Istok moli Boga da se Isus opet ne pojavi – Dijagnoza paganskog hrišćanstvo iz knjige prvog serijala emisije Agape pokojnog Vladete Jerotića mnoge savremene “Božije straže” dovodila je do raskola koji se sam po sebi oduvek i nalazio u njima. Ali o kom je to vremenu Jerotić govorio? Pa verovatno svakom prošlom pa onda i nekom bliskom ovom sa „pogledom u budućnost“. Kada kažem bliskom ovom, mislim na to da u ovom vremenu Boga ni nema u ljudima osim u nekom filozofsko duhovnom smislu, koji stoji na nebu i mantra sam za sebe, jer je i on shvatio savremeno vreme „samosvesti“ i njene važnosti za sopstveni „samorazvoj“. Paganski psiholozi na nacionalnim televizijama objašnjavaju kompleksnost svake ličnosti na ovoj zemlji, dok se Vladeta Jerotić suprostavlja tvdnjom da ličnosti skoro i da nema ili ih je jako malo, dok su svi ostali individue.

A onda sam na Jerotićevu tvrdnju i sama pronašla odgovor na pitanje zašto je i sam Isus bio razapet? Bio je razapet jer je ličnosti, i u tom vremenu, bilo jako malo, a toga je, očigledno i sam Bog bio svestan. Istok često voli da govori o čoveku životinji koji napornim duhovnim praksama može dovesti do oboženja ili  oličenja, a njihova molba čovečanstvu da ne traže heroje već da sami krenu duhovnim putem i uđu u proces spašavanja se prožima kroz vekove. Razmislimo još jednom i obrnimo traku unazad. Svetog vladiku Nikolaja Velimirovića, srpska kultura je potpuno zanemarila, što dokazuje zapanjujuću logiku da čovečanstvo kroz vekove samo čeka da bude spašeno, a onda, kada i neko ustane to da uradi, ono apsolutno, nastavi samo njemu poznatom stazom, bez naprezanja i demokratsko anarhičnim traženjem novog heroja koji bi ih eventualno opet oslobodio. A ako li im i dođe duhovnik sa željom širenja mira i ljubavi, ceo kontekst od strane kulture se preobražava u obožavanje i idolopoklonstvo sa sve hvalospevima kako Bog opet postoji, pa onda, nakon svečeve smrti Bog opet umre i tako sve u krug. Šta reći nego svaka čast za naš neprikosnoven duh i borbu protiv svih Đavola osim onog našeg koji se kroz vekove genijalno prećutkuje, kako ne bi uplašio ono dobro u nama.

Kali Mantra, hinduistička Boginja pravde nikako da izađe i poubija svo zlo koje je snašlo ovu planetu, ali i da to herojski učini, pretpostavljam da bi celo čovečanstvo, ovoga puta, tenkovima krenule na nju jer na kraju, ma koliko da su se kao bogovi istorijski međusobno „omalovažavali“ u našem savremenom vremenu demokratije, ljudskih prava i međusobnog poštovanja, ipak krenuli zajedničkim putem na jednog pravog i istinitog poštovaoca zmija i njene mudrosti („koja zmiju ni ne krije“), a ovo zlo koje je i došla da ubije i nije toliko zlo u odnosu na nju. I ako Kali Mantra po svojoj biti prvo ubija zlo a nakon toga ljudima daruje dobro, pretpostavka je da funkcioniše upravo na način da ona dobro ne bi ni stigla da pokaže, jer bi je ubili.

Biblijski Bog kaže „Budite mudri kao zmije a nežni kao golubovi“ dok sam Patrijarh Pavle dodaje „Ali ne budite samo zmije ili samo golubovi“, a ja se nadovezujem na celu mudrost na sledeći način, „Ne dozvoljavajte svojim zmijama da se svađaju sa vašim golubovima, pa da Isus ni ne dođe jer ćete u ovom slučaju svi biti mrtvi“, pa bi i sama biblijska promisao njegovog ponovnog vraćanja izgubila.

Za P.U.L.S.E Jovana Nikolić

Tekstovi o religiji na portalu Pulse

  duhovnost, Hinduizam, hrišćanstvo, istok, Religija