Вешти смо у објашњавању, а слаби у доказивању “На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“ Bloomsbury. Историјски прво лондонско предграђе и некада аристократска енклава прожета […]
Oj lektori, jadna li vam majka!. Ne volim pravovjernu isključivost, ma o kojoj se vrsti radilo. No, to ne znači kako odbacujem svako dosljedno i racionalno zastupanje ideja i stavova, ma na kojem se području vrši; samo mi se gadi automatsko izopćenje onih koji ih se ne drže poput „bezgriješnog“ Svetog pisma. „Neka cvjeta tisuću […]
Nedokazive istine – Posle pisma, arapskih brojeva, analitičke geometrije i diferencijalnog računa, računar je – prema mišljenju Herberta Sajmona – četvrta istorijska prekretnica u razvitku civilizacije. Da li je to, možda, osokolilo izvesne naučnike da predvide da će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku? Herman Kan i Entoni Viner su još 1967. prorekli da će „u godini […]
Da li razmišljamo drugačije na različitim jezicima? – Na svetu se govori više od 7.000 različitih jezika. Da li to onda znači da postoji 7.000 različitih načina da se posmatra ista stvar? Na nekim australijskim aboridžinskim jezicima ne postoje reči za „levo”, „desno”, „napred” i „nazad”. Umesto toga, govornici koriste sever, jug, istok i zapad, […]
De re – De dicto – Recimo da Jolan Kovač veruje kako je Supermen jači od novinara Klarka Kenta. U interpretaciji koja je u filozofiji poznata kao „de re“, Jolan je ne samo siromašna kćerka mađarskih emigranata koja pozira neafirmisanim crtačima stripova iz Klivlenda, nego je sa svojim uverenjem naivna, pa čak u potpunoj zabludi – […]
Hipoteze o jezičkoj relativnosti – Pod jezičkim relativizmom podrazumeva se ideja povezanosti jezičkih struktura i vanjezičke stvarnosti, tj. ideja o tome da leksičke i gramatičke strukture konkretnog jezika utiču na govornikovu percepciju sveta i njegov doživljaj i shvatanje vremena, mesta i materije. U širem smislu pod istraživanjima koja se tiču jezičkog relativizma prvenstveno se misli […]
Šta je sve gramatički nepravilno? Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br. 57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba (Spisi Odbora za standardizaciju, X, 2008, s. 98–104). O tome postoje pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, […]