Dostojanstvo – putovanje u slobodu

Tajna bogova i kraljeva da su ljudi slobodni iz Sartrove drame Muve otkriva se sticanjem dostojanstva. To otkrovenje često ne ide lako i bez žrtve. Ovo su znali Spartak i ustanici dok su se spuštali niz Vezuv da iznenade rimsku vojsku; da bi zadržali profesionalni i lični ugled Papinijan i Tomas Mor su morali da polože sopstvene živote; zbog ponižavajućeg položaja čitavog staleža Vot Tejlor i Džon Bol su podigli ustanak.

Rečnici označavaju da je pojam dostojanstva ekvivalent poštovanju koje neko izaziva svojim moralnim i drugim vrednostima, pravo da se svačija ličnost poštuje. A tako nije bilo oduvek. U početku dostupno samo krunisanim glavama, dostojanstvo je bilo svojstvo kraljeva i kad umru. Po srednjovekovnim običajima, nakon vladaočeve smrti, smatralo se da je on živ, sve dok se propisno ne sahrani, sažeto obrazloženo u latinskoj izreci Dignitas non moritur – Dostojanstvo ne umire. Kao ljudsko pravo postaje, bar formalno, dostupno pojedincu tek sa epohom prosvetiteljstva i Francuskom građanskom revolucijom, prevashodno, zahtevima da se prihvati postojanje trećeg staleža, poznatim pamfletom opata Sijesa Šta je treći stalež, a pod uticajem Rusoovih ideja iz dela Društveni ugovor, da se uvaže svi glasovi. Deklaracija o pravima čoveka i građanina prvi politički i pravni izraz revolucije iz 1789. zamenjuje kategoriju podanika građanskim statusom, jednakošću pred zakonom, ravnopravnošću i uvodi poštovanje ličnosti bez obzira na društveni i ekonomski status, iako se izraz dostojanstvo ne pominje neposredno. U ranijim periodima, feudalizma i robovlasništva, dostojanstvo je suprostavljeno strogim hijerarhijskim sistemima, tako da je nemoguće da se njime reguliše položaj roba ili podanika, tj. jedino je mogao nastati iz okvira novijeg demokratskog uređenja.

Predvodnik nemačkog klasičnog idealizma, Imanuel Kant, u svojoj knjizi Zasnivanje metafizike morala razmatra i analizira dostojanstvo kao filozofski, etički pojam:

Um, dakle, primenjuje svaku maksimu volje kao opšte zakonodavne na svaku drugu volju, a i na svaku radnju prema samom sebi, i to ne zbog neke druge praktične pobude ili buduće koristi, već na osnovi ideje dostojanstva umnog bića koje se ne pokorava nijednom drugom zakonu do onom koji u isto vreme ono samo postavlja.

U carstvu svrha sve ima ili neku cenu ili neko dostojanstvo. Ono što ima cenu takvo je da se na njegovo mesto može postaviti takođe nešto drugo kao njegov ekvivalent; naprotiv, ono što je uzvišenije od svake cene, ono ne dopušta nikakav ekvivalenat, dostojanstvo je.

Dostojanstvo je unutrašnja vrednost i spada u okvire autonomne moralnosti, nije u zavisnosti sa nekom koristi. Kant formira klicu onoga što će kasnije, zajedno sa pravom na život, biti temelj korpusa ljudskih prava.

Individualizam se javlja, praktično, uz novovekovne filozofske pokrete, kad i dostojanstvo. Usko vezani, stoje nasuprot državnoj represiji i ropstvu, kmetstvu, kao oblicima nepoštovanja ličnosti. Jedan od tih pravaca je i američki transcendentalizam, nastao u 19. veku. Henri Dejvid Toro, istaknuta ličnost ovog pokreta, je uneo nove oblike političke borbe i drugačije sagledavanje pojedinca u okvirima društva. Odbijao je da plati porez zbog rata SAD sa Meksikom, pa je zbog toga bio hapšen i zatvaran, protivio se ropstvu, što je sve detaljno opisao u esejima: O dužnosti građanina da bude neposlušan, Molba za kapetana Džona Brauna i drugim. Iz njegovog života i stvaralaštva nastala je građanska neposlušnost, koja je uticala na kasnije ličnosti iz sveta politike i borce za ljudska prava.

U dvadesetom veku veliki pečat su ostavile mračne ideologije i sa svojim stranačkim diktaturama potpuno izmenili sliku ljudske civilizacije. Glavna brana njihovom širenju bilo je dostojanstvo, poštovanje ličnosti, zato su i morale prvo da se obračunaju sa pojedincem. Partijska disciplina, privrženost vođi su načini da se uništi moralna autonomija i individua pretvori u slepog poslušnika i odanog stranačkog vojnika.

Nakon surovosti i brutalnosti Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije su donele nekoliko pravnih dokumenata kojima je položaj dostojanstva u hijerarhiji ljudskih prava i sloboda značajno izmenjen. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima počinje sa priznavanjem dostojanstva u svojoj preambuli:

Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu…

Pa i u prvom članu se takođe nastavlja sa dostojanstvom:

Sva ljudska bića se rađaju jednaka u dostojanstvu i pravima…

Dostojanstvo je izdignuto i postavljeno zajedno sa pravom na život na pijedestal, kao izvor iz kog proističu sva druga ljudska prava i slobode. Uneto je i u regionalne, kontinentalne međunarodnopravne dokumente, a kasnije u državne. U pravni sistem Republike Srbije dostojanstvo je ušlo stidljivo, Ustavom iz 2006. godine, a osnovna pretpostavka najvišeg pravnog akta, vladavina prava, po trećem članu zasnovana na neotuđivim ljudskim pravima, samim tim je dostojanstvo priznato kao neizbežan pravni mehanizam, od čijeg poštovanja zavisi poredak.

Dostojanstvo je sredstvo pojedinca protiv tiranije privilegovanih grupa i neophodno je za ostvarivanje potencijala ličnosti svakog građanina bez obzira na razlike. Bili su potrebni milenijumi da se ono prizna, a borba za sveobuhvatnu i doslednu primenu se nastavlja.

Za P.U.L.S.E Spasa Vidljinović

Literatura:

Muve  Žan Pol Sartr  prevod: Jovana Barić-Jeremić

Društveni ugovor  Žan Žak Ruso prevod: Tihomir Marković

O dužnosti građana da bude neposlušan i drugi eseji  Henri Dejvid Toro    prevod: Zora Minderović i dr Predrag Novakov

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Ustav Republike Srbije 2006.

Zasnivanje metafizike morala Imanuel Kant prevod: Nikola M. Popović

The King’s Two Bodies: A study of medieval political theology Ernst H. Kantorowicz

  dostojanstvo, Društvo, Psihologija, Sociologija, Spasa Vidljinović