(Ne)osvojiva praznina stvarnosti. Šta je savremnost? Ako je Euripid bio savremenik ratova, a veći deo života svedočio je sukobima, onda je on kao pisac tragedija savremenik svoga doba baš sa stanovišta slutnje onog nadolazećeg. Šta posle ratova? Šta posle nasilja? Taj pogled koji čovek – doduše tek pojedinci – ima prema onom nadolazećem koje crpi, […]
Valter Benjamin: Kapitalizam kao religija Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. . Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma – ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao što je mislio Veber, već suštinski religioznog […]
Pop kultura i moć – U romanu Džonatana Frenzena iz 2001. „Korekcije“, osramoćeni akademik Čip Lambert, pošto je digao ruke od marksističke teorije i počeo da piše scenario, odlazi u antikvarnu knjižaru u centru Menhetna da proda svoju kolekciju dijalektičkih naslova. Knjige Teodora Adorna, Jirgena Habermasa, Frederika Džejmisona i raznih drugih koštali su Čipa blizu […]
Valter Benjamin: Kapitalizam kao religija Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma – ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao što je mislio Veber, već suštinski religioznog fenomena – […]
Benjaminova naprslina Za Jednosmernu ulicu Waltera Benjamina vezane su dve ljubavi: sovjetska revolucionarka Asja Lacis i marksizam. Iniciran zaljubljenošću u Asju, Benjamin se zaljubio i u marksizam. I Asja i marksizam pokazali su se kao uzaludan ljubavni napor. Uzaludan, bar sa stanovišta doslovnog ispunjenja: Asja mu nije trajno uzvratila ljubav; Benjamin nikada nije postao marksista […]
Estetizirati politiku – Walter Benjamin je 1930. godine recenzirao zbirku eseja koju je uredio konzervativni revolucionar Ernst Jünger i koja se zvala Rat i ratnik. Jer je uočio poželjno romantiziranje tehnologije smrti i posvemašnje mobilizacije masa što su ga posvjedočili autori priloga, upozorio je da “naoružavati se ne znači ništa drugo do neobuzdan prijevod načela […]
Nemački filozof Valter Benjamin imao je neobičnu ideju da je moguće promeniti prošlost. Za većinu nas prošlost je nepromenljiva, dok je budućnost otvorena. Benjamin je smatrao da svojim delovanjem u sadašnjosti možemo promeniti prošlost. Naravno, ne doslovno promeniti, jer jedno je izvesno: prošlosti više nema. Ne postoji način da izbrišemo Bečki sporazum ili Veliku glad […]