Hrišćanska adventistička crkva

Kao što sam ranije pisao, od ovog članka pa nadalje pokušaću da u najkraćim crtama dam prikaz većine verskih zajednica koje deluju na teritoriji R. Srbije. Prva u nizu biće predstavljena Hrišćanska adventistička crkva, čiji su članovi poznatiji pod nazivom Subotari.

Hrišćanska adventistička crkva predstavlja protestantsku sektu koja ‘’ne veruje u besmrtnost duše”, ali koja očekuje drugi dolazak Isusa Hrista (etm. Adventus – dolazak);

Hac-a je protestantska sekta ”racionalističkog smera”, nju osniva Vilijem Mincer po zanimanju zemljoradnik, po ubeđenju baptista. Razumevajući na sebi svojstven način biblijska proročanstva, on je predskazivao da će Isus Hrist doći drugi put među ljude. Štaviše on je odredio datum njegovog dolaska. Međutim Isus Hrist nije došao u to vreme. Adventisti nisu tada, još uvek, svetkovali subotu već nedelju.

Daleko veći uticaj među adventistima, naročito među adventističkim teolozima, ima Elen Vajt. Vajtova je autor 43 knjige, a bila je poznata i po tome što je često imala vizije, u jednoj takvoj viziji javio joj se anđeo, odveo je na nebo i pokazao joj kovčeg zaveta. Vajtova je spazila u kovčegu kamene ploče sa ispisanih deset božijih zapovesti, te je uvidela da je četvrta zapovest na ploči tamna. Anđeo joj je objasnio da je to otuda što se ljudi ne drže te zapovesti, to je razlog zbog kojeg adventisti počinju svetkovati subotu namesto nedelje (otuda se u svakodnevnom govoru ustalio izraz subotari).

Glavna obeležja HAC-a su sledeća: slave subotu, nema svesnog života nakon smrti, veruju u drugi dolazak Isusa Hrista (taj dolazak nagoveštavvaju ”znakovi vremena” – mnoge crkve, ratovi, zmljotresi, bolesti itd.), ne postoji sedamm svetih tajni već samo tri. Zabranjena je upotreba alkohola, cigareta, duvana, svinjskog mesa. Poput baptista i adventisti odbacuju ikone i krst.

Kada govorimo o adventizmu, u pitanju je izuzetno organizovana verska zajednica sa jakom strukturom koju čine crkvene opštine, više opština čini savez, više saveza uniju, više unija konferenciju sa sedištem u Vašingtonu kojom predsedava Robert Fonenberg. Kada je Evropa u pitanju poseban doprinos razvoju adventizma ima Mihael Čehovski.

Kada je Srbija u pitanju adventizam se na ovim prostorima uočava početkom 20 veka, u startu je naišao na veliki otpor SPC. Napomenuću delo koje je posvećeno borbi protivu adventizma autora Inokentija tadašnjeg episkopa ”Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu”.

Danas, u Srbiji broje preko 80.000 članova i kao takvi predstavljaju najbrojniju versku zajednicu preotestantske provinijencije. Hac je u našoj zemlji organizaciono pod ingirencijom transevropskog odeljenja čije je sediše u Londonu (predsednik Jan Polsen). U Srbiji najviše telo Hac-a čini unija razgranata na tri oblasti kojima rukovodi predsednik čiji je mandat tri godine.

Oblasti su sledeće:

– Severna oblast sa sedištem u Novom Sadu
– Zapadna crkvena oblast sa sedištem u Banjaluci
– Južna crkvena oblast sa sedištem u Nišu

Ovu zajednicu karakteriše izuzetna izdavačka delatnost, poseduju okoo pedesetak crkvenih objekata, organizaciju za humanitarnu pomoć (Adra), teološki fakultet, biblioteku (Logos), časopis (Znaci vremena). Sedište Hac-a je u Beogradu. Prema podacima eminetnog sociologa T. Brankovića ”svoju evanđeosku delatnost obavljaju na 590 jezika, a literaturu štampaju na 203 jezika. Preko 50 adventističkih izdavačkih kuća svake godine izda na deset miliona brošura i knjiga. Redovno izlazi i 336 periodičnih izdanja. ” Isti autor navodi impozantne brojke u sledećim delatnostima: 285 TV stanica, 3391 radio stanica, 135 bolnica, 245 klinika, 28 fabrika, 3726 osnovnih škola, 530 srednjih i viših škola, 5 univerziteta. Ovo što je izrečeno pokazuje da je reč o dobro organizovanoj verskoj zajednici koja poprima status denominacije u pojedinim državama.

Za P.U.L.S.E. Branko Milić

Tekstovi o religiji na portalu Pulse

  Društvo, Feljtoni, Milić, Religija