Abrahadabra: Alister Krouli /prvi deo/ – Ljudi su bića sklona masovnim histerijama. Dovoljno je svega nekoliko reči i malo neupućenosti pa da se stvori fama oko bilo čega, te tako i oko likova i dela ljudi koji svojim intelektom uveliko prevalizale nivo običnih smrtnika i epoha u kojima žive i stvaraju. Potrebno je samo da se udobno zavalimo i da dnevna žuta štampa odradi posao za nas. Na nama je da poverujemo u priču, pod uslovom, naravno, da nemamo nikakvih znatiželja da sami saznamo i istražimo malo više o temi o kojoj bismo voleli da diskutujemo.

Upravo tom formulom dobili smo najuvrnutijeg čoveka na svetu, kako ga ne retko etiketiraju. Često opisivan kao hedonista, biseksualac, eksperimentator sa drogama i veliki kritičar društva, on je bio je ekspoze jednog vida libertinizma zasnovanog na čuvenoj formuli:

Neretko prozivan i najvećim zlikovcem i često optuživan za najrazličitija (ne)dela, satanizam, ubistva, optuživan od nedovoljno upućenih u učenja i filozofiju po kojoj je živeo. Govorimo, naravno, o Alisteru Krouliju (Edward Alexander Crowley, 12.10.1875 – 1.12.1947). Jer, kada je o njemu reč, čini se da danas, uglavnom, postoje dva tipa ljudi: jedni ga momentalno oboje u crno i svaki svoj dalji stav baziraju na neproverenim pretpostavkama, dok oni drugi imaju tendenciju da ga uzdižu na nivo božanstva, klanjajući se svakom njegovom potezu. Svakako, u oba slučaja radi se o ekstremima koji ne daju realnu sliku ličnosti, a iz ličnog iskustva čini mi se da je relativno mali broj onih koji lik Alistera Kroulija sagledavaju na jedan normalan, analitički način. Njegov lik i delo suviše su dugo trpeli pogrešno tumačenje i satanizaciju od strane dezinformisanih biografa i vreme je da se stvari postave na svoje mesto. Ovde bih voleo da vam ispričam priču o Krouliju, čoveku čiji um tek s vremenom počinjemo da posmatramo u pravom svetlom.

Edward Alexander Crowley, pre svega, važi za jednog od najvećih poznavalaca okultnih pravaca i misticizma, ali je on ujedno bio i književnik, šahista i pasionirani planinar. Za njegovo rano okretanje duhovnosti ‘zaslužna’ je porodična klima iz koje je potekao, kao i strogo vaspitanje koje mu je, najverovatnije, podarilo čeličnu volju, po kojoj je za života bio itekako poznat. Njegov otac, Edvard, bio je inženjer koji nikada nije radio u struci, već je svoje ispunjenje pronašao u ulozi sveštenika hrišćanske sekte Plimutska braća (The Plymouth Brethren). Ta činjenica automatski je značila da će detinjstvo Kroulija u dobroj meri biti obojeno verskim fanatizmom, koji ova sekta propagira. Gubitak oca, s otprilike osam godina, bila je jedna od značajnijih prekretnica u životu mladog Kroulija, jer je na oca gledao s velikim poštovanjem i divljenjem. A s obzirom na to da je njegov otac bio i vlasnik pivare, porodica je od zaostavštine bila finansijski dobro obezbeđena, te su vrata obrazovanja i manje-više lagodnog života bila otvorena. Kako to obično biva, mešanjem verskog fanatizma s mladim i živahnim dečačkim umom, obično zna da stvori mladića nedovoljno iživljenog. Od najranije mladosti važio je za problematično dete, što je dovelo do toga da kao učenik biva izbacivan iz više škola, upravo zbog nedoličnog ponašanja. Takav razvoj događaja ubrzo je doveo i do njegove lične pobune protiv hrišćanskog verskog ustrojstva, pod čijom senkom je bio vaspitavan tokom čitavog detinjstva. U periodu upisa na Triniti koledž (Trinity College, Cambridge), menja svoje ime u Alister i ujedno počinje s ispoljavanjem brojnih interesovanja, među kojima je i sklonost ka pisanju poezije i šahu.  Ostalo je zabeleženo da je na prvoj godini studija uspeo da pobedi i predsednika šahovskog društva na koledžu. Takođe, u tom periodu počinje i njegovo zanimanje za misticizam i okultno. Pravac u kome će, u narednim godinama, iskazati svoj mentalni vrhunac.

