Хало, Џимe | PULSE Magazin

Хало, Џимe

Adam : Have the water wars started yet? Or is it still about the oil?

Eve : Yes, they’re just starting now.

Adam : They only figure it out when it’s too late.

jim-jarmusch — Jim Jarmusch : And I don’t just shoot the script, I shoot a lot of things and I’m not sure which scenes will end up in the film necessarily. But the thing is, the beauty of cinema is to walk into a room and be taken somewhere where you don’t know you’re being taken.

Џим: Шта се дешава?

Ева: Ништа.

Џим: Адам?

Ева: Ту је негде.

Џим: Е па видиш, није.

Ева: Опет је нестао? Ма дај.

Џим: Не јавља се данима.

Ева: Добро, ни мени, па?

Love alters not with his brief hours and weeks,
But bears it out even to the edge of doom.
If this be error and upon me proved,
I never writ, nor no man ever loved.

– Sonnet 116 by Shakespeare.

Џим: Ти си га томе и научила.

Ева: Јесам. А ти превише бринеш о њему. Зато је и ту где јесте.

Џим: То је проблем! Г д е ј е ?!

Ева: Иза неких прашњавих плишаних завеса. Као и обично.

Jim Jarmusch : I see Adam as a little bit more fragile. He needs to see some of himself reflected back on him, whereas Eve has no need whatsoever with that. She’s open to all the experiences of having a consciousness, [which] to her are enough.

Џим: Али зашто ћути?!

Ева: Пусти га мало. Док прође сва фрка око филма. Знаш и сам колико је био против тога. Сад негде мази своје инструменте и мрзи. Биће он ок.

Џим: Понекад не знам на чијој си страни.

Ева: О мили! На нашој. Увек! Али и мене умори повремено.

Џим: Није требало да га укључујем у овај пројекат. То жели да ми поручи овим ћутањем.

Ева: Можда. Али да ниси да ли би то било то?

Џим: Не. Али вероватно није ни требало да идем толико далеко.

Eve : Even so, I mainly blame Shelley and Byron and some of those French assholes he used to hang around with.

Well, look at what they’ve done to them.

Pythagoras, slaughtered. Galileo, imprisoned. Copernicus, ridiculed. Poor old Newton, pushed into secrecy and alchemy. Tesla, destroyed. His beautiful possibilities completely ignored. And they’re still bitching about Darwin, still. So much for the scientists. And now they have succeeded in contaminating their own fucking blood, never mind their water.

– Adam

Ева: Хахахахаа вероватно… је требало да сачекаш још 10 година. Али ниси сигуран да ли ће их бити.

Џим: Управо.

Ева: Слични сте… и потпуно те разумем, али немој ни да помислиш да га волиш више од мене!

Џим: Па кад те тако слушам…

Ева: Треба ли да лажем?

Џим: Не треба. Никада.

Ева: На твом месту бих пре бринула о Ави мало. За промену.

Џим: Ооооона је ок. Ако је неко ок – она јесте!

Ева: Само мисли да јесте. То ме и брине.

Џим: А није? Влада светом. Сада је њених 5 минута! Сада!!!

Ева: Али како ће само љоснути о бетон. Као и сваки пут.

Џим: Као и сваки пут добауљаће назад до тебе. Као и сваки пут сажалићеш се. Дати јој својих залиха. Да их затрује и шири даље.

Ева: Уметност увек мора имати и неку… јефтинију форму. Пријемчивију.

Џим: Мислиш ли да сам претерао са оним туфнастим чарапама?

Ева: Никако. Она је претерала са својим ексирањем. И објашњаваћу јој још наредних милион година и опет ће бити ИСТА. Инстант ужитак.

Џим: Али смешно је није ли?

Ева: Шта тачно?

Џим: Па то да људи до… рецимо скоро – нису ни знали да она постоји! А постојала је одувек. Ти си одувек бринула о њој. А она се одувек трудила да ти загорча живот.

Ева: Не буди груб. Она никоме не жели да нанесе зло. Понајмање мени. Једноставно је таква. Привлачна широким масама. Опојно шармантна. Ооо волим је!

Џим: Адам је презире.

Ева: Адам је сноб. А и ти.

Џим: Хахахахахахахахаа а ти ниси?

Jim Jarmusch : Well, if you and I were alive for 500, 1,000, 2,000 years, we would certainly appear as snobs to everyone else, because our knowledge and experience would be so much more vast, you know?

Ева: Наравно, али покушавам да то контролишем и усмерим се на ПОЕНТУ! ЛЕПОТУ! УЖИВАЊЕ!

Џим: Повремено звучиш површније и од своје сестре!

