Demijan Hirst i Džef Kuns u Oslu

Jedna od najznačajnijih privatnih kolekcija savremene umetnosti, otvorena za javnost 1993. godine, pre tri godine je smeštena na rub osloanskog fjorda, u zgradu muzeja (Astrup Fearnley Museet), koja je po mnogima i sama umetničko delo, zahvaljujući projektu Renza Piana, dobitnika prestižne Prickerove nagrade. Značajan broj umetničkih dela koja su zastupljena u muzejskoj zbirci Astrup Fearnley Fondacije, stvorili su Amerikanci (odavno priznati J. Koons, M. Barney, C. Wool, ali i mlađa generacija kao što su Paul Chan, Frank Benson, Nate Lowman i Dan Colen), kao i umetnici koji su njima inspirisani tako da Astrup Fearnley postavka slovi za jednu od najznačajnijih kolekcija savremene američke umetnosti u Evropi, mada su kustosi muzeja zainteresovani i za savremenu evropsku, brazilsku, kinesku i indijsku vizuelnu umetnost. Sem toga, pažnja je usmerena i na domaće, norveške, umetnike te je u muzeju organizovana i retrospektiva jednog od najprovokativnijih norveških umetnika po imenu Bjarne Melgor (Bjarne Melgaar), koji inače godinama več živi i stvara u Njujorku, čija kontroverzna dela u širem kontekstu likovni kritičari povezuju sa “dugom tradicijom ekspresionizma koja datira od Edvarda Munka, koji je neka vrsta Melgorovog duhovnog mentora”.

Stalnu postavku Astrup Fearnley muzeja, čiji počeci datiraju iz 60-tih godina prošlog veka, čine dela umetnika kao što su: Andy Warhol, Lucien Freud, Francis Bacon, Georg Baselitz, Anselm Kiefer, Georg Richter, Bruce Neuman, Maurizio Cattelan, Christopher Wool, Olafur Eliaason, Mathey Barney i mnogi drugi. Među njima su i dalje, bar kada je reč o široj recepciji, uz Vorhola najprivlačniji, Britanac Demijen Hirst (Damien Hirst) i Amerikanac Jeff Koons (Jeff Koons).

Dela, ako je suditi po New York Magazinu, “najuspešnijeg Amerikanca od pojave Endija Vorhola” ili “kralja kiča”, kako ga još uvek pejorativno nazivaju tradicionalisti, svakako su i dalje favoritii stalne postavke Astrup Frnli muzeja savremene umetnosti u Oslu. Uostalom, inostrani mediji su posebnu pažnju obratili na kolekciju ovog muzeja, tek kada je na aukciji u Sotbiju za 5,6 miliona dolara otkupljena Kunsova porcelanska skulptura koja predstavlja Majkla Džeksona sa šimpanzom Bablsom (“Michael Jackson and Bubbles”). U navedenom muzeju se nalazi još nekoliko Kunsovih radova od kojih su najprovokativniji oni iz serije “Made in Haeven”, na kojima je u erotskim, neko bi rekao pornografskim, pozama sa sada bivšom ženom, nekadašnjom porno-zvezdom Ćićolinom.

Ali, to nije najneobičnije mesto na kojem su radovi “kralja post i neo-popa”, u Norveškoj izloženi. Avgusta 2010. godine, BMW M3 GT2 umetnička automobil, za koji je Kuns uradio dizajn, koji po njegovim rečima predstavlja “omaž Munku i njegovom “Kriku” koji je na aukciji u Sotbiju bio prodat za 119.9 miliona dolara”, helikopterom je u sklopu reklamne kampanje spušten na  Preikestolen  – čudo prirode koji lokalni turistički bedekeri reklamiraju sloganom: “Pariz ima Ajfelovu kulu, a Norveška Preikestolen”. Propovedaonica, kako bi glasio prevod na srpski jezik, predstavlja stenu gotovo pravougaonog oblika, nad ponorom dubokim više od 600 metara, s koje se pruža impresivni pogled na Lizefjord. Kako bi se sačuvao prirodni ambijent, litica nije ograđena, i mada do sada nije bilo slučajnih žrtava, među turistima se razvio rizičan trend – fotografišu se kako se naginju preko ivice ili sede na njoj, dok im noge vise nad provalijom.

Iako su po rečima direktora i glavnog kustosa muzeja, istoričara umetnosti iz Rejkjavika, Gunara B. Kvarana, u stalnoj postavci Astrup Fearnley muzeja, najznačajnija dela “radovi autora grupe Mladi britanski umetnici (Young British Artist), nemački neoekspresionisti i savremeni engleski slikari, namera muzeja nije u tome da pažnju poklanja slikarskim školama ili umetničkim pokretima već individualnim radovima i poetikama”. Cilj je da kolekciju čine najbitnija dela savremene umetnosti koja “pomeraju granice u vizuelnoj kulturi i ruše postavljene kanone”. Zato je, po mnogim anketama najveći konceptualni umetnik posle Marsela Dišana, centralna figura pokreta Mladi britanski umetnici, Demijen Hirst, jedan je od najzastupljenijih autora u muzejskoj zbirci.

