevada je puna neprilagodjenih ljudi koji se nigde ne uklapaju i koji su izgubili svaku veru u sebe’, izjavio je Artur Miler u intervjuu kada su ga pitali gde je dobio inspiraciju za scenario.
Neprilagodjeni je priča o nesrećnim, usamljenim i neprilagodjenim izgubljenim dušama. O trojici koji su se zaljubili u istu nesigurnu ženu.
Neprilagodjene je Artur Miler napisao za svoju ženu, Merilin Monro dok im se brak raspadao.
Neprilagodjeni je film o Merilin Monro.
Na snimanju su se smenjivale neugodne situacije : Džon Hjuston bi umoran od noćnog bančenja zaspao na snimanju, a Merilin bi pod dejstvom alkohola, pilula za spavanje i za smirenje kasnila i zaboravljala dijaloge i tekst. Miler je scenario dopisivao, menjao kako se i koncept filma menjao tokom snimanja. Merilin je u avgustu 1960. prekinula snimanje završivši u bolnici na detoksikaciji od droge i alkohola. Samo dve nedelje po završetku snimanja, Klerk Gejbl je imao fatalni srčani udar. Sledeće godine, 5. avgusta 1962. Merilin je umrla od preterane doze lekova za spavanje i umirenje.
Magnum foto agencija je u okviru promocije filma angažovala devetoro svetskih fotografa: Iv Arnolda/Eve Arnold, Kornela Kapu/Cornell Capa, Henrija Kartije-Bresona/ Henri Cartier-Bresson, Brusa Dejvidsona/Bruce Davidson, Eliota Ervita/Elliot Erwitt, Ernesa Hasa/Ernst Haas, Eriha Hartmana/ Erich Hartmann, Inge Morat/Inge Morath, i Denisa Stoka/Dennis Stock koji su napravili preko 200 eskluzivnih fotografija sa snimanja filma, a Serž Tubajan/Serge Toubiana/ , urednik poznatog filmskog časopisa Cahiers du Cinema je kolekciju fotografija Magnum agencije izdao u knjizi sa jednostavnim nazivom, Neprilagodjeni/Misfits/2000/
Nekoliko knjiga je napisano sa snimanja i o filmu Misfits, ali ovu knjigu od svih ostalih izdvaja nikad do sada vidjene fotografije. U knjizi je i intervju sa Artur Milerom i esej koji je napisao Serž Tubajan. Knjiga je dokumentarni foto esej ne samo o detaljnom opisu i procesu snimanja filma već je i tužan nagoveštaj i zabeleženi dokument agonije i teške depresije kroz koju je Merilin, na očigled svih, prolazila.
Kraj filma pripada klasici. Monro i Gejbl voze u sumrak, ona pita:
‘Kako ćeš pronaći put kući u mraku? ‘
‘Gledaj u onu veliku sjajnu zvezdu ispred nas. Put je ispod nje. Odvešće nas pravo kući’.
Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić