Elejn Aron – Ranjivost. Svaka peta osoba, prema istraživanjima nekih psihologa, spada u kategoriju visoko senzitivnih ili visoko osetljivih ljudi (engl. highly sensitive person – HSP).

Šta je zapravo visoka senzitivnost i šta znači biti visoko senzitivna osoba? Visoka senzitivnost se obično definiše kao akutni fizički, mentalni i emocionani odgovor na stimulanse. U suštini, mozak i nervni sistem visoko osetljivih ili visoko senzitivnih osoba funkcioniše malo drugačije. Tako, na primer, osoba koja je visoko senzitivna oseća veću nelagodu kada je izložena jakom svetlu, zvuku ili mirisima (dakle ima niži prag osetljivosti za senzorne informacije), ali takođe može imati poteškoća i teško se boriti sa negativnim mislima ili neprijatnim emocijama.

Visoka senzitivnost je, zapravo, crta karaktera, koja je vrlo zanimljiva i složena. Ovakve osobe su često vrlo inteligentne, intuitivne, sklone dubokom razmišljanju i procesuiranju. One su neretko vizionari, umetnici ili pronalazači. Ipak, stiče se utisak da su visoko senzitivni ljudi često potcenjeni ili da ih ne smatraju za uspešne jer “nisu dovoljno glasni”. Takođe, često se dešava da budu ocenjeni kao “nedruštveni” jer će visoko senzitivna osoba posle, recimo, napornog dana na poslu, radije ostati kod kuće nego pristati na izlazak sa društvom (stimulansi na poslu mogu da je iscrpe, te bi izlazak nakon posla predstavljao još veće uzbuđenje). Zbog ovoga se neretko visoka senzitivnost povezuje sa introvertnošću, što nije sasvim tačno: nisu sve introvertne osobe visoko senzitivne; takođe, neke visoko senzitivne osobe su izuzetno ekstrovertne.

Knjiga Ranjivost: Prevazilaženje emocionalne preosetljivost (The Highly Sensitive Person: How to Thrive When the World Overwhelms You) autorke Elejn Aron (Elaine N. Aron) govori upravo o visokoj senzitivnosti kao crti karaktera. Autorka se i sama borila sa problemom sopstvene visoke osetljivosti, te se kao istraživački psiholog počela baviti istraživanjem senzitivnosti.

Svakako, treba naglasiti da se autorka ne bavi samo problemima koje imaju senzitivne osobe: u ovoj knjizi su naglašene mnoge prednosti visoke osetljivosti. Prvenstveno, ti ljudi su često vrlo kreativni i zbog sklonosti ka dubokom razmišljanju mogu da budu dobri u rešavanju nekih problema koji zahtevaju kreativna rešenja ili apstraktno mišljenje. Visoko senzitivna osoba će zastati da razmotri situaciju i procesuira ono što je zapazila, pa tek onda odlučiti kako da dalje deluje. Takođe, visoka senzitivnost može biti korisna i u nekim ekstremnijim situacijama: autorka navodi sopstveno iskustvo kada se probudila pri treperenju prvih plamenova vatre na tavanici kuće u kojoj je njena porodica živela, te su na vreme reagovali i tako izbegli nesreću.

Ipak, iako autorka često naglašava kako visoka senzitivnost ima i prednosti i mane (ne govori kako je visoka senzitivnost bolja ili lošija kao karakterna crta), ne možemo a da ne steknemo utisak da je u današnjem društvu visoka senzitivnost nešto što bez obzira na sve prednosti nije poželjna crta karaktera. Prvo poglavlje u knjizi Činjenice o tome kako je biti veoma osetljiv ima podnaslov (Pogrešan) osećaj da imamo neku manu. Taj utisak može nastati u najranijem detinjstvu ili u mladosti, kada bliski ljudi – najčešće roditelji i dobronamerni prijatelji – mladoj osobi koja je visoko senzitivna govore kako previše “drami”, kako “mora da iskulira” ili “mora više da izlazi”. Iako su ovakvi saveti često upućeni iz najbolje namere, na osobu koja je inače sklona preispitivanju mogu delovati pogubno. Kada se na to doda i činjenica da osoba koja je visoko senzitivna teško prihvata kritike (čak i kada su date razumno i konstruktivno), može se videti zašto ovakvi ljudi često zaista veruju da sa njima nešto nije u redu.

Posebno je interesantno pretposlednje poglavlje, koje je naslovljeno Lekari, lekovi i veoma osetljive osobe: Da li treba da slušam prozak ili da razgovaram sa lekarom o svom temperamentu? Naime, činjenica je da su visoko senzitivne osobe sklonije depresiji i anksioznosti, ali i takozvanom “burn-out” sindromu (sindromu sagorevanja na poslu). Stoga, mnogi visoko senzitivni ljudi koriste antidepresive i lekove koji smanjuju anksioznost, često i samo kako bi im pomogli da spavaju ili da se nose sa stresom.

Činjenica je da je “pauza”, koju nekada omoguće lekovi protiv anksioznosti, nekada zaista potrebna visoko senzitivnim ljudima. Ipak autorka razmatra još jedno ozbiljno pitanje – ona navodi da su neki psihijatri otkrili da je nekolicina ljudi, koji su koristili tzv. SSRI lekove (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, engl. Selective Serotonin Reuptake Inhibitors), bila “izlečena” od onoga što se smatralo duboko usađenim karakteristikama ličnosti, a jedna od tih karakteristika je – naravno – i “urođena tendencija ka prevelikoj reakciji na stres”. Fascinantno je i socijalno i možemo reći i etičko pitanje u vezi sa lekovima koji su u stanju da promene nečiju celokupnu ličnost. Zapažanje autorke je vrlo zanimljivo:

“Kada se neki lek uzima, a nema dovoljno problema da bi se neko označio bolesnim – već oni samo žele da se neko oseća na određeni način – po čemu se to razlikuje od takozvanih uličnih droga?”

Na samom kraju knjige nalaze se saveti za medicinske stručnjake, učitelje i nastavnike, te poslodavce veoma osetljivih ljudi. Ovaj deo je možda i ključan, jer je namenjen osobama koje možda nisu visoko senzitivne, te (često) nisu ni svesne da visoko senzitivni ljudi funkcionišu malo drugačije. Na primer, rekli smo da postoji veća reakcija na stimulaciju – što znači da visoko senzitivni ljudi lako postaju previše stimulisani i da bolje rade kada ima manje spoljašnje stimulacije. Takođe, jedan od korisnih saveta za učitelje je da svoje učenike nauče da poštuju različite temperamente – kao kada govore o bilo kojim drugim razlikama koje treba poštovati.

Ova knjiga može biti vrlo zanimljiva visoko senzitivnim ljudima, koji će čitajući shvatiti da je “sa njima ipak sve u redu”. Iako je možda neće bez preporuke primetiti, knjiga može da bude korisna i osobama koje ne spadaju u kategoriju visoko senzitivnih ljudi, ali sa njima žive ili rade – kada bi je pročitali, možda bi bolje razumeli njihove postupke, emotivne reakcije, ali i probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

  Bojana Komarica, highly sensitive person, Književnost, Psihologija