Okeansko osećanje, zajedno sa metaforom “osećanje večnog”, prvi je upotrebio Romen Rolan 1927. godine, u prepisci sa Frojdom posvećenoj religijskom iskustvu. Frojd se osvrće na tu temu u prvoj glavi svog dela Nelagodnost u kulturi (Das Unbehagen in der Kultur). On sužava okeansko osećanje na osećanje neraskidivog jedinstva sa svetom, primenjujući nekoliko psihoanalitičkih klišea, pre svega pretpostavku […]
Frojd je napisao nekoliko desetina stranica u kojima je pokušao dokučiti poruku umetnika koji su drugi drugačije tumačili.
Jung – čovek koji je vratio simbole Nesumnjivo je zasluga Junga što je u jednom grubom materijalističkom vremenu, kao što je naše, ponovno ukazao na dubine čovjeka i smisao ljudskog postojanja i izašao ususret neutaživoj čežnji ljudskog bića k individualnom razvoju i k Cjelini. Karl Gustav Jung: psihoanalitičar, čovjek za kojeg psiha predstavlja duboku realnost, […]
U Frojdovoj knjizi Dosetka i njen odnos prema nesvesnom direktno je apostrofiran fenomen uštede psihičke energije, kao izvor uživanja koje nam donose dosetka, komika i humor. Frojd je na studiju o dosetki bio potaknut radovima svojih savremenika u oblasti estetike, posebno Teodora Lipsa (Theodor Lipps) i Kuna Fišera (Kuno Fischer). Obrada psihologije estetskog doživljaja zahteva […]
Zašto je pisac “Lolite” mrzeo Frojda? Na jednom parčetu papira, koje datira sa početka šezdesetih godina prošlog veka, ispod naslova „Frojd“, stoji: „Otkada sam se upoznao sa njegovim delima još dvadesetih, delovao mi je pogrešno, apsurdno i vulgarno.“ Zapis je napravio čuveni pisac Vladimir Nabokov. Džefri Grin, književnik i književni kritičar, u svojoj knjizi „Freud and […]
Психоанализа и религија – Владета Јеротић Откад је психоанализа као емпиријска научна дисциплина престала да се интересује само за откривање закона несвесног живота и лечење неуротичних пацијената, а то се догодило још за време Фројдовог живота, када је почела да објашњава законе друштвеног развитка и да је од једне практичне медицинске дисциплине прераста у један […]
Sigmund Frojd: Dostojevski i oceubistvo U bogatoj ličnosti Dostojevskog mogli bismo razlikovati četiri fasade: pisca, neurotičara, etičara i grešnika. Kako da se snađemo u ovoj složenosti koja zbunjuje? U odnosu na pisca ima najmanje sumnje, njegovo mesto nije daleko iza Šekspira. Braća Karamazovi su najveličanstveniji roman koji je ikada napisan, epizoda о Velikom Inkvizitoru jedno od vrhunskih […]
Frojdova prva poseta Rimu 1901. (u 45.godini) za koju je izjavio da je predstavljala vrhunac njegovog žvota, bila je ujedno i njegov prvi susret sa statuom koja ga je vise uzbudila i opcinila nego ma koje drugo umetničko delo uopšte. Bio je to u mermeru isklesani Mikelanđelov Mojsije smešten u crkvi San Pietro in Vinkoli. […]