Hirst je obeležio umetničku scenu 90-tih a ni danas ne prestaje da izaziva oprečne komentare. I dok njegova dela na tržištu umetničkih dela dostižu astronomske cifre, postoje i oni koji ga doživljavaju kao biznismena s odličnim osećajem za profit; zameraju mu i da je sklon populizmu, da nije autentičan, kao i da samo proizvodi ideje koje za njega realizuje čitava ekipa ljudi. Negodovali su jer mrtve životinje koristi kao eksponate, što se na ironičan način poigrava sa religioznom simbolikom (ovca razapeta kao Isus na krstu), jer je tokom jedne njegove izložbe uginulo oko 9000 leptira, zato što je ljudsku lobanju iz 18. veka prekrio platinom i dijamantima (zapravo su to po njegovom nacrtu učinili njegovi drugi). No čini se da Hirst za to ne haje mnogo. Ili mu je to sve odlična reklama. Uostalom, on je u stanju da izjavi da je za njega mančesterski bend “Stone Roses važniji od Pikasa”.

Zahvaljujući kustoskom talentu, Hirst je okupio britanske umetnike na sada već legendarnoj izložbi Freeze, u Londonu. “To je bio trenutak kada sam shvatila da je umetnost savremena”, priznala je u jednom od svojih intervjua ovogodišnja predstavnica Velike Britanije na Venecijanskom Bijenalu, Sara Lukas, koja je, kao i Trejsi Emin, na početku karijere tesno sarađivala sa Hirstom. Njih dve su čak u istočnom delu Londona, u pokušaju da postanu slavne, držale The Shop – u duhu Vorholove Fabrike (Warhol’s Factory) ili Kraja sveta Vivijen Vestvud (Vivienne Westvood’s World’s End), gde su između ostalog prodavale i pepeljare s likom Demijena Hirsta.

Nakon što je 1995. godine nagrađen prestižnom Tarnerovom nagradom, Hirstove skulpture, instalacije i slike inspirisane fenomenom smrti – koju prikazuje na groteskan način, što u mnogima izaziva negodovanje – postaju ključna dela savremene umetnosti. Tigrasta ajkula sačuvana u formaldehidu postala je nezaobilazno delo kada se govori o razvoju savremene umetnosti i sadržini pojma savremena konceptualna umetnost.

U Astrup Fearnley muzeju su u staklenim vitrinama izloženi Hirstovi poznati radovi – mrtve životinje (ovca, krava i tele), sačuvane u rastvoru formaldehida – God Alone Knows i Mother and Child Divided, kao i crna lobanja po imenu New religion-The fate of man, zatim Skin cancer, Leukemia, The Last supper i I feel Love.

Pažnju posetilaca, no svakako manje od radova Kunsa i Hirsta, u stalnoj postavci Astrup Fearnley muzeja privlače i fotografija nage 10-godišnje Bruk Šilds pod nazivom Spiritual America Ričarda Princa (Richard Prince), rad Huan Jong Pinga (Huang Yong Ping) Colloseum iz 2007. godine, kao i 1, 88 m visoka skulptura nagog muškarca od fiberglasa Male Mannequin i Aluminum Girl  Čarlsa Reja (Charles Ray) i mnogi drugi. U kolekciji se tako može videti Murakamijeva (Takeshi Murakami) skulptura porno-zvezde japanskih anima, 3-metre Girl i Was Jesus Heterosexual čiji su autori Žilbert i Džordž (Gilbert&George), Metju Barnijevi (Matthew Barney) printovi Cremaster 3: Entered apprentice i Cremaster 2, Deseret, 4/4 kao i instalacija Cremaster 5: Lánchíd: The Lament of the Queen of Chain, fotografije Cindy Sherman (print Untitled #458 i dr.), C-print Soraya i crno-beli video po imenu Fervor iranske umetnice Shirin Neshat, ili rad Not to much to ask Trejsi Emin poznat po ironičnom narativu I Want An International Lover And I Want Them To Love Me More Than The World…

U muzeju na obali osloanskog fjorda se pored stalne postavke, nekoliko puta godišnje realizuju i pojedinačne izložbe. Među najzapaženijim do sada, bile su retrospektivne izložbe: Bjarne Melgaard: Jealous iz 2019. godine i Cindy Sherman: Untitled Horrors iz 2013. Trenutno (22.05.15 – 27.09.15) je aktuelna izložba uglednog norveškog advokata i kolekcionara, po imenu Erling Kagge, koji je ujedno i jedan od najvećih savremenih avanturista koji je obišao Severni i Južni pol i popeo se na Mont Everest. Izložba radova 18 umetnika, pod naslovom Ljubavna priča (Love Story), predstavlja izbor iz njegove kolekcije, čiji počeci sežu do 80-tih godina XX veka, kada je nabavio prvi umetnički rad, da bi tokom vremena nastala značajna kolekcija u kojoj se mogu videti radovi danas značajnih savremenih umetnika kao što su: Olafur Eliasson, Wolfgang Tillmans ili Franz West.

 za P.U.L.S.E: Ljiljana Maletin – Vojvodić

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Demijan Hirst, Džef Kuns, Umetnost