Može se reći da je jedno određeno delo ostavilo poseban trag na mladog Alistera Kroulija, usmerivši ga čvrsto ka okultnim naukama. Radi se o knjizi Karla Ekerthauzena “Oblak nad svetilištem“ (The Cloud Upon the Sanctuary), koja govori o tajnom bratstvu koje bdi nad razvojem čovečanstva. Od tog momenta njegov cilj je isključivo bio ulaz u jedno od tih tajnih društava, okrenutih tajnim učenjima istoka. Tih godina za vreme studija i brojnih poznanstava, dolazi u kontakt i sa Džordžom Sesilom Džonsom, članom okultnog društva Zlatna Zora (Hermetic Order of the Golden Dawn), okultnog reda nastalog krajem XIX i početkom XX veka. Preko tog poznanstva i sam je stupio u društvo Zlatne zore. Taj red je, s punim pravom, predstavljao simbol renesanse mističnih učenja i razvoja zapadnog hermetizma s početka XX veka. Društvo je osnovano od strane trojice poznatih rozenkrojcera i bilo je zatvorenog tipa. Važilo je za elitnu okultnu ustanovu viktorijanskog Londona. U osnovi Zlatne Zore nalazila se kabala, odnosno judeo/hrišćanski misticizam.

Kabala je drevno jevrejsko ezoterno učenje koje se oslanja na dublje tumačenje Tore. Prenosila se isključivo usmenim putem sve do III veka, kada je napisana ”Sefer Jecira” (ספר יצירה, Knjiga Postanja), koja tumači stvaranje sveta putem mistične simbolike deset sefirota Drveta života i dvadeset dva slova hebrejskog alefbeta. Dalji razvoj Kabale, kao učenja, nastavlja se u španskoj Jevrejskoj zajednici, gde u XII veku nastaje delo ”Zohar” (ספר הזוהר, Knjiga Sjaja), koje tumači mističnu stranu ”Tore” (ספר תורה, Petoknjižje) i tada se prvi put jasno definiše glif Drveta života, kao centralnog simbola kabale. Kabala kasnije postaje temelj zapadnog misticizma i hermetizma, zaslugom brojnih poznavalaca ove oblasti koji se koriste simbolom Drveta kao sredstvom direktne i praktične komunikacije. Sa njima prestaje uloga Kabale kao tajnoga učenja i počinje nova era shvatanja kabalističke doktrine, kao snažnog psihičkog pokretača, motora unutrašnjeg razvoja čoveka, donekle oslobođena religijske pozadine, u zavisnosti od tumačenja. Zahvaljujući brojnim društvima, pre svih Zlatnoj Zori i ljudima koji su se tu okupili, krajem XIX i početkom XX veka dešava se renesansa mističnog stvaralaštva na području Evrope. Kroz takvu formu inicijat je imao instrumente za rad na sebi, odnosno smernice duž puta lične samospoznaje. Kamen temeljac za ostvarenje Velikog dela, čemu svaki adept teži. Od poznatih članova ZZ, svakako treba pomenuti Vilijema Batlera Jejtsa, pisca i dramaturga, Gustava Mejrinka, austrijskog pisca, dramaturga i prevodioca, Florens Far, britansku glumicu, režiserku i kompozitorku. Cilj bavljenja okultizmom, pre svega, ogleda se u samospoznaji dubljih aspekata ljudskog bića i u ovladavanju njima.

Tako Alister Krouli započinje svoj najplodniji i najdinamičniji period života. Ulaskom u Zlatnu Zoru, biva iniciran u tzv. spoljni red. On tada dobija svoje prvo od mnogih magijskih imena – Perdurabo, što u prevodu znači izdržaću do kraja. Ubrzo po inicijaciji usledio je poziv od jednog od istaknutijih članova reda da započne sa njim saradnju. Tako Alan Benet postaje njegov tutor i učitelj, sa kojim je jedno vreme i živeo, sve do Alanovog odlaska na Cejlon i posvećivanja Budizmu. Rad njih dvojice se uglavnom temeljio na izučavanju tehnika ceremonijalne magije i upotrebe droga u okultnim radovima. Kasnije je i sam Krouli napisao knjigu na temu upotrebe droga pod nazivom “Dnevnik uživaoca droge“. U tom svom istraživanju metoda ekstaze Krouli je postao i stručnjak za pitanja štetnosti, odnosno korisnosti upotrebe raznih droga. Svoje znanje i iskustvo kao i svoje ekstravagantne poglede na svet udružio je u svom delu Dnevnik uživaoca droge, izradivši majstorski prikaz zavisnosti prema tvrdim drogama (heroin, kokain…) i zadire još dublje u svojoj analizi duševnog mehanizma koji sputava čovekovu istinsku Volju. Zbog toga danas Alistera često omalovažavaju, ali jedan od osnovnih razloga za detaljnije upuštanje u svet droge bio je i taj da je njemu ona bila prepisivana medicinski, kao lek, u terapeutske svrhe. Što je u to doba bilo apsolutno legalno, iako je u tom periodu razvio heroinsku zavisnost. Za života je bolovao od astme i težeg oblika bronhitisa, da bi, na kraju, i svoj život okončao usled komplikacija respiratornog sistema.

