Davne 1938. godine emitovan je crtani film u kome nestašni zec postavlja sopstvena pravila u šumi. Duško Dugouško (Bugs Bunny) aprila ove godine proslaviće 80. rođendan.
Rođen u Bruklinu, omiljen širom sveta, ovaj zec crtana je verzija stand-up komičara. Najveći je crtani lik svih vremena i poseduje zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih.
“Narode, da li on stvarno misli da mene može da prevari?“, rečenica je kojom se Duško Dugouško obraća publici kad god se nadmudruje sa ostalim akterima, najčešće Patkom Dačom ili Elmerom. Karakter lika napravljen je tako da sadrži osobine svojstvene običnom čoveku. Ne natrprosečno inteligentan već snalažljiv i vragolast, i iako često namćorast istovremeno i duhovit.
“Za ovo ću da dobijem Oskara!“
– Kao karakter lik Duška Dugouška precizno je definisan kao jedna vrsta bezobraznog, samosvesnog šereta i duhovitog čoveka koji odgovara u tradicionalnom smislu, arhetipu prevaranta, varalice, tj simpatičnog prevaranta i varalice koji je u stvari heroj narodnih priča , naglašava za sajt Danasa sociološkinja Milena Dragićević Šešić.
Od samog početka svoje karijere, lik Duška Dugouška nizao je uspehe. Njegov zvaničan prvenac “Divlji zec” nominovan je za najbolji animirani film godine. Tu prestižnu nagradu, Oskara, osvaja 1959. godine filmom “Knighty Knight Bugs” odnosno “Vitez Duško Dugouško” .
Iako mu u biografiji piše da je rođen 1940. na ekranima je od 1938. godine. Osmislili su ga Tek Ejveri i Bob Givens, a prvi od mnogih koji su mu pozajmili glas bio je Mel Blank, čovek sa hiljadu glasova.
Poznati tumači Duškovog glasa
Nakon Mel Blanka, glas su mu oponašali i Dzef Bergman, Sem Vinsent, Bili Vest i Dzo Alaski. U Srbiji prepoznatljiv glas Duška Dugouška tumačio je Nikola Simić, a pre njega, kraće vreme, Mića Tatić.
Na američkom govornom području govor Duška Dugouska ima bruklinski akcenat, dok prevodioci i tumači u Srbiji nisu želeli da mu odrede srpsko mesto rođenja pa su umesto akcenta razvili specifičan govor, govor koji u isto vreme može biti i namćorast i prijateljski.
Glumac Nikola Simić pozajmljivao je glas mnogim animiranim junacima kao što je Gargamel, Mikelanđelo, Šilja, ali ga publika najčešće povezuje sa likom Dugouška.
Govorio je da se crtani likovi vezuju za dušu, ali i da je Duško poseban. Nekad bi uhvatio sebe kako kaže “Ej šefe koji ti je vrag“. Smatrao je da je to bio odličan crtani jer je Duško bio karakter.
– Interesantno je da je pre mene Duška sinhronizovao Mića Tatić. On je okupio ekipu s Đuzom, Nadom Blam…a onda je jednog dana trebalo ja da glumim Duška. Kada je došao red na mene, nije mi bilo svejedno. No, čim sam skinuo Duškov originalni, unjkav glas, sve je teklo kao podmazano. Kasnije sam negde pročitao da je prvi sinhronizator Duška Dugouška bio iz Bronksa i da mu je zato glas bio tako nazalan, izjavio je jednom Nikola Simić.
“Ako lutka hoće zeca, ima da dobije zeca!”
U najvećem broju slučajeva on je običan zec koji gricka svoju šargarepu i u početnim scenama filma ne uznemirava nikoga. Ne napada ako nije napadnut. Osvetoljubiv je i reaktivan lik koji lukavstvom nadigrava sve.
“On je mogao da pobedi i domišljatošću prevari svakoga ko bi mu se suprotstavio. U to vreme su se reditelji u stvari jako bojali da ta činjenica, da u stvari Duško Dugouško pobeđuje sve, može da mu donese antipatije kod publike pa su stoga uvek počinjali film sa tim da su prema njemu nasilni, da su njega prevarili i da su ga zastrašivali, tako da se on sveti, on vraća, dodaje za Milena Dragićević Šešić.
Karakterističnost ovog lika je i direktno obraćanje publici. Rečenice koje izgovara dok gleda u platno kao što su “Za minut sam ponovo sa vama narode” i “Narode, jasno vam je da ovo znači rat” podsećaju na nastupe sadašnjih stand- up komičara.
– On može da citira Šekspira, a onda vam reći gde je bar u Bruklinu, izjavio je jednom prilikom Bili Vest jedan od animatora Duškovog glasa.
“Jel ja lepim plakate na tvoju kuču?“
Ukoliko ste kao dete gledali ovaj crtani možda vam nije bilo jasno šta znači privatna svojina, kapital, socijalna sigurnost i narušavanje porodičnog života. Oni, malo stariji cenili su taj animirani film upravo zbog vrednosti koje propagira, a to su prava pojedinca, nezavisnost i demokratija.