Ева: Само немам потребу да толико упорно дижем зидове као вас двојица! Волим да слушам Адамове приче. Обожавам! И обожавам његову залуђеност музиком. И његову опсесију науком. И његове песме, чак и оне погребне, и његове изуме и његовог Питагору и Галилеа и Коперника и Њутна и његовог Теслу! СВЕЕЕТОГ ТЕСЛУ! Само желим да научи да ужива. И као да ја нисам бесна! ЈЕСАМ! После Кристофера сам ТЕК БЕСНА. Можете ли да појмите обојица колико?! Па се нисам закључала у неку прашњаву изоловану собу да мрзим зомбије јер је он мртав.

a10 — Jim Jarmusch : Yeah, I’m a definite total anti-Stratfordian completely. (…) But the man William Shakespeare, I believe, was illiterate and couldn’t even write his own name from what we can see. (…) But in the end, like I said, it doesn’t matter. Whoever wrote those sonnets and those tragedies, specifically — wow, I don’t care who it was.

Џим: Не, само си се затрпала прашњавим књигама.

Ева: Мили, књигама се не затрпаваш. Помоћу књига – летиш. Уосталом видела бих чиме би ти попунио време да га имаш САМО читаву вечност.

Џим: Што? Снимао бих филмове! Читаву вечност!

Ева: Филмове о којима не желиш да дајеш интервјуе?

Џим: Дао сам!

And this might be my first film about artists. Maybe that’s why I have trouble talking about it. I don’t want to demystify the film and I don’t want to explain it.

– Jim Jarmusch

Ева: И рекао да не желиш ником ништа да објашњаваш!

Џим: Нека схвате сами!

a14 — Eve : This place will rise again. There’s water here.

Ева: Океј, али знаш ли како звучиш? Као КЛИНАЦ! Као Адам! Кад год га видим он, 15 пута дневно, мора да акцентује да он Н-Е-М-А забога хероје! Тужни Адам хероје нема! Мртви су. Плачимо мало због тога!

Џим: Шта ти је бре данас?

Ева: Е немам појма, чула сам скоро да нас називају ВАМПИРИМА! Мислим имуна сам иначе на те тривијалности али бре докле више?! Докле тај аутизам људског ума! А ти си крив што нас називају тако! И још приде – господин Џим Џармуш неће да даје интервјуе и да објашњава. Јер господин Џим Џармуш је ВЕЕЕЛИКИ. И нема потребу да га ико живи разуме! И има потребу да делује као клиња који није ни имао појма шта ради!

a11 — Аdam : It’s the zombies I’m sick of. And their fear of their own fucking imaginations!

Џим: Добро знаш да сам имао!

Untitled-9 copy — Eve: Have you noticed these? Adam: Yeah. Fly agaric. They’re behaving rather strangely. Eve: You know, this is not their season. Adam: I know.

Ева: ЗНАМ! Ћути! И шта ти је требало оно позивање на Твена?! Ајде ок ћутиш, ћути онда до краја. А не – пустио си буву и онда silencio.

Џим: Што те је то погодило, аман жено?!

Ева: Није то ме уопште ПОГОДИЛО само видим да не видиш.

Џим: Шта то не видим свемудра? Твен је ц-а-р и не дирај ми у њега!

Ева: Не видиш да си се мало ментално изместио у неки 17-ти век! Знаш ли ти КАД је то прошло еј?! Знаш ли ти КАД је било кул звати се просветитељем и негирати Библију. Јер религија и научно се потиру? Јер ниси интелектуалац ако верујеш? Па ћеш да ми причаш о Марку Твену! Одакле Твену моји дневници? Јеси ли се запитао? И сa њиме сам морала овако да тупим по целу ноћ и још једну и још једну. Одлепио је кад му је жена умрла. Кад бих само умела да вам покажем колико су вам ти системи малени! МАЛЕНИ! И тај о јао срамоти да будеш религиозан и тај о куку катастрофи јер неко је умро. Сами сте себи везали руке. Сами себи.

How can you have lived for so long and still not get it?

This self-obsession, it’s a waste of living… that could be spent on surviving things, appreciating nature, nurturing kindness and friendship. And dancing.

– Еve

Џим: СТОЈ! Е сад си претерала! Каtастрофе око умирања партнера помиње бесмртна особа која воли бесмртну особу!!! Шта ти знаш о томе аман?! Ајде доста.

Ева: Доста? Ок. (клап)

a12 — Аdam : I mean, what century is this? Tesla had light bulbs you didn’t even have to plug in in 1895.

Ева: Изволи?

Џим: Тилда и Том су оставили нешто за тебе. Спаковано је. Немам представу шта. Кажу твоје је.

Ева: Ааа Тарковски. Ма задржите га.

Џим: Што си им то давала?

Ева: Да се припреме за улогу, забога!

Џим: Тарковског си им дала да се припреме за улогу у мом филму?!

Ева: Јесам. Адам им је дао Вендерса, зелени мој Адам.