Kroulijev put i napredak kroz ZZ je bio neverovatno brz i uspešan. Iako je početkom 1898. godine tek bio iniciran u red, do maja iste godine uzdiže se do ranga Filozofus, čime je prevazišao tzv. Spoljni red unutar ZZ. U Parizu 1900. godine, biva uzdignut u stepen Adeptus Minor, u okviru Unutrašnjeg reda (Inner Order) i to od strane jednog od osnivanča Zlatne Zore, Mek Gregora Metersa (Samuel Liddell MacGregor Mathers), sa kojim je bio u prijateljskom odnosu tih godina. Poslednji, Treći, red završavao se stepenom Ipsissimus.

Takvom, ubrzanom, razvoju događaja par činjenica išlo je na ruku. Prvenstveno se mora reći da je sam Alister važio za nekoga ko je imao izuzetan dar za okultizam i misticizam, te u kombinaciji s inteligencijom koja ga je krasila imao je otvoren put ka munjevitom napretku u hijerarhiji reda. Takođe, razvio je i blizak odnos sa samim Metersom što je ceo proces dodatno ubrzalo. S druge strane, te godine su važile za period rasula i krize u ZZ. Došlo do problema jer se većina članova pobunila protiv autokratije samog Metersa, zahtevajući promene unutar reda, kao i na samom vrhu. U tim prvim momentima tzv. pobune, Krouli nije bio na strani pobunjenih. Medjutim, ubrzo se  ispostavilo da ni prijateljstvo dvojice magova neće dugo potrajati. Burno su se razišli Meters i Krouli. Jedan od glavnih razloga za svađu je objavljivanje tajni i rituala ZZ od strane Kroulija. Postoje mnoge priče da je između njih dvojice besneo svojevrsni magijski rat. Čak se išlo dotle da je Krouli optuživan za smrt Metersa, koji je umro od gripa. Ipak, u vihoru sukoba unutar samog reda i sam Krouli biva izbačen.

Duboko pogođen krizom unutar ZZ, on naredne dve godine provodi lutajući od Nju Jorka do Meksika, potom preko Tihog okeana do Japana, te dalje sve do Kine i Cejlona, gde se susreo i sa svojim starim prijateljem i mentorom Alanom Benetom. Tokom putovanja intenzivno je praktikovao zlatnozorske tehnike, ali i pridodavao neka nova znanja do kojih je, tokom te dvogodišnje avanture, dolazio. Takođe, dok se nalazio u Aziji posvetio se nakratko i planinarenju, pokušašvši da osvoji vrh K-2 na Himalajima. U tome nije uspeo, sprečen malarijom i gripom, od čega je oboleo dobar deo ekspedicije.  Uspeli su da se popnu do 6.000 metara, pre definitivnog odustajanja.