Dugouško nije slepo sledeo pravila. Išao je protiv autoriteta, protiv bilo kojih pravila koja ugrožavaju njega kao ličnost. Nikada na grub način, uvek ljubazno i duhovito.
“Što te muči šefe?”
Prema rečima Milene Dragićević Šešić, pažljivo izabrane reči i prevod, dodatno su doprineli popularnosti ovog junaka. Sam izbor reči “Ej Šefe, koji ti je vrag?” umesto “Koji ti je đavo, bre?“ odaje veselu, nestašnu i vedru osobu.
Tu svoju najpoznatiju rečenicu često izgovara dok gricka šargarepu, a tvorci ovog junaka tvrdili su da je to zapravo teksaški govor i imitacija scene iz filma “Dogodilo se jedne noći” gde glumac Klark Gebl naslonjen na ogradu, gricka zeleniš i govori punim ustima.
“Kad sam bio mali zvali su me stidljivko!”
Čejs Krejg napisao je i nacrtao prvi strip o Dušku Dugoušku, ali je smatrao da zaslugu za stvaranje legende ne zaslužuje samo on.
– Duško nije bio stvaranje bilo kog čoveka, međutim, on je predstavljao kreativne talente pet možda šest režisera i mnogih autora crtanih karata. U to vreme, priče su često bile deo grupe koja bi predložila razne mogućnosti, odbila ih i završila na zajedničkoj konferenciji o pričama, izjavio je davno Krejg.
Sam dizajn lika menjao se tokom godina. Film Porky’s Hare Hun doneo je prvobitni dizajn, a prva uloga u kojoj se našao, bila je plen Gice Prasića, koju pre njega glumio Patak Dača. Ponašao se kao seoski šef, bio je glasan i postavljao svoja pravila.
Da je animacija u to vreme bila tehnički otežana dokaz su bele rukavice. Naime, iako je publika koja ih je uočila na mnogim crtanim likovima kao što su Miki Maus i mačak Silvester smatrala da je to zaštitni znak Vorner Brosa, one su ipak bile tehničko rešenje.
U početku je lik Dugouška bio smešten u tipične američke žanrove kao što je vestern i akcija, već kasnije, sedamdesetih godina, dolazi do preokreta i njegov lik prelazi u nove žanrove, mesto njegovih vragolija postao bi muzej, koncertni hol, simfonija, opera Seviljski berberin.
Koliko je ovaj animirani film raznovrstan govori i njegova rekonstrukcija scene tuširanja Marion Klejn iz Hičkokovog filma “Psiho” sa Duškom u glavnoj ulozi.
Zec Duško crtani je lik koji se pojavio u najviše filmskih ostvarenja ikada. Ipak prepoznatljiv lik zlatnog doba američke animacije i maskota Vorner Brosa najpoznatilji je po ulogama u serijalima Luckaste pesmice i Vesele melodije.
“Pardon drugar, na koliko si osuđen?”
Američka televizija Guide proglasila je Duška Dugouška najvećim crtanim likom svih vremena u konkurenciji od 50 likova. Prva je animirana ličnost koja se pojavila na poštanskoj markiciu Americi, a tu čast do tada imale su samo istorijske ličnosti.
Dugouško Duško “osuđen je” da postane legenda. Slavu je stekao zasmejavajući decu Amerike, a potom celog sveta, za vreme Drugog svetskog rata i do sada je na počasnom mestu miljenika gledalaca. Publiku bi do sledećeg viđenja pozdravio sa “Well, that’s all folks!” odnosno “To bi bilo sve narode!“
Осим непобитних чињеница наведених у тексту, које потврђују да је Душко Дугоушко омиљени лик и деце и одраслих (ја сам га заволео тек у узрасту од 15-16 година гледајући његове цртане филмове на телевизији), додао бих да је његово име сјајно преведено на српски језик – Душко Дугоушко, и било би добро знати ко му је био кум, односно српски преводилац, јер немамо много таквих, који воде рачуна о духу језика.
Поред позитивног истаскао бих и негативан утицај (који је, нажалост, неизбежан) филмова о овом цртаном јунаку. Средином 90-их, гледао сам цртани филм с Душком Дугоушком заједно са мојом тада трогодишњом ћерком, кад, у једном тренутку Душко Дугоушко везује свога противника, буцмастог младог човека с качкетом на глави, полаже га на пањ и замахује секиром да му одсече главу! Младић се помера и секира промашује. Ћерка не скида поглед са екрана. Душко га поново ставља на пањ и замахује. Променио сам канал. Ћерка плаче, хоће да види филм до краја. Враћам се на филм, али сцена се завршила, младић бежи а Душко га јури. “То је све народе!”
Од најранијег узраста деца се радују насиљу као игри на екрану и не смета им; сматрају га саставним, чак неопходним, делом живота и стално су у потрази за узбуђењима и забавом. Авај, да нису гледали омиљене цртане филмове, у огромној већини америчке, били би бољи људи, више испуњени самилошћу за ближње, а мање самољубљем, страхом од неуспеха и жељом да поразе вршњаке. Али не можемо их отргнути од духа времена и само љубављу можемо ублажити погубан утицај насиља.