И све се стопи у зов, у крик / Спомен комплекс Кадињача

И све се стопи у зов, у крик / Спомен комплекс Кадињача

„Архитетура је израз људске сензибилности и духа, „уметничка креација у простору“, супротстављена самој природи, подигнута до духовног значења, до филозофског разматрања суштине ствари. Платон је признавао архитектуру као једину уметност, можда и зато што се изражава обликом и геометријом, дисциплином којом се и „Бог свакодневно бави“. Архитектура је и данас грађевинарство у функцији људског духа. […]

Дијалектика савремене архитектуре / део трећи /

Дијалектика савремене архитектуре / део трећи /

АРХИТЕКТУРА – као посредник (контекст домаће средине) Видели смо на које све начине и у коју сврху архитектура користи сазнања других, пре свега друштвених наука, као свој алат. Ако сада тежиште са дикскурса у архитектури померимо на посматрање архитектуре као дискурса, поставља се питање – Колико анализа архитектуре једне нације може да се употреби као […]

Дијалектика савремене архитектуре / део други /

Дијалектика савремене архитектуре / део други /

/ део први / ДИЈАЛОГ архитекте са појединцем (контекст куће/ стана и појединца са специфичним потребама) После базичног дијалога са природом, у коју се смешта, архитектура води дијалог са корисником. Корисник у зависности од перспективе може бити целокупно друштво или појединац. Када говоримо о архитектури која се односи на друштво, говоримо о архитектури јавне намене. […]

Дијалектика савремене архитектуре / део први /

Дијалектика савремене архитектуре / део први /

Архитектура, у најпластичнијем смсилу, обухвата све изграђено што нас окружује: куће, зграде, улице, градове. Све оно што је производ човечијег рада а не природе. Нешто попут културе? Приказане у крупнијој размери, јер архитектура је само делић свеукупне културе. Архитектура је, дакле, на првом и основном месту у односу са природом. Данас се може рећи да […]

Београдски мостови: иза кулиса

Београдски мостови: иза кулиса

Модернизација и слављење исте имало је потпуно други контекст у осталим европским земљама које су пре тог тренутка вековима живеле себе. Ми смо се тек непун век пре тога ослободили вишевековних туђих утицаја под којима смо живели и гледали само оно што нам се допусти да видимо. Данашње стање свести међу нама своје корене вуче јако дуго. Нису проблем само тренутно затворени музеји историје.

„Plug-In“ град – од некадашње утопије до данашње реалности

„Plug-In“ град – од некадашње утопије до данашње реалности

Умемо ли уопште да сагледамо тренутну реалност? Увек је лакше уз поређење. Дакле, ако поредимо ово у чему ми живимо данас и оно у чему су људи живели вековима раније. Средњи век. Град је органски повезана целина, састављена из појединачних објеката. Најчешће и заокружен бедемом. Једна изолована тачка, тело за себе, састављено из архитектонских индивидуа.  […]

Нови Вавилон – Констант Нивенхус

Нови Вавилон – Констант Нивенхус

„Креативност ослобођених маса би спречила било који фиксирани облик понашања. У Новом Вавилону наша уобичајена дневна рутина више неће постојати. Наша садашња рутина, са буђењем ујутру, одласком на спавање увече, оброцима у регуларно време, је сва базирана на производњи.“ (Koнстант, 1966.)