Осамдесети рођендан Џима Морисона: Пола века његових ненаписаних песама Џим Морисон је умро у Паризу пре више од пола века, 3. јула 1971, и већ је скоро двоструко дуже мртав него што је био жив. Данас би напунио 80 година. Кад ми је било тринаест-четрнаест година, у мом тадашњем друштву, на питање о најдражој групи, […]
Недавно сам купила три тематска броја часописа Градац, од којих је један посвећен Џиму Морисону. У њему су сабрани препеви Морисонове поезије, најважнији интервјуи, сведочења сарадника, пријатеља и осврти америчких критичара културе на феномен Дорса. Одличан је. Домаћи аутори једнако су добри као и страни, савремени као и они из времена кад је краљ гуштера био жив. Почела […]
The End – poetsko putovanje Džima Morisona. Njegova poezija temeljila se na tradiciji romantičarskih pesnika, kao i pesmama francuskih simbolista
…mnogo godina kasnije jedan od članova benda pričao je kako su vežbali u studiju i kako je gitarista počeo da svira nešto što liči na kaubojsku pesmu, bubnjar i klavijaturista su zapevali poznati napev „(Ghost) Riders in the Sky: A Cowboy Legend“. Utom je uleteo pevač: „Imam stihove za to, imam stihove za to“. Čovek […]
Za razliku od Strange Days, koja je bila tematska pesma, zapravo manifest, People Are Strange je jednostavno bila pesma – Dors (The Doors) su je izvodili od 1966, da bi u septembru 1967. godine bila objavljena kao singl. Bila je to malena pesma, srodna pesmi Alabama Song, s opuštenim, šlampavim honkitonk klavirom koji joj daruje […]