Џим: Да се спреме за мој филм О ВАМПИРИМА, претпостављам Рубљов и Небо?

Ева: Наравно. Није то ТВОЈ филм, то је НАШ филм. Могао би макар то од Адама да научиш – нема ЈА.

Џим: И да постанем латентно суцицидалан као твој драги. Нека хвала.

Ева: А желео би да будеш више као ја?

Џим: Већ јесам.

Ева: Адам! Враћам се за 5 минута!

a13 — Аdam : When you separate an entwined particle and you move both parts away from the other, even at opposite ends of the universe, if you alter or affect one, the other will be identically altered or affected.

Ева: Ма све је ок, лепо сам ти рекла. Има посла.

Џим: Елем, настави ми оно о губитку?

Ева: Нема губитака. „Али ипак, све је тако лепо“ што би рекао Тарковски.

Џим: Рубљов.

Ева: И он. Нема. Све је разлог за радост. Али тај концепт нажалост ни Адам не разуме до краја и било би превише очекивати од „зомбија“ да га схвате баш одмах. Видиш и сам – Небо над Берлином. Човече! Прелеп помак напред у односу на дотадашње, али ПАДАЊЕ АНЂЕЛА. Та идеја… Опет неке границе. Опет нека линија – или си анђео и гледаш, или паднеш и осећаш. Беспотребно! Заиста јесте. Сви смо ми ту. И ништа нам не смета овако како је. Већ је прелепо. Не мора нико да пада. Не морамо ни у једном облику, буквалном и физичком, да се срећемо и разговарамо. Знаш оно, као на кафи. Или испред киоска са виршлама. То беше код Вендерса? После магије у библиотеци с почетка филма, срећемо се код продавнице виршли. Па добро, има и ту неког сарказма.

Џим: ДА! Свиђа ми се!

Ева: Знам, и мени. Апсурд. А што се љубави тиче… Хтео си да ти појасним откуд ми компетенција? Е па ни њу нисте схватили! Бојите је патетиком и везујете за објекте. ЗА ОБЈЕКТЕ! Па ако објеката нема везаћемо је за идеју. Мисао. Сан. Али мора да се закачи негде. Мали брош – љубав. Па и Адам. Плаши ме повремено јер и он је везује. Зато је и бесан. Он би стискао оне своје инструменте уз себе заувек. А они су свуда… и сваки пут морам да га опомињем.

Џим: Ти јеси љубав.

Ева: Нисам, али учим се да будем. Гонг, сећаш се? Увек.

Џим: Ух, и ја се напрежем да га што чешће слушам.

Ева: И треба. Стално га слушај кад те молим. Јесмо ли завршили? Адам ће ти се већ јавити. Не брини.

Џим: А неко хвала? Није да сам сујетан али мислим да би требало а?

Ева: Наравно, а за шта драги?

Џим: Па јеси ли одгледала филм?

Ева: Јесам.

Џим: Шта мислиш хоће ли зомбији и даље причати да си ТИ настала од ЊЕГА? Његовог ребра, шта год.

Ева: О душо! Па што би мене то бринуло? Чак и да причају и даље… знаш ли шта то значи?

Џим: Да си ти настала од њега! Да је старији!

Ева: Није битно ко је старији. Битно је ко има боље порекло. А мени би га управо то дало. Хахаххахахаха опет ти ваши углови гледања. Слатки сте заиста… А сви ћемо остарити. Кад тад. А до тад – настави да делиш своје освежавајуће „blood on a sticks“, само не претеруј. Да не истрошиш залихе.

Џим: Ееее то! Мислиш ли да су разумели?!

Ева: Они у „hot spots“ јесу. Само они. Али то је довољно драги.

Ева: Шах мат.

Adam: Еve, you’re ruthless. You’re brutal.

Еve: I’m a survivor, baby.

Аdam: What’s all the bloody talking?!!!

Џим: Чујем вас! Вампирчине!

Адам: Одговори онда! Ч-е-м-у толика прича?

Џим: Разумеће бре! Кад тад! Сад нека гледају филм о актуелној теми – вампирима. Кроз коју деценију р-а-з-у-м-е-ћ-е. Mорају!

Адам: Хоће, онда ће те линчовати. Као и све пр…

Ева: Нека мили. Имају право на још једну шансу.

Адам: Имају… ИМАЈУ док не убију СВЕ ШТО ВРЕДИ!

Ева: Ооопет он. Ајде, идемо на плес. Излази!

Еve : It’s a full moon. Did you know that there’s a diamond up there the size of a planet? It’s a white dwarf. It’s the compressed heart of a star. And it’s not only a radiant diamond, but it also emits the music of a gigantic gong.

Adam : A diamond that emits the music of a gigantic gong. Where is it?

Eve : It’s just 50 light-years away in the constellation Centaurus.

Adam : Hm. I wonder what it sounds like.