Aleksej Balabanov – Perestrojka nas je uništila

Organizatori FEST_a neće pogrešiti ako u vreme otvaranja ovog festivala, dok bude prikazivan film Alekseja Balabanova „Morfijum“, organizuju dežurstvo službe hitne pomoći – za slučaj da gledaoci počnu da padaju u nesvest kao što se nedavno dogodilo u Solunu. Projekcija je morala da bude prekinuta dok onesvešćeni nisu odneti iz sale, pa je onda film ponovo pušten.

Balabanov, koga smatraju jednim od najboljih ruskih reditelja danas, često ističe da njegovi filmovi nisu pravljeni za široku publiku. Intervjue vrlo retko daje, jer filmovi “govore sami za sebe”. Rođen je 1959. u Sverdlovsku, završio prevodilački fakultet, a potom scenario i režiju. Živi u Peterburgu. Snimio je veoma poznate filmove  –  „O nakazama i ljudima“,  „Brat“, „Brat 2“,  „Rat“,  „Žmurke“, „Teret 200“.

Film  „Morfijum“ koji otvara FEST, snimljen je po scenariju Sergeja Bodrova, mladog glumca koji je posle svog prvog filma „Brat“ postao zvezda, a snimajući drugi,  „Brat 2“, poginuo u nesrećnom slučaju.

Zamoljen da prokomentariše reakcije gledalaca na surovost u njegovim filmovima, Balabanov odgovara:  – Ja ne snimam filmove za gledaoce.

Nego za koga?

Za sebe.

Zašto ih onda prikazujete na festivalima?

Zato što vidim da postoji interesovanje.  Oni se dopadaju publici. Kad se film snima za sebe, kad se ne misli na to kako će reagovati publika i da li će joj se dopasti, uvek ispadne bolje.

Svi Vaši filmovi su šokantni, surovi…  Zašto?

Ne znam.  Ja sam prosto takav čovek. Ništa ne radim namerno.  Prosto snimam filmove onako kako smatram da treba. Ja prosto sa ekrana govorim ono što se dešava u stvarnom životu. Ako je gledalac čovek koji misli, njemu posle projekcije biva mučno. Mučno, jer shvata u kakvom svetu živimo. A ako je debelokožac kao slon, ili je navikao da nosi ružičaste naočari, njega ništa ne može da dirne. Ja snimam tako teške, skandalozne filmove zato što je društvo takvo. Kad postane normalno, i moji filmovi će biti normalni.

Film  „Morfijum“  pravljen je po Bulgakovu koji je, kao što je poznato, koristio narkotike.  On je, dakle, pisao na osnovu sopstvenog iskustva.  Da li je i vama bilo potrebno takvo iskustvo da biste snimili film?

Ne. Ja sam samo jednom u životu probao marihuanu, a Sergej Bodrov, dvaput. Nije mi se dopalo, shvatio sam da ja nisam za to. Bez obzira na to, nije mi bilo teško da se latim snimanja –  čitao sam Bulgakova više puta, a i verovao sam Sergeju. Ipak je on scenarista a ne ja.

Alkoholizam  je u Rusiji veliki problem kome se u poslednje vreme pridružuje i problem narkotika…

Nije samo u Rusiji, i kod vas je.

Da  li ste, pokazujući u filmu do čega može da dovede korišćenje narkotika,  želeli da skrenete pažnju društvu na novu opasnost?

Ne nisam imao takvu ideju. Ja ne znam ništa o tome. Ja sam prosto snimao film o tome kako talentovan čovek pod dejstvom droge pada sve niže i niže. O tome kako narkotici uništavaju talenat, ličnost, i na kraju ubijaju čoveka. Iskreno rečeno, znao sam mnogo ljudi koji su svoje nadahnuće crpli iz alkohola ili droge. Ali to je put u nigde. Da bi se lokalo i drogiralo ne treba mnogo pameti. A da bi se oslobodio zavisti, čovek mora mnogo da se trudi. Hoće li društvo moći da pobedi bolesti zavisnosti? Ne znam. Niko ne zna. Mislim da je bolest već dobila karakter epidemije u celom svetu.

Za vaš film  „Teret 200“ kritičari su napisali da je najproblematičniji film našeg vremena.  Među gledaocima je izazvao najrazličitije reakcije, neki su vas nazvali ludakom, antihristom…

Ne znam zašto. Ja sam samo snimio ono što sam video sopstvenim očima. To se sve dogodilo u SSSR-u 1984. godine. Kad sam bio u vojsci išao sam u Avganistan, potom sam, snimajući jedan film, išao na krajnji sever i Daleki Istok, svašta sam video! U selima se baš onako strašno pilo, takva sirotinja je postojala, milicionar koji otima devojku i zlostavlja je, takođe je postojao…

Šta se od tada promenilo? Samovolja milicije je tokom protekle godine bila gotovo glavna tema u društvu..

Mnogo se izmenilo.  Danas je mnogo bolje.Bio je to onda jad i beda, laž komunizma na izdisaju, pa povrh svega i ta zvanična ideologija. Činjenica je da sada caruje cinizam, ali on je pošteniji,  u njemu postoji neka istina. Tada je bio potpuni haos.

Sovjetskiperiod je danas vrlo česta tema u umetnosti. I mada se govori o njegovim negativnim stranama, na kraju obično ispadne nekakva nostalgija. I vi ste nedavno rekli da ste iz tog perioda poneli visoke moralne principe. Kako je to moguće – sistem ne valja, a ljudi se u njemu vaspitavaju da budu moralni, časni, pošteni…

Moguće je jer je društvo je bilo čestito i ljudi su bili zaista dobri, časni. Ja to znam, svi moji prijatelji su bili dobri, pomagali su jedan drugom. Od roditelja sam naučio da je najvažnije u životu biti častan. Te osobine su se nekako izgubile. Nema ih danas. Ja sam čovek onog vremena, iako nisam komunista. Ali nisam ni kapitalista.

Kud su se deli svi ti ljudi, sve to dobro koje je postojalo?

Kažite hvala Gorbačovu. On je napravio ovakav kapitalizam. Uradio je to naglo,  bez plana, bez razmišljanja. Promene su bile potrebne, ali trebalo je to uraditi postepeno, korak po korak, a ne lomiti preko kolena. Gorbačov je, po mom mišljenju, učinio gadnu stvar.Kažite to celom svetu. Perestrojka je najodvratnije vreme koje je postojalo.  Tada su odjednom banditi izbili na površinu i opljačkali celu zemlju.

Zar se „velika pljačka“ nije dogodila u vreme Jeljcina?

Ne. Temelje je postavio Gorbačov. On je sve razrušio, on je sve to napravio. Moralo je to da se radi mekše, pametnije. On je sve uradio idiotski, vrlo glupo.

Da se vratimo filmu. Kako ocenjujete ruski film danas?

Nikako. Sve je pitanje ukusa. Ipak, ruski film je jako slab. Verujem da će se to promeniti nabolje.

Ranije ste govorili da posle pedesete ne treba snimati filmove. Sad kad ste napunili toliko godina, mislite li drugačije?

Pa, snimam, kao što vidite. Nadam se da će mi Norvežani pomoći da realizujem film „Koža“ o Perestrojki. U njemu će biti sve – i Gorbačov, i prvi privatni preduzetnici i postsovjetski kapitalizam.

Ovih  dana otvorićete u Beogradu FEST.  Koliko poznajete srpski film?

Znam Kusturicu. Gledao sam sve njegove filmove. On je u svemu odličan. Mnogo mi je pomogao. Zato i idem tamo.

  Aleksej Balabanov, Film