Хало, Џимe

Adam: Еve, you’re ruthless. You’re brutal.
Еve: I’m a survivor, baby.
Аdam: What’s all the bloody talking?!!!
Adam: Еve, you’re ruthless. You’re brutal.
Еve: I’m a survivor, baby.
Аdam: What’s all the bloody talking?!!!
„Архитетура је израз људске сензибилности и духа, „уметничка креација у простору“, супротстављена самој природи, подигнута до духовног значења, до филозофског разматрања суштине ствари. Платон је признавао архитектуру као једину уметност, можда и зато што се изражава обликом и геометријом, дисциплином којом се и „Бог свакодневно бави“. Архитектура је и данас грађевинарство у функцији људског духа. […]
АРХИТЕКТУРА – као посредник (контекст домаће средине) Видели смо на које све начине и у коју сврху архитектура користи сазнања других, пре свега друштвених наука, као свој алат. Ако сада тежиште са дикскурса у архитектури померимо на посматрање архитектуре као дискурса, поставља се питање – Колико анализа архитектуре једне нације може да се употреби као […]
/ део први / ДИЈАЛОГ архитекте са појединцем (контекст куће/ стана и појединца са специфичним потребама) После базичног дијалога са природом, у коју се смешта, архитектура води дијалог са корисником. Корисник у зависности од перспективе може бити целокупно друштво или појединац. Када говоримо о архитектури која се односи на друштво, говоримо о архитектури јавне намене. […]
Архитектура, у најпластичнијем смсилу, обухвата све изграђено што нас окружује: куће, зграде, улице, градове. Све оно што је производ човечијег рада а не природе. Нешто попут културе? Приказане у крупнијој размери, јер архитектура је само делић свеукупне културе. Архитектура је, дакле, на првом и основном месту у односу са природом. Данас се може рећи да […]
Модернизација и слављење исте имало је потпуно други контекст у осталим европским земљама које су пре тог тренутка вековима живеле себе. Ми смо се тек непун век пре тога ослободили вишевековних туђих утицаја под којима смо живели и гледали само оно што нам се допусти да видимо. Данашње стање свести међу нама своје корене вуче јако дуго. Нису проблем само тренутно затворени музеји историје.
Умемо ли уопште да сагледамо тренутну реалност? Увек је лакше уз поређење. Дакле, ако поредимо ово у чему ми живимо данас и оно у чему су људи живели вековима раније. Средњи век. Град је органски повезана целина, састављена из појединачних објеката. Најчешће и заокружен бедемом. Једна изолована тачка, тело за себе, састављено из архитектонских индивидуа. […]
„Креативност ослобођених маса би спречила било који фиксирани облик понашања. У Новом Вавилону наша уобичајена дневна рутина више неће постојати. Наша садашња рутина, са буђењем ујутру, одласком на спавање увече, оброцима у регуларно време, је сва базирана на производњи.“ (Koнстант, 1966.)