U London se vraća 1903. godine, osnovavši svoju izadavčku kuću. Ubrzo upoznaje Rouz Keli, sa kojom stupa u brak već nakon nekoliko nedelja veze. Često se navodi da je glavni razlog njegove fascinacije s Rouz bila činjenica da je ona bila izuzetan spiritiskički medijum, a to je okultnom umu Kroulija bilo više nego dovoljno da sa njom stupi u bliži odnos, a potom i u brak. Taj momenat je možda i najvažniji u okultnom radu Alistera Kroulija, jer samo godinu dana kasnije objavljuje ”Knjigu Zakona” (Book of the Law, Liber Al vel Legis). To delo predstavlja kamen temeljac njegove doktrine u nastanku. Delo nastaje za vreme posete Egiptu, u Kairu, kada je Rouz ispoljila do maksimuma svoje medijumske sposobnosti. Nejasno je da li je Krouli na neki način učestvovao u izazivanju izmenjenog stanja svesti kod Rouz, ili se to desilo spontano, ali prema svedočenju samog Kroulija, ona je u više navrata ispoljila promene stanja svesti i mentalne percepcije, stalno tvrdeći, u nekom polu transu, da ga neko očekuje. Pisao je u svom dnevniku da ga je dodatno zbunjivalo to što je ona u tim trenucima govorila stvari koje nikako nije mogla da zna, niti čuje od bilo koga. Tako dolazi do diktiranja ”Knjige Zakona” od strane entiteta nazvanog Aivaz (Aiwass), u trajanju od po sat vremena, u rasponu od tri dana, 8. 9. i 10. aprila, 1904. godine. Knjigom Zakona objavljuje se nastupanje novog eona, eona Horusa, koji smenjuje dotadašnji eon Ozirisa. Time Alister uspostavlja svoju doktrinu Teleme. Prvo i osnovno pravilo kaže:

Čini šta ti je Volja i to neka je jedini zakon.
(Do what thou wilt shall be the whole of the Law)

.

I upravo se ova parola uzima na nož, jer često se tvrdi da tom porukom poziva na opštu anarhiju. Ipak, poruka je mnogo dublja. Jer volja ovde označava čovekovu istinsku, uzvišenu Volju. Tada nema anarhije i haosa, na koje aludiraju nedovoljno upućeni.

Drugo pravilo glasi:

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.
(Love is the law, love under will)

.

Ovde se na ljubav gleda kao na uniju dve različitosti, dva kraja spektra, stapanje dve krajnosti, dva polariteta. Njihovo usklađivanje je ključ prosvetljenja, koje se postiže kada se kontoliše aparatom Volje. Zato nema jasno definisanih pravila između dobra i zla, već su oba principa samo dve krajnosti. Rečima našeg dualnog sveta – zlo se pre krija u krajnostima, disbalansu, dok dobrim možemo nazvati ekvilibrijum i ravnotežu dva suprotna, a opet ista, pola. Samim tim, radi spoznaje ovih principa, okultista mora iskusiti obe strane medalje.

Jedna od prepoznatljivijih formula koja se odnosi na nastupajući novi eon je uveliko poznata reč abrakadabra (abracadabra), koju svi mi imamo u glavi, najčešće iz mnogih crtanih filmova, kojom se direktno aludira na magiju. Naravno, to nikako nije slučajno. Ta reč izvorno potiče iz aramejskog jezika, koji je danas, maltene, potpuno iščezao:

אברא כדברא

Ibra k’dibra

Stvorio sam svojim rečima

.

Ipak, u svetlu svoje novoeonske filozofije Krouli je koristio reč abrahadabra, zamenivši C sa H, aludirajući na princip eona Horusa, ali podsećajući i na jedan od rituala. Drugi, još dublji, razlog za slovnu promenu krije se u čitanju reči po sistemu gematrije, odnosno numeričkim vrednostima slova. Po tom sistemu svako slovo, posebno u hebrejskom jeziku, nosi određenu numeričku vrednost. Tako, korišćenjem slova H, vrednost formule abrahadabra iznosi 418. Inače, taj broj se često javlja u Kroulijevoj Telemi, te na taj način povezuje različite bitne aspekte njegovog sistema (Boleskin – BVLShKIN, Ra Hoor – RA HVVR, Aivaz – AIFΑΣΣ; sve ove reči imaju istu numerčku vrednost, 418) i, pored broja 93, predstavlja osnovu misterija Teleme. Njen temelj. Abrahadabra takođe označava Reč dvostruke moći, sjedinjujući mikro i makro kosmos, kroz simboliku pentagrama i heksagrama, čoveka i svemira. Čovek kao svemir u malom. Takođe, istim sistemom zamene služio se i pri kovanici magika (magick), koju daleko češće koristi, umesto reči magija. Korišćenjem gematrije, svaka reč dobija jedan potpuno drugi i dublji smisao, skriven od profanih čitalaca. Čak se, radi skrivanja određenih znanja i simbolike, pribegava i namernim greškama pri pisanju, čime bi se znanje štitilo od neiniciranih pojedinaca. Jevrejski rabini često su se time koristili, kada govorimo o pisanoj kabali.

.

/Drugi deo teksta/

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

Sajt ARSmagine.com

(C) FrenzySpark.com

Um i Spoznaja na portalu P.U.L.S.E

  alister krouli, Dražen Pekušić, kabala, telema, zlatna zora